Ministarstvo pravde i državne uprave Srbije, naložilo je upravi u Novom Pazaru da ukloni tablu posvećenu Aćifu Hadžiahmetoviću, Aćif-efendiji, upravniku Novog Pazara u Drugom svetskom ratu, osuđenog 1945. pod optužbom saradnje sa okupatorima. Zahtev je izazvao negodovanje dela političkih i verskih predstavnika Bošnjaka koji ga vide kao heroja. Stručnjaci smatraju da iza svega stoje politički poeni, te ne misle da će slučaj koji je već 20 dana predmet oštre polemike, dodatno podeliti bošnjačku zajednicu niti pogoršati njen odnos sa Srbijom.
Tabla Aćifu Hadžiahmetoviću, koja je pre 20-ak dana svečano postavljena u centru Novog Pazara, uz prisustvo ministra bez portfelja i lidera Sandžačke demokratske unije Sulejmana Ugljanina, gotovo svakodnevno je predmet sporenja onih koji ga vide kao heroja i spasioca Bošnjaka u Drugom svetskom ratu i drugih koji ga smatraju saradnikom nemačkog okupatora.
Vlada Srbije je odlučila da se tabla ukloni i, prema rečima sekretara Vlade, Veljka Odalovića, ta mera je već naložena lokalnoj upravi, a rok za njeno izvršenje je 30 dana.
U Bošnjačkom nacionalnom vijeću, nepriznatom od Vlade Srbije, koje je iniciralo sudski proces za rehabilitaciju Hadžiahmetovića, koga su vlasti posleratne Jugoslavije 1945. godine osudile kao izdajnika i narodnog neprijatelja i streljale, misle da bi Vlada Srbije trebalo da se upozna sa istorijskim činjenicama pre nego što, kako navode, povuče bilo kakav ishitren potez. Samir Tandir, predsednik tog tela, kritikuje upotrebu istorijske ličnosti u dnevno-političke svrhe, ali i nalog za uklanjanje spomen ploče.
Samir Tandir
„Što se tiče slučaja rahmetli Aćifa-efendije, mi smo i ranije pozivali Vladu Srbije da se podrobno upozna sa ovim slučajem, a ukoliko zaista dođe do uklanjanja table, koju je postavila partija Sulejmana Uglanina, pozivamo gospodina Ugljanina, ministra u Vladi, da podnese neopozivu ostavku na svoju funkciju i na taj način pokaže neslaganje sa zvaničnom politikom Vlade prema Sandžaku“, kaže Tandir.
I predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća u tehničkom mandatu, Esad Džudžević, smatra da nalogom da se uklone table sa imenom Aćifa Hadžiahmetovića, Vlada Srbije šalje lošu poruku Bošnjacima i preuzima odgovornost za posledice. On objašnjava da je kontekst priče njihova ambicija da se 2012. obeleži kao godina bošnjačkog kulturnog nasleđa, a koje čine i istorijske ličnosti.
„Što se tiče ličnosti Aćifa efendije Hadžiahmetovića, nepobitne su činjenice da je on bio vođa odbrane Novog Pazara od četničkih jednica u tri navrata i sve ostale priče i interpretacije su obične budalaštine“, smatra Džudžević.
Kao i pojedini politički lideri, uklanjanju table, oštro se protive i pojedine verske vođe. Vrhovni poglavar Islamske zajednice u Srbiji, muftija Muamer Zukorlić, Aćif-efendiju takođe smatra „herojem koji je „organizovao odbranu grada od četnika“.
„To dobro mu nikada nećemo zaboraviti“, rekao je nedavno Zukorlić.
Alibi stigao iz Beograda
U Novom Pazaru su mišljenja, međutim, podeljena i deo građana, političkih opcija i nevladinog sektora se usprotivio postavljanju table. Tako aktivistikinja iz Novog Pazara Aida Ćorović, koja predvodi organizaciju „Urban-In“ smatra da Hadžiahmetović nije zaslužio priznanje zaslužnog građanina.
„Radi se o čoveku koji je sve samo ne narodni heroj i kojim treba da se ponose Bošnjaci. Postoje istorijski artefakti koji govore da je Aćif – efendija bio čovek koji je zapravo došao po zadatku da širi ideju Velike Albanije, ukinuo je bosanski i srpski jezik na tom području i na kraju, kao najveći dokaz da takvog čoveka ne treba niti rehabilitovati niti mu davati priznanja, jeste da je on zapravo bio ratni gradonačelnik Novog Pazara i da je za zasluge nacističkoj Nemačkoj odlikovan Gvozednim krstom drugog reda. Dakle, takvim čovekom je zaista sramno da se Bošnjaci, ili makar jedan broj njih, ponose“, kazala je Ćorović.
Stavovi i političkih i verskih predstavnika Bošnjaka koji žive u Srbiji, drastično se razlikuju i među njima su već godinama jasno vidljive podele. Bošnjake u Srbiji, naime, predstavljaju dve političke struje koje, iako su deo iste Vlade, potpuno drugačije gledaju na mnoga pitanja, pa i na tablu Aćif-efendiji. Takođe, okupljaju ih dve, međusobno sukobljene, verske zajednice.
Iako su podele uočljive, slučaj Aćif-efendije ih, po mišljenju direktora centra za regionalizam Aleksandra Popova, neće dodatno produbiti. Popov, naime, veruje da iza ovog slučaja stoje političke elite koje pokušavaju da se domognu „lakih poena“, pa ne očekuje da sporna tabla dovede ni do pogoršanja odnosa dela Bošnjaka sa državom u kojoj žive.
„Ne mislim da će se to nešto jače odraziti na odnos Bošnjaka prema Srbiji jer se vidi da to nije većinski stav, već stav samo jednog dela političke elite, tako da ne mislim da to može da izazove veće turbulencije. Videli smo reakcije i jednog dobrog dela bošnjačkih intelektualca i predstavnika nevladinog sektora koji stavljanje table smatraju krajnje neprimerenim“.
Aleksandar Popov, kao i Aida Ćorović, iako smatra da je u pitanju pokušaj sticanja političkih poena, kaže međutim da su im „alibi“ za to zapravo pružile vlasti u Beogradu.
„Oni samo naležu na neke druge inicijative koje dolaze iz Beograda, a to je rehabilitacija Draže Mihailovića ili ono što je prethodno radio onaj koji je bio najveći protivnik postavljanja table – Aleksandar Vučić je kucao table sa natpisom ’Bulevar Ratka Mladića’. Dakle, u svemu tome su oni dobili alibi da naprave ono što su napravili i ’uberu’ poene kod Bošnjaka“, zaključuje Popov.
