Bivši saradnik američke Nacionalne službe za bezbednost (NSA) Edvard Snouden (Edward Snowdan) trebalo je tokom dana da napusti Moskvu, odakle je došao u nedelju iz Honkgonga, u nastojanju da dobije azil u Ekvadoru, čije vlasti razmatraju njegov zahtev. Iako je ranije najavljivano da će se u ponedeljak ukrcati na let za Kubu u 14.05 sati, agencije prenose da se to nije dogodilo.
Američki predsednik Barak Obama izjavio je da Vašington koristi sve raspoložive pravne kanale da uhapsi Snoudena. On je novinarima u ponedeljak rekao da Vašington "sarađuje sa različitim zemljama kako bi osigurao da se ispoštuje vladavina prava.
U međuvremenu je zvanična Moskva saopštila da “nema osnova” zahtev Vašingtona za izručenjem Snoudena.
Ekvadorski ministar spoljnih poslova Rikardo Patinjo izjavio je u ponedeljak tokom posete Vijetnamu da vlasti njegove zemlje razmatraju ovaj slučaj i da su u kontaktu sa zvaničnom Moskvom.
“Okončajmo spekulacije. Donećemo odluku na vreme. Analiziramo ovaj slučaj sa velikom odgovornošću jer se tiče slobode izražavanja i bezbednosti građana širom sveta”.
Patinjo je negirao da će se uključivanje Ekvadora u ovo pitanje negativno odraziti na njegove odnose sa SAD-om.
Rikardo Patinjo
“Postoje vlade koje deluju više u skladu sa sopstvenim interesima, ali mi to ne činimo. Mi delujemo sledeći naše principe i posvećujemo pažnju ljudskim pravima”.
Snouden se nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma "Šeremetijevo", a novinari su videli automobil u kome je bio ekvadorski ambasador u Rusiji, pa se pretpostavlja da su se sreli. On je, inače, u nedelju doputovao u rusku prestonicu iz Hongkonga, gde se nalazio od 20. maja. Ruskim vlastima je pokazao američki pasoš, koji je zvanični Vašington u međuvremenu poništio, zatraživši od zemalja iz “zapadne hemisfere” da mu ne dozvole ulazak na njihovu teritoriju.
Američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) je kazao na konferenciji za novinare u Nju Delhiju da je zvanični Vašington obavestio sve zemlje uključene u ovaj slučaj o Snoudenovom statusu, tačnije da je protiv njega podignuta optužnica po tri osnova.
“Bilo bi veoma razočaravajuće ako mu neko namerno dozvoli da se ukrca na avion. To bi bez sumnje uticalo na naše odnose. Pozivam ruske vlasti da se pridržavaju zakona jer je to u interesu svih. U poslednje dve godine, mi smo izručili Rusiji sedam zatvorenika koje je tražila. Stoga smatram da je reciprocitet u primeni zakona veoma važan”.
Hong Kong i Rusija: Zahtev SAD za izručenjem neosnovan
Prethodno je portparolka Bele kuće zadužena za pitanja bezbednosti, Kejtlin Hejden (Caitlin Hayden) istakla da "imajući u vidu saradnju (sa ruskim vlastima) posle napada na Bostonskom maratonu i raniju saradnju sa Rusijom na jačanju bezbednosti, uključujući izručenje Rusiji na zahtev Moskve krupnih kriminalaca, nadamo se da će ruska vlada razmotriti sve opcije kako bi Snouden bio izručen SAD".
Međutim, agencija Interfaks je prenela izjavu jednog neimenovanog ruskog zvaničnika da “Snouden nije počinio nikakvo krivično delo na ruskoj teritoriji. Takođe, ruske nadležne institucije nisu dobile nikakav nalog od Interpola da ga uhapse”.
Prethodno su i vlasti Hongkonga odbacile zahtev zvaničnog Vašingtona za izručenjem Snoudena, tvrdeći da je “neosnovan” i “nekomplentan”.
Predsedavajući komiteta Predstavničkog doma Kongresa SAD za praćenje obaveštajnog rada Majk Rodžers (Mike Rogers) izražava sumnju u stvarne namere Snoudena.
“On će se ukrcati na drugi let od Moskve prema, kako mnogi veruju, Kubi, onda do Venecuele. Sve ove države su neprijateljski nastrojene prema SAD. Da može da ode do Severne Koreje i Irana, onda bi zaokružio turneju po represivnim zemljama. Dakle, ako analizirate to što govori i njegove poteze, videćete da je to u suprotnosti sa logikom”.
Posmatrači ističu da je očito da Kina, Rusija i Ekvador usaglašeno pomažu Snoudenu da izbegne hapšenje. Ekvador je već dao politički azil osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu, koji se već godinu dana skriva u ambasadi ove zemlje u Londonu.
Edvard Snouden
Hejden je istakla da je razočarana zato što je Hongkong dozvolio da Snouden otputuje za Moskvu, "uprkos zahtevu pravosuđa SAD da bude priveden i isporučen", kao što je predviđeno bilateralnim sporazumom. Ona je dodala da su SAD diplomatskim putem uputile zvaničnu kritiku zbog postupka Hongkonga. Istovremeno, Rodžers ističe da je Snouden naneo veliku štetu bezbednosti zemlje.
“On je poneo sa sobom informacije koje ne pripadaju njemu, već američkom narodu. Time je ugrozio našu nacionalnu bezbednost. Da vas podsetim, reč je o antiterorističkim programima. Svedoci smo da teroristi planiraju i napadaju SAD i njegove saveznike. Stoga je apsolutno pogrešna tvrdnja da ovim nije pričinjena šteta nacionalnoj bezbednosti”.
Državni sekretar Keri naglašava da program nadzora informacija ispunjava najviše standarde kontrole i test građanskih sloboda.
"Svet u kome živimo je opasan i komplikovan i smatram da je ovaj program koji primenjuju SAD veoma delikatna ravnoteža građasnkih prava, sloboda, ali i prava ljudi da žive slobodno i da ih teroristi ne ubiju”.
Uoči napuštanja SAD 20. maja, Snouden je medijima prosledio informacije o tome kako SAD nadziru telekomunikacije u zemlji i svetu. Američko tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv njega po više osnova, i po svakoj mu preti do 10 godina zatvora.
Mnogi političari su ga optužili za izdaju, izražavajući sumnju oko uloge Kine i Rusije u ovom slučaju.
