Kada je otac jednog od učenika škole ’’Dr Dragiša Mišović’’ u Čačku početkom devedesetih Ustavnom sudu tadašnje Jugoslavije podneo zahtev da se preispita ustavnost odluke da deca u školskim klupama nose bluze i kecelje, nakon čega je obaveza oblačenja školskih uniformi zvanično prestala da važi, verovatno je malo ko mogao da pomisli da bi iz iste škole mogao da krene i obrnuti proces.
Učenici VI-5 odeljenja ove škole samoinicijativno su odlučili da ubuduće nose školske uniforme, po čemu su postaili jedinstveni u Čačku, ali i u čitavoj Zapadnoj Srbiji. Odluku su, kažu, doneli kako bi se manje primećivale socijalne razlike među učenicima.
Sve je krenulo početkom godine kada neko od učenika odeljenja VI-5 prilikom popunjavanja ankete na temu ’’Kako do boljeg uspeha’’ predložio da počnu da nose školske uniforme, koje su pre toga videli samo u starim filmovima.
„Većina odeljenja izrazila je želju da nosimo te uniforme. Više nema socijalnih razlika i to je bila naša ideja kao odeljenja. Nekoga su omalovažavali što nema novca da kupi novu garderobu, ali sada smo svi jednaki“, kaže predsednica odeljenske zajednice Jelena Drašković.
„Neko je bolje obučen, neko lošije, neki su bogatiji, neki siromašni, ali sada nema razlike između nas“, objašnjava Nemanja Luković.
„I meni se jako svidela ideja da nosomo uniforme, jer su tako radili i naši roditelji“, navodi Aleksandar Urošević.
Učenici ovog odeljenja sada su jasno uočljivi u školi po svojim tamno plavim bluzama i keceljama. Međutim, ta posebnost je, kako naglašavaju, neretko na meti podsmeha i ruganja.
„Skoro sva deca nam se smeju“, naglašava Nemanja.
„Ne obraćamo pažnju na njih iako nam se smeju. Verovatno će i oni uskoro početi da ih nose“, siguran je Vuk Vukićević.
Ipak, i u samom VI-5 bilo je izuzetaka koji nisu baš sa oduševljenjem prihvatili ovu novotariju.
„Meni se sviđa ideja, ali mi se ne sviđa model. Nekome je veliko, nekome premalo, jednima je kecelja preširoka, drugim devojčicama preuska. Da je bolje uzeta mera i izabran kroj bilo bi još lepše“, priča Anja Krsmanović.
Đaci kažu da imaju utisak kako i nastavnici u poslednje vreme na njih drugačije gledaju.
„Kada vide da smo svi jednaki, da smo isti, drugačije je raspoloženje nastavnika“, kaže Anđela Šurović.
Iako niko ove đake ne može da natera da nose uniformu, zanimljivo da niko od njih od početka drugog polugođa nijednom nije došao bez nje. Upravo to je ono što najviše raduje razrednog starešinu Miloša Civrića.
„Sasvim drugačlija atmosfera je u razredu, osećaju pripadnost jednoj celini, a uz to, u ovom trenutku kada ima tolikih socijalnih razlika, ovo je izuzetan način da one sklone, da se ne vide baš toliko.“
Učenici odeljenja VI-5 otići će i korak dalje pa će uskoro biti jednoobrazno obučeni na časovima fizičkog.
„Kada je video da u školu dolazimo u uniformi, nastavnih fizičkog je predložio da na njegove časove dolazimo u istovetnoj opremi. Dogovorili smo se da svi nabavimo bele majice sa grbom škole“, kažu učenici.
Učenici VI-5 odeljenja ove škole samoinicijativno su odlučili da ubuduće nose školske uniforme, po čemu su postaili jedinstveni u Čačku, ali i u čitavoj Zapadnoj Srbiji. Odluku su, kažu, doneli kako bi se manje primećivale socijalne razlike među učenicima.
Sve je krenulo početkom godine kada neko od učenika odeljenja VI-5 prilikom popunjavanja ankete na temu ’’Kako do boljeg uspeha’’ predložio da počnu da nose školske uniforme, koje su pre toga videli samo u starim filmovima.
„Većina odeljenja izrazila je želju da nosimo te uniforme. Više nema socijalnih razlika i to je bila naša ideja kao odeljenja. Nekoga su omalovažavali što nema novca da kupi novu garderobu, ali sada smo svi jednaki“, kaže predsednica odeljenske zajednice Jelena Drašković.
„Neko je bolje obučen, neko lošije, neki su bogatiji, neki siromašni, ali sada nema razlike između nas“, objašnjava Nemanja Luković.
„I meni se jako svidela ideja da nosomo uniforme, jer su tako radili i naši roditelji“, navodi Aleksandar Urošević.
Učenici ovog odeljenja sada su jasno uočljivi u školi po svojim tamno plavim bluzama i keceljama. Međutim, ta posebnost je, kako naglašavaju, neretko na meti podsmeha i ruganja.
„Skoro sva deca nam se smeju“, naglašava Nemanja.
„Ne obraćamo pažnju na njih iako nam se smeju. Verovatno će i oni uskoro početi da ih nose“, siguran je Vuk Vukićević.
Ipak, i u samom VI-5 bilo je izuzetaka koji nisu baš sa oduševljenjem prihvatili ovu novotariju.
„Meni se sviđa ideja, ali mi se ne sviđa model. Nekome je veliko, nekome premalo, jednima je kecelja preširoka, drugim devojčicama preuska. Da je bolje uzeta mera i izabran kroj bilo bi još lepše“, priča Anja Krsmanović.
Đaci kažu da imaju utisak kako i nastavnici u poslednje vreme na njih drugačije gledaju.
„Kada vide da smo svi jednaki, da smo isti, drugačije je raspoloženje nastavnika“, kaže Anđela Šurović.
Iako niko ove đake ne može da natera da nose uniformu, zanimljivo da niko od njih od početka drugog polugođa nijednom nije došao bez nje. Upravo to je ono što najviše raduje razrednog starešinu Miloša Civrića.
„Sasvim drugačlija atmosfera je u razredu, osećaju pripadnost jednoj celini, a uz to, u ovom trenutku kada ima tolikih socijalnih razlika, ovo je izuzetan način da one sklone, da se ne vide baš toliko.“
Učenici odeljenja VI-5 otići će i korak dalje pa će uskoro biti jednoobrazno obučeni na časovima fizičkog.
„Kada je video da u školu dolazimo u uniformi, nastavnih fizičkog je predložio da na njegove časove dolazimo u istovetnoj opremi. Dogovorili smo se da svi nabavimo bele majice sa grbom škole“, kažu učenici.
