Nova školska godina u opštinama Preševo i Bujanovac počela je za 11.000 učenika albanske nacionalnosti sa danom zakašnjenja zbog bojkota u znak protesta radi nedostatka udžbenika na maternjem jeziku. Ni na severu Srbije problemi sa udžbenicima za nastavu na jezicima nacionalnih manjina nisu do kraja rešeni.
Zbog problema sa udžbenicima na albanskom jeziku učenici albanske nacionalnosti iz Bujanovca i Preševa bojkotovali su nastavu na početku nove školske godine uprkos tome što je Srđan Verbić, minister prosvete podelio prvih 2.400 udžbenika na maternjem jeziku.
Nagip Arifi, predsednik Opštine Bujanovac, kaže za Radio Slobodna Evropa da je protest bio usmeren na skretanje pažnje javnosti na ovaj problem koji već tri decenije opterećuje normalno funkcionisanje nastave na albanskom jeziku u osnovnim i srednjim školama na jugu Srbije.
“U svim školama u kojima se nastava odvija na albanskom jeziku, juče nije počela školska godina, a umesto toga održan je dvočasovni protest u školskim dvorištima i nije bilo nikakvih problema i ekcesa. To je bio samo jedan vid upozorenja Vladi Republike Srbije i međunarodnoj zajednici na problem sa udžbenicima na maternjem jeziku", kaže Arifi.
Prema njegovim navodima ,jednu od škola u protestu “Naim Fraširi”, u kojoj se nastava odvija na albanskom jeziku, posetio je Srđan Verbić, ministar prosvete, koji je nakon toga razgovarao i sa predstavnicima lokalnih samouprava i Nacionalnog saveta Albanaca.
Arifi kaže da je postignut dogovor da se učenici albanske nacionalnosti, bez obzira na velike probleme sa nedostatkom udžbenika na maternjem jeziku, u utorak vrate u školske klupe.
“Nastava počinje sa svim onim problemima koje imamo od ranije”, kaže Arifi.
Ministar Verbić podelio je u ponedeljak oko 2.400 džbenika učenicima nekoliko osnovnih škola u Bujanovcu i Preševu, ali to je bilo nedovoljno jer u ovim gradovima na jugu Srbije ima oko 11.000 učenika osnovnih i srednjih škola koji nastavu pohađaju na albanskom jeziku.
On je ranije potvrdio da taj kontingent udžbenika nije dovoljan, ali je najavio da će svi nadležni organi nastaviti uporno da rade, kako bi svi učenici imali sve potrebne udžbenike.
“Ako to do sada nije ispunjeno to je samo za to što nismo ispunili sve korake kako treba i za to svako od nas snosi po deo odgovornosti. Na tome još moramo mnogo da radimo vredno i uporno, jer proces dobijanja udžbenika nije nimalo jednostavan”, poručio je minister Verbić.
Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, kaže za Radio Slobodna Evropa da je država Srbija obezbedila deo besplatnih udžbenika na alabanskom jeziku za učenike osnovnih škola, ali da još uvek nema udžbenika za srednjoškolce, kao ni svih udžbenika za osnovce.
“Za ovu godinu ima osam besplatnih udžbenika. Za osnovne škole nedostaju udžbenici iz istorije, geografije, biologije, likovne umetnosti i muzičkog. Za osnovne škole imamo udžbenike za albanski jezik, matematiku, fiziku i srpski jezik”, kaže Bećiri.
Kao na jugu Srbije, i na severu Republike problemi sa udžbenicima za nastavu na jezicima nacionalnih manjina nisu do kraja rešeni, mada je ove školske godine procenat potrebnih udžbenika donekle povećan.
U Subotici je svakako najbolja situacija u tom pogledu u mađarskoj zajednici, koja već decenijama ima ustanovljeno obrazovanje na maternjem jeziku, te je i pitanje udžbenika davno rešeno.
Hrvatska zajednica je tek ovih godina donekle kompletirala neophodnu literaturu, a i bunjevačka je do udžbenika došla ličnim naporima članova zajednice.
Slaven Bačić, predsednik Hrvatskog nacionalnog veća, kaže da tek od ove godine učenici koji pohađaju nastavu na hrvatskom jeziku imaju sve udžbenike.
“Uglavnom sada imamo kompletirane udžbenike za predmete nižih i viših razreda osnovne škole. Moram naglasiti da je to isključivo zahvaljujući Hrvatskom nacionalnom veću. Mi smatramo da je tu Ministarstvo prosvete trebalo više raditi. Ostala su nerešena pitanja za udžbenike na hrvatskom za nastavu za srednje škole”, kaže Bačić.
Sličan je slučaj sa bunjevačkom zajednicom koja je obezbedila sve bitnije knjige za nastavu. No, iako je bio dogovor da njihovo štapanje finansiraju Pokrajina i Republika, sve donedavno nije se znalo šta će biti sa njima navodi Suzana Ostojić, predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta.
“Izrada udžbenika je trajala sedam godina i to su radili naši ljudi iz Nacionalnog saveta. Urađena je čitanka za prvi i drugi razred, gramatika za prvi, drugi, treći i četvrti razred i sada se radi nastavak izrade čitanke za treći i četvrti razred", pojašnjava Suzana Ostojić.
U pojedinim školama rusinski se izučava kao izborni predmet, ali s obzirom da u Vojvodini Rusini imaju nastavu na maternjem jeziku već više decenija postoje i adekvatni udžbenici.
Predmet romski jezik sa emenentima nacionalne kulture mogu slušati samo učenici u osnovnoj školi Sečenji Ištvan, a Vojvodina je prošle godine obezbedila izdavanje bukvara na romskom jeziku.