Mike Eckel i Dragan Štavljanin
U Moskvi raste nervoza zbog najave da će se na najnovijoj listi američkih sankcija naći biznismeni povezani sa Kremljom i kompanije koje iz drugog plana obavljaju poslove od velikog značaja za državu.
Za razliku od prethodnih sankcija, kada je Vašington pokušavao da kazni Rusiju zbog aneksije Krima i njenih aktivnosti u Siriji tako što su na meti bili zvaničnici, velike državne kompanije i vladine agencije, sada je promenjen fokus tako što će na udaru biti firme koje posluju sa već kažnjenim preduzećima. Na taj način bi se zatvorile praznine koje su omogućavale Rusiji da izbegne kažnjavanje.
Takođe, najavljeno je da će biti sankcionisane i "manje ribe" iz unutrašnjeg kruga Kremlja.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je optužio SAD da nastoje time da utiču na predstojeće predsedničke izbore.
"Smatramo da je to direktan i očigledan pokušaj koji se vremenski poklapa sa izborima kako bi se na njih uticalo. Ne slažemo se sa tim postpukom i uvereni smo da neće biti uticaja", kazao je Peskov.
Istovremeno, ruski ministar energije Aleksandar Novak je saopštio da su najnovije američke sankcije protiv dvojice zvaničnika ruskog ministarstva energije "nezakonite" i Moskva će tražiti objašnjenje od Vašingtona.
"Nisu nam predočili argumente", kazao je Novak.
Među kažnjenima je zamenik ministra energije Andrej Čerezov, koji se već nalazi na listi EU sankcionisanih ruskih zvaničnika zbog uloge u dostavljanju turbine Krimu prošle godine.
Vašington je dodao ovu dvojicu zvaničnika listi od 21 lica i 9 ruskih kompanija protiv kojih su u petak uvedene sankcije, između ostalog i zbog isporuke Simensovih turbina za gas Krimu. Međutim, još nisu saopštena njihova imena.
Novak je negirao da će se najnovije sankcije negativno odraziti na rusku ekonomiju.
"One samo stvaraju dodatne uslove za razvoj domaće industrije". Novak je dodao da se sreo sa američkim ministrom energetike Rikom Perijom (Rick Perry) tokom ekonomskog foruma u Davosu i da ga je pozvao da poseti postrojenje za proizvodnju gasa "Jamal", koje je u decembru počelo da isporučuje i tečni gas (LNG).
SAD su u nekoliko navrata proširivale listu ruskih zvaničnika protiv kojih su uvedene sankcije zbog aneksije Krima 2014. i podrške separatistima u sukobima na istoku Ukrajine.
Rusija sa zabrinutošću prati rastuću proizvodnju nafte u SAD u trenutku kada je sa članicama OPEK-a dogovorila smanjenje njenih isporuka kako bi podstakla rast cena koje su u odnosu na 2008. znatno pale.
Putinovi saradnici osetiće sankcije na svojoj koži
"Tačno je da ruski zvaničnici sada više strahuju nego ranije", kaže za RSE Danijel Frid (Daniel Fried), nekadašnji glavni koordinator sankcija protiv Rusije pri američkom Stejt departmentu.
Sličan je stav Andreja Pjontkovskog, ruskog političkog analitičara sada baziranog u Vašingtonu. "Procene u Moskvi su pesimistične jer će najbliži Putinovi saradnici po prvi put osetiti problem na svojoj koži", komentariše.
Najnovije sankcije se uvode na osnovu zakona koji je prošlog leta usvojen u Kongresu velikom većinom, a predsednik Donald Tramp (Trump) ga nevoljno potpisao.
Osim aneksije Krima, Vašington optužuje Rusiju i za mešanje u američke predsedničke izbore 2016. kao i vojne operacije u Siriji u cilju podrške njenom predsedniku Bašaru el Asadu.
Poznat kao akt za sprečavanje delovanja američkih neprijatelja uvođenjem sankcija, on omogućava proširivanje kaznenih mera protiv lica ili kompanija koje posluju sa entitetima koji su već na toj listi.
Stejt department je u oktobru notifikovao 30-tak ruskih kompanija iz odbrambenog sektora kao i obaveštajnih agencija ukazujući da druge firme, ruske ili strane, koje imaju "značajne" poslove sa ovim entitetima mogu da se suoče sa restrikcijama.
To znači da strana banka koja obezbeđuje kredit kompaniji koja posluje sa već sankcionisanom ruskom državnom firmom – takođe može da bude kažnjena. Kada je reč o državnim preduzećima, na listi se mogu naći i državni izvoznik oružja Rosoboronexport ili čuveni protizvođač kalašnjikova.
Zatvaranje kruga
Prema ovom zakonu, američkom ministarstvu finansija je naloženo da u saradnji sa obaveštajnim službama prosledi Kongresu listu ruskih oligarha i članova njihovih porodica, povezanih sa Kremljom, koji bi potencijalno mogli da se nađu na kaznenoj listi.
To znači da bi se na udaru moglo naći dete visokog ruskog zvaničnika koje poseduje imovinu u SAD.
"To će ih pogoditi jer ovakav pristup pokazuje da nisu bezbedni, da su SAD spremne da istražuju njihove poslove i kažnjavaju ih te da Putin ne može da ih zaštiti…dakle, da će biti posledica po Ruse koji pripadaju njegovom užem krugu i potpomažu njegove koruptivne aktivnosti", ističe Frid.
Neka od lica koja se nađu na listi neće se odmah suočiti sa finansijskim ili ograničenjima da putuju, ali eksperti ističu da će to biti jasan signal ko može uskoro biti na udaru i imaće psihološki efekat kako one koji su sankcionisani tako i osobe koje sa njima posluju.
Jedna od mogućih mera je i obelodanjivanje imovine pojedinih ruskih bogataša u SAD.
"Za neke ljude je to lično pitanje, za druge veoma političko", kazala je Olga Oliker iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. "Pitanje je kakvu će poruku poslati (američka) administracija i kako će biti primljena u Moskvi?"
Stoga su neki ruski bogataši počeli da lobiraju u Vašingtonu u nastojanju da ubede američke zvaničnike da se ne nađu na listi, navode pojedini posmatrači.
Grupa ruskih opozicionih aktivista, predvođena nekadašnjim svetskim šampionom u šahu Garijem Kasparovom, sastala se u decembru u Litvaniji predlažući spisak lica koja bi, po njihovom mišljenju, trebalo sankcionisati. Na njoj se našlo više od 200 osoba, uključujući Alekseja Mordašova, vlasnika giganta za proizvodnju čelika Severstal i Germana Gfefa, čelnika najveće državne Sberbanke.
Ruski opozicionari su predložili i kažnjavanje bivšeg ministra odbrane Sergeja Ivanova, šefa vojne obaveštajne službe Igora Serguna i trgovca naftom Genadija Timoščenka. SAD su već uvele sankcije protiv ove trojice Putinovih bliskih saradnika
Ruske mere predostrožnosti
S druge strane, Kremlj već nekoliko meseci pokušava da ublaži negativne efekte najavljenih američkih mera. Tako je list "Vedomosti" objavio u novembru da je premijer Dmitrij Medvedev potpisao dekret kojim se ruske državne kompanije izuzmaju iz obaveze da objave imena firmi sa kojima posluju.
Finansijska tržišta u i izvan Rusije već kalkulišu kakve će efekte imati sankcije u 2018. Međutim, trgovce vrednosnih papira najviše brine moguće ograničenje kupovine dugova ruske vlade, odnosno obveznica koje izdaje da bi ih pokrila.
SAD nameravaju da spreče pristup međunarodnom tržištu kredia pojedinim firmama koje su bliske ili ih kontroliše Kremlj, u nastojanjuda zatvore prazninu koju je Rusija koristila da izbegne sankcije uvedene 2014.
Zvanična Moskva je pomogla pojedine kompanije koje su se već našle na udaru američkih sankcija sa nekoliko desetina milijardi dolara izdavanjem obveznica. Kremlj još uvek ima instrumente da sam dođe do svežeg kapitala. Tako je u 2016. izdao 3 milijardi dolara u novim evroobveznicama.
Prema pomenutom zakonu koji je usvojio Kongres SAD, američkim građanima može biti zabranjeno da kupuje obveznice ruske vlade. Za sada se ne zna sa koliko vrednosnih papira sa ruskim dugom raspolažu američki građani. No, prema podacima iz oktobra stranci poseduju oko 38 milijardi dolara ruskih državnim obveznica.
Da li Putin postaje smetnja saradnicima?
Pojedine ruske finansijske institucije svojim potezima nagoveštavaju da će se najnovije američke sankcije negativno odraziti na ekonomiju.
Na primer, Alfa banka, najveća ruska privatna banka, saopštila je da će okončati izlaganje moćnoj odbrambenoj industriji.
"To ne znači da ćemo prekinuti sve veze preko noći. Ali nastojimo da smanjimo rizik", kazao je Oleg Susujev, zamenik predsedavajućeg borda direktora ove banke.
To kratkoročno može predstavljati direktan izazov Putinu koji se nadmeće za novi predsednički mandat na izborima u martu.
Pjontkovski smatra da potez SAD može podriti široku podršku koju Putin već godinama uživa.
"To znači, da gubi značenje koje je imao za elite, tačnije ulogu da ih zaštiti, njihovu imovinu u Rusiji i na Zapadu, da osigura njihovu bezbednost. Sada, naprotiv, počinje da smeta", dodaje Pjontkovski.
Po rečlima Olge Oliker, sada je pitanje da li će američke sankcije uticati na promenu politike Kremlja.
Na primer, postoje razlozi da zvanična Moskva okonča podršku separatistima u istočnoj Ukrajini, s obzirom da je sukob ušao već u četvrtu godinu a što se negativno odražava rusku ekonomiju zbog čega gubi na popularnosti među samim Rusima.
Međutim, ona smatra da je to za Putina gotovo nemoguće ako bi se stekao utisak da se povlači zbog američkih sankcija.
U zavisnosti ko i šta će biti na udaru najnovijih kaznenih mera, one, zapravo, mogu osnažiti osećaj među Rusima, koji Kremlj podstiče, da SAD jedino žele da nanesu štetu celoj Rusiji, ocenjuje Oliker.
"U Rusiji je sveprisutan narativ da je cilj svih sankcija samo da se ona kazni, a ne da se ostvare neki konkretni politički ciljevi. Mnogi smatraju ‘to su samo zlobni Amerikanci koji hoće da nam naude’", zaključuje Oliker.
Facebook Forum