Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Srbije i nekadašnji gradonačelnik Beograda, nije jedino ime iz Srbije koje se pojavljuje u međunarodnom istraživačkom projektu nazvanom „Pandorini papiri“.
Za sada je poznato da se u dokumentima koji su procureli iz 14 agencija za osnivanje ofšor (offshore) kompanija pojavljuje i ime Nikole Petrovića, nekadašnjeg direktora „Elektromreže Srbije“ (EMS) i kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Istraživački portal KRIK iz Srbije, učesnik u projektu „Pandorini papiri“, koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), najavljuje da će u narednim nedeljama objaviti priče o desetak najznačajnijih osoba iz ove zemlje.
Veliki broj ljudi iz Srbije se pojavljuje u „Pandorinim papirima“, ali nisu svi na javnim funkcijama i nisu svi uticajni, rečeno je za RSE u KRIK-u.
Detalji o Vučićevom kumu tek slede
Drugo ime iz Srbije do kojeg su istraživački novinari došli u „Pandorinim papirima“ je Nikola Petrović, nekadašnji direktor Elektromreže Srbije (EMS), državne kompanije za prenos električne energije i kuma predsednika države Aleksandra Vučića.
Petrović je kao direktor EMS-a od septembra 2012. do kraja 2016. godine bio javni funkcioner. Danas je uticajni biznismen u oblasti energetike, a počeo je da širi svoje bogatstvo od dolaska Vučićeve Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine.
U tekstu međunarodne novinarske mreže OCCRP, u okviru projekta „Pandorini papiri“, navodi se da je Petrović postao vlasnik kompanije sa britanskih Devičanskih Ostrva, koja je osnovana 2016. godine, preko švajcarske konsultantske kuće Fidinam i panamske advokatske kancelarije Alcogal.
OCCRP piše da Petrović prilikom osnivanja kompanije nije obavestio Alcogal da bi se mogao smatrati politički eksponiranom osobom, iako je toliko blizak sa predsednikom Srbije. Takođe se navodi da je i njegov švajcarski advokat naveo da Petrović nije politički eksponirana osoba.
OCCRP je naveo i da je Petrović kompaniju držao u tajnosti od srpskih zvaničnika i da je nije prijavio kako zakon nalaže.
RSE je uputio zahtev za komentar advokatskoj kancelariji u Srbiji koja zastupa Petrovića, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor. Petrović, kao ni njegov advokat nisu odgovorili ni na pitanja KRIK-a koji je za utorak, 5. oktobar, najavio objavljivanje priče u vezi sa Nikolom Petrovićem i "Pandorinim papirima".
Šta 'Pandorini papiri' navode o Siniši Malom?
KRIK je u prvoj priči objavio da su procurela dokumenta iz agencije za osnivanje ofšor firmi „Trident Trust“, čiji je Mali bio klijent, dokaz da je Mali definitivno bio vlasnik dve ofšor kompanije i 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju.
Navodi se da je Mali kao vlasnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva kupio 23 stana, a još jedan je kupio na svoje ime.
Novinarka KRIK-a Dragana Pećo podsetila je za RSE da je Mali ranije priznao za stan koji je kupio na svoje ime da je njegov, a da je za ostale stanove godinama tvrdio da nema veze sa vlasništvom tih ofšor firmi i nekretnina.
„Bilo bi dobro da sada građanima objasni pravu istinu oko tih nekretnina i da objasni koje je poreklo novca kojim je stekao te nekretnine, 24 stana koja su vredela oko 5 miliona evra“, rekla je Pećo.
KRIK je naveo da je prvo agencija „Trident Trust“ za Malog registrovala dve ofšor kompanije: „Brigham Holding & Finance Inc.“ i „Etham Invest & Finance Corp.“, a one su zatim kupile dve firme u Bugarskoj „Erma 11“ i „Erul 11“ koje su u svom vlasništvu imale apartmane.
U dokumentima o kupoprodaji stanova, Mali je bio naveden kao direktor ofšore kompanija sa Britanskih Devičanskih Ostrva, pa su ga tako novinari KRIK-a ranije povezali sa ovim nekretninama.
Nova dokumenta u projektu „Pandorini papiri“, sertifikati o vlasništvu nad firmama, otkrivaju da je bio i vlasnik ovih kompanija.
„To su dokumenta koja otkrivaju ko stoji iza ofšor kompanija pošto je jedna od stvari zašto se osnivaju ove kompanije to što je njihovo vlasništvo potpuno sakriveno. Kada smo prvu priču objavili mi nismo imali dokument ko je vlasnik tih firmi“, objasnila je Pećo.
Britanska Devičanska Ostrva, ostrvska država u Karipskom moru, važe za poreski raj koji se koristi za skrivanje imovine, kao i identiteta vlasnika kompanija.
Pećo je dodala da je u vreme kada je postao gradonačelnik Beogradu, u aprilu 2014, Mali i dalje bio vlasnik stanova i ofšor kompanija.
„On tek nekoliko meseci nakon što postaje gradonačelnik izlazi iz vlasništva tih firmi, tako da nije ni prijavio te kompanije i stanove Agenciji za sprečavanje korupcije“, rekla je Pećo.
Siniša Mali se nije oglašavao nakon otkrića iz „Pandorinih papira, niti je odgovorio na upit RSE. Takođe, prethodno nije odgovorio ni na poziv novinara KRIK-a za intervju, niti na pitanja koja su mu poslali.
Šta je ranije objavljeno o 24 stana?
Siniša Mali je, prema istraživanju KRIK-a stanove kupio tokom 2012. i 2013. godine, u vreme kada je bio ekonomski i finansijski savetnik tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića.
Mali je stanove ubrzo počeo da prodaje. Zatim je izašao iz vlasništva u ofšor kompanijama.
U avgustu 2014, nekoliko meseci nakon što je postao gradonačelnik Beograda, Mali je ofšor kompanije prebacio na tamošnju advokaticu Anu Panajotovu koja je zatim prodala još nekoliko apartmana, piše KRIK.
Međutim, KRIK je objavio da je Mali u ime ofšor kompanije potpisao rešenje o podnošenju finansijskog izveštaja za njenu ćerku-firmu u Bugarskoj 2015. godine. Mali je, pak, tvrdio da mu je potpis falsifikovan na ovom dokumentu.
Šta se nakon toga dešavalo?
Kada su pre šest godina novinari KRIK-a i međunarodne novinarske mreže OCCRP objavili da je Siniša Mali, tada gradonačelnik Beograda, kupio 24 stana u bugarskom letovalištu „Sveti Nikola“ na obali Crnog mora, on je novinarima KRIK-a poručio: „Ukoliko utvrdite da sam vlasnik bilo kojeg od ovih stanova, svi su vaši. Dobićete ključ istog trenutka“.
Nakon toga Agencija za borbu protiv korupcije i Uprava za sprečavanje pranja novca ukazale su na više problematičnih novčanih transakcija Siniše Malog. Međutim, Više tužilaštvo je obustavilo postupak navodeći da nije pronašlo dokaze za kriminalne radnje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom ove godine rekao da ima apsolutno poverenje u Sinišu Malog koji je u maju 2018. postao ministar finansija.
„Podsetiću na sve laži o njemu, o 24 stana u Bugarskoj, političari koji su tu kampanju vodili su lagali, mediji su lagali“, poručio je tada Vučić.
Bez zvaničnih reakcija
Zvaničnih reakcija na „Pandorine papire“ u Srbiji za sada nema, a mediji naklonjeni vlasti, kao i Javni servis Radio televizija Srbije (RTS), u prvim izveštajima o ovim otkrićima nisu spomenuli Sinišu Malog već crnogorskog predsednika Mila Đukanovića i svetske lidere.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija rekao je za RSE da bi objavljivanje novih informacija i dokumenta trebalo da bude razlog da organi koji su se ranije bavili tim slučajem sagledaju da li ima razloga da se taj postupak ponovo otvori.
„Jedan od takvih razloga bi moglo biti pitanje ispunjavanja obaveze Siniše Malog kao javnog funkcionera da u momentu kada je došao prvi put na javnu funkciju, to je bilo negde početkom 2013. godine, da li je tada prijavio svu imovinu koju poseduje, uključujući i sve firme u kojima je vlasnik“, rekao je Nenadić.
On je dodao da se firme o kojima KRIK sada piše ne navode u izveštaju Siniše Malog o imovini iz 2013. godine.
„Ako je on bio vlasnik u momentu kada je počeo da obavlja javnu funkciju, onda je prekršio zakonsku obavezu da to prijavi i to je onda stvar koja može biti predmet i krivičnog gonjenja ne ulazeći u poreklo novca ili bilo šta drugo“, naveo je Nenadić.
Siniša Mali je bio gradonačelnik Beograda od aprila 2014. do maja 2018. godine. Prethodno je obavljao funkciju predsednika Privremenog organa Grada Beograda. Pre nego što je postao gradonačelnik, bio je specijalni savetnik za privredu i finansije u Vladi tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija je objasnio da građani Srbije mogu da poseduju ofšor kompanije, odnosno udele u njima, a da je ono što se promenilo svetski trend da se teži identifikaciji stvarnih vlasnika kompanija.
Napominje da je i Srbija donela propis koji tome treba da posluži, ali kaže da su njegovi dometi ograničeni na firme koje su registrovane u Srbiji i koje dolaze iz inostranstva a poseduje udele u nekim srpskim firmama.
„Nije bilo zabranjeno Siniši Malom da poseduje ofšor kompanije ni pre nego što je bio funkcioner ni od kada je to postao, ali je imao zakonsku obavezu da prijavi da je njihov vlasnik bez obzira na to što podaci o vlasništvu nisu vidljivi u zemljama gde su te kompanije registrovane“, napomenuo je Nenadić.
O istraživanju
„Pandorini papiri“ su poslednje u nizu veliko curenje podataka koje pokazuje tajne radnje ofšor kompanija, uključujući Panama Papers 2016. i Paradise Papers iz 2017. godine.
„Pandora papiri“ su i najobimniji, reč je oko 11,9 miliona dokumenta, a više od 600 novinara iz 150 medija i 117 država radili su na ovom istraživanju 18 meseci.
- Pandora papiri pozivaju na akciju u Aziji
- Češki premijer: Pandorini papiri zavera da ne pobedim na izborima
Imali su pristup dokumentima iz 14 kompanija za finansijske usluge u zemljama poput Britanskih Devičanskih ostrva, Paname, Belizea, Kipra, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Singapura i Švicarske. Većina ovih dokumenata je nastala u periodu između 1996. i 2020. godine.
