Prvi maj u Srbiji: Sindikati na ulicama, građani na izletištima

Dok su izletišta u Beogradu i gradovima širom Srbije bila puna građana koji su odlučili da praznik rada proslave u prirodi, predstavnici više sindikata organizovali su u centru glavnog grada protestnu povorku nezadovoljni položajem zaposlenih u Srbiji.

Nezadovoljni mizernim platama, neizvesnim radnim mestima i sve sumornijom perspektivom tranzicione Srbije, deo radnika je, umesto piknika u prirodi proveo Praznik rada na beogradskim ulicama.

Dane uoči praznika rada obeležili su štrajk zaposlenih u zdravstvu, protest zaposlenih u obdaništima, blokade puteva nezdovoljnih poljoprivrednika. Potpredsednik sindikata Sloga Zlatko Bekić upozorio je da su u državi radnici omalovažavani i da predstavljaju jeftinu radnu snagu i da se to mora promeniti.

“Ovaj narod je potlačen i ponižen. Ova država favorizuje kapital i interesne grupe, i zakoni se prave u cilju interesnih grupa, koalicija i pojedinaca. Oni malobrojni koji imaju posao, rade duže od osam sati, rade po 10 ili 12 sati bez prava ili mogućnosti da se izbore za svojih osam sati iz straha da ne izgube posao”, rekao je Bekić.

Za to vreme, u poznatim izletištima pored Beograda i drugih gradova, jedan broj građana roštilja u prirodi. Tako je i u Subotici. dok se prvomajski praznik obeležavao na obali Palićkog jezera, gde su se uz muziku i jedriličarsku regatu pekle pljeskavice, na istom mestu mnogi istovremeno učestvovali u protestnoj šetnji.



U Kragujevcu, gradu centralne Srbije koji je nekada nazivan radničkim i samoupravljačkim, Prvi maj je dočekan bez prazničnih manifestacija i nekadašnjih sindikalnih proslava. Izostao je i tradicionalni sindikalni prvomajski uranak. Jugoslav Ristić, predsednik Gradskog veća Samostalnog sindikata u Kragujevcu, kaže da radnici u Srbiji i nemaju mnogo razloga za proslavu 1. maja.

„Danas se radnici u Srbiji bore za osmočasovno radno vreme, bore se za pravo za minimalnu zaradu... Danas u Srbiji ima veoma malo razloga za slavlje, a pogotovu u tom svetu radništva, jer ono što se dogodilo ne zaslužuje da se proslavlja, više zaslužuje da se protestvuje što mi i radimo tako reći svakodnevno“, kaže Ristić.

Mnoga preduzeća u Kragujevcu spojila su radne dane između dva vikenda sa prvomajskim praznicima i tako zaposlenima omogućila mini odmor u trajanju od devet dana. Međutim, zbog ekonomskih nedaća, malih i neredovnih zarada za Dan rada neće mnogo slaviti ni oni koji imaju posao, a pogotovu takozvani tranzicioni gubitnici, koji su ostali i bez posla i bez plata.



Publicista Miodrag Stojilović kaže da su raspad bivše države, ratovi i dugotrajna ekonomska kriza devalvirali gotovo sve nekadašnje praznike, uključujući i Praznik rada - Prvi maj, ali i nekadašnji način njihove proslave i prazničnog druženja.

„Mnogo šta je kod nas nazadovalo i zbog lomova koje smo imali prilikom propasti prethodne države, u ratovima i sankcijama. Dakle, opštem osiromašenju pa je u tim uslovima devalvirao i odnos prema praznicima. Pri tome, to nije samo odnos prema određenom dano, to je i odnos prema našem okruženju, prema druženji i prema kolektivnom životu“, ocenio je Stojilović.