Uprkos nadljudskim naporima i međunarodnoj pomoći kroz mehanizam Evropske unije (EU) u suzbijanju požara u Severnoj Makedoniji, kiša je bila najuspešniji "vatrogasac" za gašenje većih žarišta i stavljanje situacije pod kontrolu.
Dok se plamen širio teško pristupačnim planinskim terenom, u gašenje su bili uključeni vatrogasci, deo radnika Direkcije za zaštitu i spasavanje (DZS) i Centra za krizni menadžment, pripadnici specijalnih policijskih snaga (EBR) i Vojske, kao i volonteri.
Za gašenje požara iz državne kase izdvojeno je više od 800.000 evra. Od ovog novca Direkciji ide oko 660.000 evra, dok je preostalih 170.000 evra namenjeno za isplatu, smeštaj, ishranu i prevoz stranih vatrogasaca i pilota koji su došli da pomognu.
Direkcija treba da plati naknade za angažovanje ljudi za gašenje požara. Ali ne dobijaju svi isto.
Vatrogasne brigade i dobrovoljci
Za gašenje požara u velikom broju planina i sela angažovane su vatrogasne jedinice iz opština kojima pripadaju ili iz susednih opština. RSE je kontaktirao nekoliko vatrogasnih brigada koji su navele da su vatrogasci svoj posao radili samo za platu, i da za njih više nema ni novca ni bonusa.
"Prema našim saznanjima, vatrogasci koji su 'izginuli' na terenu u proteklom periodu dobiće platu bez ikakvih drugih bonusa, dodataka ili naknada", rekao je za RSE Bobi Veljanovski iz Nezavisnog sindikata vatrogasaca Makedonije (NSPM).
Pored brigada, u borbu s plamenom učestvovala su i dobrovoljna vatrogasna društva koja postoje u okviru opština.
U sastavu Vatrogasnog saveza Makedonije ima 25 ima aktivnih dobrovoljnih vatrogasnih društava.
Od toga samo tri društva imaju zaključene ugovore s Direkcijom za brzo reagovanje na terenu, kaže predsednik Vatrogasnog saveza Zoran Kočoski. Reč je o društvu iz skopske opštine Čair, iz Svetog Nikole i Valandova. Njihov angažman se plaća na dnevnom nivou, ali niko ne govori koliko. Problem je što Direkcija nije prihvatila da sva društva imaju ugovore, dodaje predsednik Saveza.
"Direkcija nema evidenciju, iako smo tražili da se dobrovoljna društva registruju, oni nisu prihvatili te zahteve, jer kažu da nemamo sredstava da ih isplatimo. Morate imati sistem u kojem će im biti garantovano da ćete biti plaćeni i osigurani. Ali koliko se plaća, to ćete morati da pitate u Direkciji", kaže Kočoski za RSE.
U javnosti je otvorena debata o angažovanju dobrovoljnih društava. Na Fejsbuk stranici "Molimo se za Makedoniju" nezadovoljstvo je izrazilo 15 dobrovoljnih društava koja nemaju ugovor s Direkcijom za zaštitu i spasavanje. Stoga njihova pomoć nije u potpunosti iskorišćena. Oni zahtevaju da sva društva imaju jednak tretman.
"Ne može neko da dobije novac za isti posao, a drugi za džabe, a da pri tome koristi dane godišnjeg odmora, koristi slobodne dane, a gubi plate zbog redovnosti, dok su neki, nažalost, ostali i bez posla", navedeno je u objavi.
Dobrovoljno vatrogasno društvo iz Kočana nema ugovor sa Direkcijom za zaštitu i spasavanje i izlazi na teren na poziv opštine ili lokalne teritorijalne vatrogasne jedinice. U tom društvu je za RSE rečeno da ne znaju kako je Direkcija izvršila selekciju dobrovoljnih društava.
"Osnovani smo pre tri godine, sve što smo dosad postigli rezultat je entuzijazma naših članova. Naša početna ideja nije bila da za ovo obezbedimo novčanu nadoknadu, ali sada je došlo do revolta kod kolega kada izađu na teren i vide kako neki dobijaju naknade. Ali ne možemo da ulazimo u to kako Direkcija postupa", rečeno je za RSE u Dobrovoljnom vatrogasnom društvu iz Kočana.
Za razliku od ovog društva, ono iz Svetog Nikole je u Direkciji angažovano više od mesec dana i to na više lokacija širom zemlje, uključujući i na gašenju požara u Serti, Galičici i Konjarima. TO društvo ima 20 članova.
U društvu iz Svetog Nikole je za RSE rečeno da svi mogu da budu plaćeni na osnovu člana 26. Zakona o vatrogastvu – ako su angažovani na lokalnom nivou ili na teritoriji druge opštine, može im se isplatiti dnevnica. Što se tiče komentara o njihovom angažovanju u Direkciji za zaštitu i spasavanje, smatraju da su "neosnovane kritike zlih jezika".
"Šta im smeta, država je donela takav akt, a šta mi da radimo? Imamo čoveka u društvu koji ima ogromnu poljoprivrednu kompaniju i sad da li je ikome stalo do tih para, on danas gubi hiljade evra. Ovi uzimaju, drugi ne. Nisu bitni oni koji su izgubili posao? Da li je trenutak za kritiku? Razlog ovakvih komentara je što nisu ušli u sistem. Novim zakonom želimo da sva društva dođu pod zaštitu Direkcije. Biraju ih po minulom radu, obučenim ljudima, kakvu opremu imaju, mi imamo tradiciju dugu 89 godina", odgovorili je za RSE u Dobrovoljnom vatrogasnom društvu iz Svetog Nikole.
To društvo nije odgovorilo na pitanje kolika je dnevnica jednog od njihovih vatrogasaca u ugovoru o angažovanju z Direkciji. Odgovor nije stigao ni od bivšeg direktora Bekima Maksutija, koji je nedostupan na svom mobilnom telefonu, niti od novog direktora Dževata Selamija.
Naknade za zaposlene i Glavni štab
Direkcija za zaštitu i spasavanje je 31. jula 2024. godine na Fejsbuk stranici saopštila da aktivira i mobiliše Glavni štab institucije po nalogu bivšeg direktora Bekima Maksutija, koji je pre pet dana napustio funkciju direktora u Direkciji. Pored Glavnog štaba, Direkcija je saopštila da je za gašenje požara mobilisala dva tima za brzo reagovanje, jedan sa 15 ljudi u Dojranu i drugi sa 12 ljudi u Pehčevu.
Prema Zakonu o zaštiti i spasavanju, Glavni štab za zaštitu i spasavanje čine Maksuti, kao bivši glavni komandant, načelnik i načelnikovi pomoćnici, kao i stručnjaci koje imenuje Vlada.
Zakonom je predviđeno da će oni koji se bave kriznim upravljanjem moći da primaju nadoknadu obračunatu posebnom Uredbom. Međutim, naknada za njihov angažman ne može biti veća od dve hiljade evra, odnosno ne može biti veća od tri prosečne mesečne plate.
Uredbom Vlade donetom u januaru 2006. propisana su pravila o načinu isplate dopunske dnevnice, posebno za funkcionere, zaposlene i građane koji će se dobrovoljno angažovati u rešavanju određene krize.
Visina naknade za komandanta Glavnog štaba – direktora Direkcije za zaštitu i spasavanje je od 230 do 240 odsto, za načelnika Glavnog štaba od 200 do 220 odsto, a za pomoćnike načelnika od 190 do 200 odsto prosečne mesečne plate.
U Direkciji za zaštitu i spasavanje nisu naveli koji je tačan iznos naknada članova Glavnog štaba i dobrovoljnih vatrogasnih društava. Pozivaju se samo na Uredbu o visini i načinu ostvarivanja naknade.
Ni u Vladi Severne Makedonije RSE nije dobio konkretne iznose za isplate. Vlada je odgovorila da je Glavni štab održao četiri sednice u roku od pet dana, a po pitanju visine naknade pozvala se na Uredbu.
"Iznos od 660.000 evra za Direkciju za zaštitu i spasavanje je bio da se pokrije servisiranje trećeg protivpožarnog aviona, da se plati mlazno gorivo za avion, zatim da se plate troškovi članova tima i dobrovoljnih društava angažovanih tokom gašenja vatrene stihije, kao i da se pokriju naknade za pilote", rečeno je u vladi za RSE.
Revizija: Problematične isplate dnevnica
Državni revizori su još u izveštaju za 2022. utvrdili da je problematičan način na koji se isplaćuju naknade u Direkciji za zaštitu i spasavanje.
U njihovom izveštaju "Upravljanje krizama i sistem zaštite od požara" ističe se da nije jasno precizirano ko koliko novca treba da dobije, odnosno da u dve decenije staroj Uredbi ne postoji osnov po kome će se obračunavati odšteta za sve angažovane.
Oni su objasnili da formula za izračunavanje postoji, ali da njena primena ostavlja prostor za sumnju.
"Ovim načinom obračuna ostavljena je mogućnost da, ako zaposleno lice prima veću zaradu od obračunatog iznosa naknade u skladu sa Uredbom, ne dobije dnevnicu za angažovanje u timu za brzo reagovanje", navodi se u reviziji.
Revizori i ove godine rade reviziju poslovanja Direkcije za zaštitu i spasavanje. Očekuje se da će njihov izveštaj biti objavljen do kraja septembra.
Prijava za nedomaćinsko poslovanje Maksutija
Dok država ove godine iz budžeta za Direkciju za zaštitu i spasavanje izdvaja više od 800.000 evra za gašenje požara, komisija za borbu protiv korupcije sumnja u domaćinsko trošenje bivšeg direktora Bekima Maksutija.
Prema dokumentu u koji je RSE imao uvid, Državna komisija za sprečavanje korupcije je samoinicijativno otvorila slučaj 3. jula 2024. godine.
Državna komisija za sprečavanje korupcije traži od Maksutija da odgovori da li je kao direktor 13. februara, dan pre raspisivanja izbora, odlučio da pojedinim zaposlenima dodeli bonuse za celu 2024. godinu, počev od februara.
Borci protiv korupcije traže i odgovore da li je Maksuti doneo odluku da se pojedinim zaposlenima dodeli dodatak na platu za jun i jul 2024. godine i da li je nekolicini zaposlenih i drugih angažovanih lica u Direkciji isplatio četiri miliona denara (65.040 evra) po osnovu vežbe u istom periodu i da li je to po godišnjem planu i programu te institucije.
"U Odeljenju za sprečavanje korupcije ustanovljen je slučaj po anonimnoj prijavi, s navodima o neprikladnoj uplati sredstava u Direkciji za zaštitu i spasavanje. Postupak u slučaju je u toku", odgovoreno je za RSE u agencije za borbu protiv korupcije.
Maksuti nije odgovarao na pozive RSE.
Istraga i za dnevnice za poplavu u Stajkovcima
Čini se da dnevnice i naknade zaposlenima i angažovanima u Direkciji za zaštitu i spasavanje imaju dugu problematičnu istoriju u toj državnoj instituciji.
Takav slučaj dogodio se i za vreme direktorskog mandata Šabana Saliua, koji je bio na čelu Direkcije od 2008. do avgusta 2017. godine, a sada je ministar zadužen za integraciju i sprovođenje Strategije za inkluziju Roma 2022-2030.
RSE je pribavio obimnu dokumentaciju koju je Direkcija za zaštitu i spasavanje dostavila skopskom tužilaštvu na njegov zahtev, datirano na 7. februar 2017.
U odgovoru je Direkcija za zaštitu i spasavanje dostavila veliki broj dokumenata, rešenja i ugovora na evidenciju za angažovana lica i zaposlene u Direkciji za mere preduzete tokom poplava u skopskom regionu avgusta 2016. godine, u kojima su život izgubile 23 osobe. Prema dokumentaciji dostavljenoj skopskom tužilaštvu, zatražena su i rešenja o mobilizaciji zaposlenih i isplati dnevnica za poplave.
Dvadeset pet dana pre nego što se javno tužilaštvo u Skoplje obratilo Direkciji, ta institucija je formirala i komisiju za kontrolnu grupu za spiskove isplaćenih dnevnica za poplave u gradu Skoplju. Među sedam članova bio je i Đevat Selami, koji je od 20. avgusta novi privremeni direktor Direkcije za zaštitu i spasavanje, zamenivši Bekima Maksutija.
Bivši direktor Šaban Saliju, koji je ministar u aktuelnoj vladi, kaže da ne zna kakav je epilog tog slučaja.
"Nakon što smo smenjeni, uopšte nisam u toku s tim predmetom. Posao je ostao isti, deo koji smo morali da uradimo, završili smo. Nisam bio tamo skoro devet godina. Prošlo je dosta vremena, tražilo se nešto što se tiče učešća snaga i drugih subjekata. Mi smo kao institucija isporučili sve što je traženo", rekao je Šaban Saliu za RSE.
U skopskom javnom tužilaštvu za RSE je rečeno da protiv Saliua nije podneta krivična prijava posle istrage o anonimnim prijavama u vezi sa javnim nabavkama.
Saliu nije ni potvrdio ni demantovao izveštaje da se njegov nećak Kašmir Saliu pominje kao mogući zamenik direktora Direkcije za zaštitu i spasavanje, instituciji na čijem je čelu bio do 2017. godine.
"Videćemo, za sada nemamo nikakvo rešenje. Sada su svi u igri, videćemo kada partija odluči. Još nismo dali ime i trenutno nemamo takvo rešenje. Može biti po zakonu ako ispunjava uslove, opšte i posebne uslove, zašto ne", odgovorio je Salju.
Sezona požara u Severnoj Makedoniji još nije završena. Centar za krizni menadžment saopštio je da su u poslednja 24 sata bila aktivna tri požara.
