Negativna kampanja koja je do sada obeležila predizbornu atmosferu u Severnoj Makedoniji, i to nešto više od mesec dana pred vanredne parlamentarne izbore, u principu može uticati na smanjenje izlaznosti birača, navodi politički analitičar Petar Arsovski, u razgovoru za Facebook rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE).
Ipak, u takvoj klimi, dodaje ovaj sagovornik, same političke partije koje učestvuju na izborima, mogu i profitirati.
"Negativna kampanja pravi glasače apatičnim, ciničnim. I to se posebno odnosi na neopredeljene birače. Na žalost, to kao efekt ima pojačavanje same partijske baze. Zbog toga mislim da će partije teško odustati od negativne kampanje imajući na umu da im to dovodi birače na biračka mesta", kaže Arskovski.
Delom, predstojeći izbori biće i rasplet događaja započetih prošle godine odlukama Brisela o evropskoj budućnosti Skoplja i Tirane, što se zapravo nadovezalo na unutrašnje nestabilnosti u Severnoj Makedoniji koje nisu prestale nakon promene vlasti iz 2017. godine.
Kampanja uvreda i lažnih vesti
Izborna kampanja zvanično počinje 23. marta, a izbori se održavaju 12. aprila. No već sada građani svedoče žestokoj razmeni političke vatre, na relaciji vladajuća SDSM (Social demokratski savez Makedonije) i opozicioni VMRO-DPMNE.
Između ove dve strane pljušte optužbe, omalovažavanja, uvrede, a ne izostaju ni lažne vesti. Objavljuju se postovi na društvenim mrežama, bilbordi sa optužbama, kao i ulične akcije.
Pripreme za 'prljavu' izbornu kampanju u Severnoj Makedoniji
Zoran Zaev, lider SDSM, koji je 3. januara 2020. podneo ostavku na premijersko mesto, sada je na udaru partije koja je na izborima 2016. izgubila vlast, a koja ga optužuje za korupciju. Pre svega dovode ga u vezu sa korupcionaškom aferom "Reket", za koju sudski proces traje, a zbog koje je i specijalna javna tužiteljica Katica Janeva, kao osumnjičena, završila u pritvoru.
Janevsku i još dvoje osumnjičenih optužnica tereti da su izvukli 1,55 miliona evra od jednog od najbogatijih Makedonaca Jordana Kamčeva, u zamenu da mu se "olakša pozicija" u jednom od predmeta koji se vodi pred makedonskim pravosuđem.
Na drugoj strani SDSM optužuje VMRO-DPMNE, koji od kraja 2017. predvodi Hristijan Mickoski, da su u periodu svoje vlasti od 2006. do 2017. "zarobili državu", te podseća na aferu prisluškivanja državnog vrha iz 2016., koja nije dobila epilog na sudu.
Sve vreme u egzilu u Mađarskoj je nekadašnji premijer i bivši lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski koji je odlaskom iz zemlje izbegao dvogodišnju zatvorsku kaznu izrečenu 2018. a zbog nezakonite kupovine "mercedesa S 600 gard" 2012. godine.
Treba li podsetiti da ništa od toga nije bio povod za vanredne izbore?
Naime, dogovor o izlasku na birališta nepune tri godine nakon održavanja poslednjih izbora, postignut je nakon što oktobra 2019. godine Evropska komisija nije izašla u susret očekivanjima i odobrila Skoplju početak pregovara o priključenju. Taj potez je bio posebno razočaravajući s obzirom da je Skoplje predvođeno Vladom Zaeva postiglo dogovor sa Grčkom o promeni imena države, te učinilo finalne korake za pristupanje NATO-u.
Upravo na anti-NATO i kritičkoj kampanji prema EU snage vlasti smenjene formiranjem Vlade Zorana Zaeva 2017. godine baziraju svoj predizborni program, podvlači Petar Arsovski.
NATO, EU, afere
"U principu, u Makedoniji dominiraju pitanja korupcije i ekonomije, to jest vladavine prava i ekonomije. Međutim, pitanje NATO integracija i EU se od strane biračkog tela doživljavaju kao simbolični dokaz da je država na pravom putu. Ukoliko Evropska komisija odluči da ipak otvori pregovore sa Severnom Makedonijom, sada krajem marta, te ukoliko se konačno dogodi završetak procesa članstva u NATO-u, to će biti vetar u leđa za sadašnju vlast i svakako će imati simboličnog uticaja na birače", kaže Arsovski.
RSE: S obzirom na vašu konstataciju koliko je za birače značajno pitanje korupcije, da li mislite da će ove izbore odrediti više pitanja poput afera "Prisluškivanje" ili "Reket" ili će prevagnuti ideološka pitanja?
Arsovski: Imaju uticaja i afera "Reket" i afera "Prisluškivanje", međutim, kako se budu približavali izbori ipak će glasači samim glasanjem donositi odluku po pitanju strateškog pravca države.
Tri razloga negativne kampanje
RSE: Kako onda objasniti to što je i pre zvaničnog početka izborna kampanja u Severnoj Makedoniji napeta?
Arsovski: Mislim da ima nekoliko razloga za to. Prvi je taj što se realno zemlja nalazi na raskrsnici, naime jedan pravac je nosi ka evrointegracijama a drugi van tih procesa. To povećava bipolarnost biračkog tela i tenzije između političkih partija.
U principu onaj lider koji bude izgubio će se naći pod teškim pritiskom od strane svoje partije da li će zadržati svoje mesto. To isto povećava tenzije.- Petar Arsovski
Drugi razlog je da su oba lidera dve najveće makedonske partije, a ako želite i nekoliko makedonskih partija, u borbi za opstanak. U principu onaj lider koji bude izgubio će se naći pod teškim pritiskom od strane svoje partije da li će zadržati svoje mesto. To isto povećava tenzije.
Treće je, ovo je trend negativne kampanje koji se povećava iz izbora u izbore u Makedoniji. Sada smo već došli do toga da se dve velike partije gledaju kroz optiku nišana, kao neprijatelji a ne kao politički oponenti. Ta tri razloga dovode do toga da su velike tenzije i da kampanja obiluje negativnim porukama.
RSE: Plašite li se eskalacije, nasilja?
Arsovski: Visoke političke tenzije mogu napraviti nekakve male, sporadične incidente. Ja mislim da nemaju kapacitet za veće incidente osim utakmice Makedonija – Kosovo koja je zakazana krajem marta gde će se etničke grupe spojiti na veoma malom prostoru i to je možda rizična tačka. Druge ne vidim. (Utakmica kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u fudbalu između reprezentacija Severne Makedonije i Kosova zakazana je za četvrtak, 26. mart, u Skoplju, prim. red.)
Rizici utakmice Severna Makedonija - Kosovo
RSE: Mislite li da pred ove izbore atmosferu više boje međuetničke tenzije koje postoje u Makedoniji ili rivalitet koji postoji između vodećih makedonskih partija?
Arsovski: Mislim da je počelo rivalitetom između dveju vodećih makedonskih partija. Međutim imajući u vidu da se događaju neka premeštanja i kod Albanaca, predizborna koalicija SDSM-a (Socijal demokratski savez Makedonije) i Bese, predizborna koalicija Alijanse (Alijansa Albanaca) i Alternative, mislim da se to sada premešta malo i na intraetničke linije, sve u pokušaju da se etnički glasači zadrže u svojim etničkim područjima.
Tako da je sada to mešavina između čisto makedonskih tenzija i makedonsko-albanskih tenzija, međutim ne mislim da to može da dovede do većih eskalacija, osim na ovoj kritičnoj tački kod fudbalske utakmice.
RSE: Da li i koliko je prisutna senka bivšeg premijera u bekstvu Gruevskog u tekućoj izbornoj kampanji?
Gruevski se s vremena na vreme javlja na svom Facebook profilu. Zaista ne znam koliki je njegov realni uticaj u VMRO-DPMN-u, međutim vidim da ta partija u svom predizbornom narativu ne prihvata baš EU, NATO i Prespanski ugovor (ugovor o preimenovanju, postignut između Skoplja i Atine na Prespanskom jezeru 2018. godine, prim.red.). Tako da sam siguran da ako ne sam Gruevski, onda duh i ideologija Gruevskog ima koren u VMRO-DPMNE.
RSE: Može li se onda reći da su ovi izbori na neki način ponovno odmeravanje snaga između Gruevskog i Zaeva, epizode koja je na neki način zatvorena 2017. godine, nakon što su u decembru 2016. održani izbori?
Arsovski: Imajući u vidu da su sada suprotstavljene te dve ideologije, mislim da je svakako to razumna pretpostavka. Zato što se u principu bore dva narativa. Onaj koji je Gruevski ostavio VMRO-DMPNE-u i narativ koji je Zaev doneo SNSM-u. Tako da mislim da je razumna pretpostavka reći da se sada završava ta borba koja je počela 2016. godine.
Facebook Forum