Severna Koreja je u petak ispalila više od 200 artiljerijskih granata u more u blizini napete pomorske granice s Južnom Korejom, rekao je vojni zvaničnik, dok je stanovnicima dva južnokorejska ostrva naređeno da potraže sklonište.
U odgovoru na paljbu Severne Koreje, vojska Južne Koreje izvela je "odgovarajuće" artiljerijske vežbe, saopštilo je južnokorejsko ministarstvo odbrane.
Zvaničnik na ostrvu Jeonpjeong, koje se nalazi južno od sporne morske granice na severnoj graničnoj liniji, rekao je da je naređena evakuacija kako bi stanovnici prešli u skloništa na zahtev južnokorejske vojske.
Paljba Severne Koreje nije izazvala civilnu ili vojnu štetu, saopštila je vojska Južne Koreje na brifingu za novinare.
"Ovo je akt provokacije koji eskalira tenzije i ugrožava mir na Korejskom poluostrvu", rekao je portparol južnokorejskog Generalštaba Li Sung Džun posle artiljerijske paljbe Severne Koreje.
Sve severnokorejske artiljerijske granate pale su na severnu stranu morske granice, rekao je Li, dodajući da južnokorejska vojska prati poteze Severne Koreje duž njenih obala u saradnji sa vojskom SAD.
Severnokorejska pomorska vežba kod granice, kojom se krši sporazum iz 2018, bila je prva te vrste za oko godinu dana. Eksperti kažu da će Severna Koreja verovatno intenzivirati testove oružja u narednim mesecima, eskalirajući tenzije na Korejskom poluostrvu uoči parlamentarnih izbora u Južnoj Koreji u aprilu i predsedničkih izbora u SAD u novembru.
Na zapadnoj morskoj granici dve Koreje bilo je krvavih pomorskih sukoba 1999, 2002. i 2009. U navodno torpedovanje južnokorejskog ratnog broda koji je izvela vojska Severne Koreje ubijeno je 46 južnokorejskih mornara u martu 2010, dok su u novembru te godine u artiljerijskom bombardovanju ostrva Jeonpjeong ubijena četiri južnokorejska mornara.
Sporazum iz 2018. nalaže Seulu i Pjongjangu da prekinu vežbe s bojevom municijom i vazdušno osmatranje u zonama zabranjenih letova i tampon zonama koji su uspostavili duž granice. Sporazum je, međutim, u opasnosti da propadne pošto su dve Koreje počele da se spore posle prvog uspešnog lansiranja severnokorejskog vojnog špijunskog satelita u novembru.
Južna Koreja optužila je Severnu Koreju da je obnovila stražarske položaje na liniji granice koje je demontirala po sporazumu iz 2018. godine, nakon što je Južna Koreja obnovila vazdušni nadzor na granici iz protesta zbog lansiranja satelita.
Južna Koreja je takođe optužila Severnu Koreju da je više puta prekršila dogovor artiljerijskim vežbama u tampon zoni, uključujući jednu u decembru 2022. na istočnoj obali Korejskog poluostrva.
Severnokorejski lider Kim Džong Un na sastanku vladajuće partije krajem decembra žestoko je napao Južnu Koreju koju je nazvao "hemiplegičnom anomalijom i kolonijalno podjarmljenom državom" čije je društvo "ukaljano Jenki kulturom".
On je rekao da se Južna Koreja ne sme smatrati partnerom za pomirenje ili ujedinjenje i naredio je vojsci da upotrebi sva raspoloživa sredstva – uključujući nuklearno oružje – da osvoji Južnu Koreju u slučaju sukoba.
"Severna Koreja je sada u fazi pronalaženja opravdanja za provokaciju posle odbacivanja vojnog sporazuma iz 2018. godine", rekao je Li Sang Suk, profesor s Instituta za spoljne poslove i nacionalnu bezbednost.
Prethodno su u petak severnokorejski državni mediji javili da je Kim naredio vlastima da povećaju proizvodnju mobilnih lansirnih vozila jer se zemlja suočava s vojnim obračunom s neprijateljima.
Stručnjaci kažu da će Kim verovatno povećati testove oružja uoči predsedničkih izbora u SAD u novembru iz verovanja da bi pojačani vojni kapaciteti povećali njegove šanse da od SAD dobije ustupke SAD ako bude ponovo izabran bivši predsednik Donald Tramp (Trump).
Izvori: Reuters, AP
