Sever Kosova - multi-kulti krim oaza

Nije prvi put da se govori o skrivanju pripadnika navijačkih grupa iz Srbije na teritoriji severa Kosova. Stoga poslednje spekulacije po kojima se u Mitrovici dva meseca krio i vođa organizacije “Alkatraz” Marko Isaković, koji je na poternici srpskog MUP-a, ne bi trebalo nikoga da iznenade. To je samo još jedno ime na listi manje i više poznatih imena, za koje se odavno govori da utočište pronalaze u zoni četiri kosovske opštine koje ne priznaju vlast u Prištini, ali ni sa Beogradom ne postižu uspešnu komunikaciju. Informacije o opasnim osobama na severu Kosova prate i analize okolnosti koje pogoduju tako dugom opstajanju krimalne mreže u ovoj zoni.

Politički lideri iznikli u prostoru političkog vakuuma, biznismeni uspešni u regiji u kojoj dominira siva ekonomija, ali i institucije čije prisustvo je do sada bilo uspešnije u teoriji nego u praksi.

Sve to mogu biti razlozi koji sever Kosova čine zonom najpogodnijom za one koji imaju razloga da se kriju, iako prvi čovek severnog dela Mitrovice Krstimir Pantić u svemu vidi nameru da se njegov gard, kao i Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, prikažu kao: “Opštine u kojima ima kriminala, kriminalaca i ekstremističkih grupa, a kako bi to bilo opravdanje za ukidanje institucija Republike Srbije”.

Nezavisno od rasprava da li Beograd forsiranjem tvrdnji po kojima severnim Kosovom gospodare kriminal, šverc, bezakonje uopšte, pronalazi alibi za popuštanje u kosovskoj politci, jedan od lidera kosovskih Srba Ranđel Nojkić spada u krug onih koji se ne ustručavaju od otvoreno govora o faktorima koji na licu mesta kroje severnokosovsku svakodnevicu. Ko zapravo čuva sporne ljude?

“Čuvaju ih ljudi slične prošlosti ili istih aktivnosti. Čuvaju ih mnogi politički lideri koji su dušebrižnici za nacionalne interese Srba na Kosovu, naročito na severu Kosova. Štite ih oni kojima ovakav status odgovara i ne odgovara im bilo kakvo uvođenje reda”, navodi Nojkić.

Pomenuti Marko Isaković tek je jedno od imena. Treba podsetiti da je to samo nastavak saznanja koje je i sam direktor srpske policije Milorad Veljović izneo još aprila 2010. godine, kada je objavio da se Dejan Puzigaća “po nekim saznanjima nalazi na prostoru Kosova i Metohije”.

Reč je prvooptuženom za smrt pretučenog franuskog navijača Brisa Tatona. Puzigaća je u odsustvu osuđen na 32 godine zatvora. Tu nije kraj. Upravo je Radio Slobodna Evropa nedavno objavio i saznanja o dve kuće koje su lokalne vlasti u Zvečanu ustupile pripadnicima desničarskog pokreta “1389” i to u trenutku dok se pred Ustavnim sudom Srbije raspravlja o njihovoj zabrani.

Severno-mitrovački gradonačelnik odbacuje zaključke koji se dobrim delom sami nameću, a po kojima bi se sever Kosova mogao doživeti i kao oaza za kriminalce. Ipak, ne tvrdi da ih nema.

“Sve te kriminalne grupe koje postoje u severnom delu pokrajine su na izvestan način povezane sa pojedincima u Beogradu”, kaže Pantić.

Shodno tome, Pantić naznačava da je adresa za pitanje o tome zašto problem do sada nije rešen izvan Mitrovice.

“MUP Republike Srbije ima izuzetno dobru saradnju sa predstavnicima Kfor-a i EULEX-a i ukoliko se ta lica nalaze na teritoriji pokrajine, pripadnici međunarodnih snaga vrlo lako mogu da ih lociraju i uhapse”, navodi on.

U nemilosti kriminalaca

Vlasti u Beogradu, barem su tako tvrdile 20. decembra, za sada su se domogle samo jednog. Tada je uhapšen Zvonko Veselinović. Državna televizija ovekovečila je na snimku Veselinovića sa kapuljačom na glavi i kesom u ruci. To je sve što je javnost mogla videti od kontroverznog biznismena (što je fraza koja redovno ide uz njegovo ime) a koji bi ovih dana trebalo bi da izađe iz pritvora, najavio nam je njegov advokat Goran Petronijević. On nam otkriva i da će se njegov klijent po izlasku iz pritvora vratiti na sever Kosova.

“Naravno, zašto se ne bi vratio”, kaže Petronijević.

Pre nego što se vrati kući, na tlo na kom nije dostupan organima gonjenja Srbije, protiv Veselinovića su pokrenuta tri krivična postupka, dok je on sam uzvratio sa četiri tužbe zbog klevete. Petronijević ponvalja da je njegov klijent na udaru zato što je tokom dramatičnih prošlogodišnjih zbivanja na “severu” postao neka vrsta simbola srpskog otpora.

“Nije sporno da je on radio na tome, da je svoje mašine, buldožere dao da se prave putevi. To nije sporno. To je svako dole radio. Ali su njega kao takvog locirali, pa sada u ovoj sveopštoj akciji davljenja severa Kosmeta što se sprovodi i od Srbije, i nastojanja da se od severa Kosmeta napravi najveća enklava na Kosovu, Zvonko Veselinović ne treba nikome. Znači smeta Prištini, smeta Beogradu, naravno i Briselu”.

Upravo će za sva tri navedena centra zavođenje reda na “severu” biti verovatno najteži izazov koji se možda nađe na stolu pregovaračkih timova kada se ponovo okupe a što će po najavama biti tek posle formiranja nove Vlade Srbije, a na osnovu rezultata izbora raspisanih za 6. maj.

No i tada bi najpre trebalo pokazati dobru volju i interes obe strane da se počne sa čišćenjem kriminala, a da ni jedna strana ne zabija klipove u točkove tom procesu. Ranđel Nojkić je skeptičan jer veruje da je sever Kosova prostor na kom se sigurno osećaju ne samo kriminalci iz Srbije, nego i sa samog Kosova. Njihova uvezanost sa političkim i poslovnim faktorima, tvrdi Nojkić, razlog je nedopustive neefikasnosti u njihovom pronalaženju, hapšenju i procesuiranju.

“Ja sam učestvovao na jednom okruglom stolu gde su bili Srbi i Albanci. Tu su me iznenadile neke izjave Srba sa severa Kosova koji su vrlo glasno i jasno rekli da tamo Kosovska policijska služba ne funkcioniše. Šta više navedeni su konkretni primeri oko nekih kriminalnih dela koja su prijavljvana, a da je praktično Kosovska služba na severnom delu to ignorisala. Otuda i reakcija Prištine, pokušaj da se smene komandiri policije. Zapravo to su ljudi koji su vrlo blisko vezani i sa kriminalnim krugovima i sa političarima. Tako da ja razumemo neke od policajaca na severu koji vrlo jasno govore da ne smeju da se suprotstave kriminalnim krugovima jer bi u tom slučaju bili u nemilosti kako kriminalaca, tako i političkih lidera na tom prostoru, onih koji zapravo kontrolišu situaciju”, navodi Nojkić.