Nastavak dijaloga Prištine i Beograda očekuje se početkom septembra, ali još uvek nisu poznate pojedinosti. Kosovski zvaničnici napominju da će Priština nastaviti sa uspostavljanjem vladavine zakona na severu bez obzira na tok dijaloga, dok strani analitičari ocenjuju da je sever Kosova alfa i omega u sporu između Beograda i Priština i uzrok svih tenzija između dve zemlje.
Deset dana pre održavanja šeste runde dijaloga, još uvek nije poznato o čemu će dve strane tačno voditi razgovore.
Iz pregovaračkog tima u Prištini nisu hteli da se izjašanjavaju o narednoj rundi dijaloga, a i šef pregovaračkog tima Beograda, Borislav Stefanović, kazao nam je da je „još rano za izjave“.
Sa druge strane, uoči nastavka dijaloga, kosovski zvaničnici navode da Priština neće odustati od namere da uspostavi vladavinu zakona na severu, te da dijalog neće uticati na tako nešto.
„Dijalog neće uticati na pitanja unutrašnje organizacije, uspostavljanje policije i carine Republike Kosova na našim prelazima. Dijalog je drugo pitanje, pitanje međudržavnih odnosa, dok je uspostavljanje carine i policije na graničnim prelazima 1 i 31 naše pitanje, i kada bude bilo adekvatnih uslova, mi ćemo to uraditi, nezavisno od toga šta će se desiti sa dijalogom“, kazao je zamenik premijera Hajredin Kuçi.
Poslednja šansa za EU
Šesta runda dijaloga Prištine i Beograda trebalo je da se održi 20. jula, međutim, ona je odložena zato što dve strane nisu uspele da postignu dogovor o carinskom pečatu Kosova. To je rezultiralo uvođenjem recipročnih mera odnosno embarga na robu iz Srbije, što je potom prouzrokovalo nemire i nasilje na severu zemlje.
Marko Prelec
Strani analitičari kažu da je sever glavni kamen spoticanja u sporu između Beograda i Prištine i uzrok svih tenzija između ove dve zemlje. Marko Prelec, direktor Međunarodne krizne grupe za Balkan, kaže da se od dijaloga ne mogu očekivati velika rešenja, ali ističe važnost stabilizovanja situacije.
„Najvažnije je da se izbegne izbijanje organizovanog naoružanog nasilja. To smo već videli krajem jula, tako da je jako važno da se situacija stabilizuje dok se ne postignu neki sporazumi o tome kako da se organizuje administracija na severu. A tu je veoma imperativno za misiju EU da reaguje. Ovo je poslednja šansa za EU da počne da deluje i da uspostavi carinu koja bi bila prihvaćena od obe strane, kao i da pokuša da smiri tenzije kako bi se postigli sveobuhvatni sporazumi, a za to su potrebne godine“, navodi Prelec.
Deo kosovske opozicije međutim mišljenja je da sever Kosova ne treba da bude deo dijaloga Prištine i Beograda, te da se trebaju poduzeti ostale mere kako bi se uspostavila vladavina zakona.
„Smatramo da nastavak dijaloga bez uspostavljanja vladavine zakona i dalje šteti interesima Kosova i situaciji na severu“, kaže Burim Ramadani poslanik u Skupštini Kosova iz redova Alijanse za budućnost Kosova.
On takođe izražava žaljenje na slabu informisanost Skupštine o toku i agendi dijaloga, navodeći da su za Skupštinu mediji jedino sredstvo informisanja kada je u pitanju dijalog.
Deset dana pre održavanja šeste runde dijaloga, još uvek nije poznato o čemu će dve strane tačno voditi razgovore.
Kuçi: Dijalog neće uticati na pitanja unutrašnje organizacije, uspostavljanje policije i carine Republike Kosova na našim prelazima.
Iz pregovaračkog tima u Prištini nisu hteli da se izjašanjavaju o narednoj rundi dijaloga, a i šef pregovaračkog tima Beograda, Borislav Stefanović, kazao nam je da je „još rano za izjave“.
Sa druge strane, uoči nastavka dijaloga, kosovski zvaničnici navode da Priština neće odustati od namere da uspostavi vladavinu zakona na severu, te da dijalog neće uticati na tako nešto.
„Dijalog neće uticati na pitanja unutrašnje organizacije, uspostavljanje policije i carine Republike Kosova na našim prelazima. Dijalog je drugo pitanje, pitanje međudržavnih odnosa, dok je uspostavljanje carine i policije na graničnim prelazima 1 i 31 naše pitanje, i kada bude bilo adekvatnih uslova, mi ćemo to uraditi, nezavisno od toga šta će se desiti sa dijalogom“, kazao je zamenik premijera Hajredin Kuçi.
Poslednja šansa za EU
Šesta runda dijaloga Prištine i Beograda trebalo je da se održi 20. jula, međutim, ona je odložena zato što dve strane nisu uspele da postignu dogovor o carinskom pečatu Kosova. To je rezultiralo uvođenjem recipročnih mera odnosno embarga na robu iz Srbije, što je potom prouzrokovalo nemire i nasilje na severu zemlje.
Strani analitičari kažu da je sever glavni kamen spoticanja u sporu između Beograda i Prištine i uzrok svih tenzija između ove dve zemlje. Marko Prelec, direktor Međunarodne krizne grupe za Balkan, kaže da se od dijaloga ne mogu očekivati velika rešenja, ali ističe važnost stabilizovanja situacije.
„Najvažnije je da se izbegne izbijanje organizovanog naoružanog nasilja. To smo već videli krajem jula, tako da je jako važno da se situacija stabilizuje dok se ne postignu neki sporazumi o tome kako da se organizuje administracija na severu. A tu je veoma imperativno za misiju EU da reaguje. Ovo je poslednja šansa za EU da počne da deluje i da uspostavi carinu koja bi bila prihvaćena od obe strane, kao i da pokuša da smiri tenzije kako bi se postigli sveobuhvatni sporazumi, a za to su potrebne godine“, navodi Prelec.
Deo kosovske opozicije međutim mišljenja je da sever Kosova ne treba da bude deo dijaloga Prištine i Beograda, te da se trebaju poduzeti ostale mere kako bi se uspostavila vladavina zakona.
„Smatramo da nastavak dijaloga bez uspostavljanja vladavine zakona i dalje šteti interesima Kosova i situaciji na severu“, kaže Burim Ramadani poslanik u Skupštini Kosova iz redova Alijanse za budućnost Kosova.
On takođe izražava žaljenje na slabu informisanost Skupštine o toku i agendi dijaloga, navodeći da su za Skupštinu mediji jedino sredstvo informisanja kada je u pitanju dijalog.
