"Ovo pretresno Veće proglašava optuženog Vojislava Šešelja krivim po jednoj tački nepoštovanja Suda kažnjivoj po pravilu 77A dva pravilnika. Osuđuje optuženog na jedinstvenu kaznu zatvora od 15 meseci."
Sudsko veće utvrdilo je da je Šešelj svesno prekršio odluke suda o zaštiti identiteta tri svedoka u procesu koji se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini (BiH) 1991-1993.
Lider radikala je u knjizi, objavljenoj novembra 2007. godine, naveo zanimanja svedoka, imena članova njihovih porodica i druge podatke, kao i delove izjava jednog od njih, mada je znao da je sud u martu 2003. godine zabranio obelodanjivanje tih izjava.
Sudsko veće predsedavajućeg sudije O Gon Kvon naložilo je, takođe, Šešelju da knjigu, čiji naslov Tribunal vodi kao poverljiv, povuče sa svog sajta i da o tome do 7. avgusta obavesti Sekretarijat Tribunala.
Tribunal je krajem januara optužio Šešelja za nepoštovanje suda, a suđenje je održano 29. maja. Tužilac Brus Makfarlejn zatražio je da Šešelju bude izrečena zatvorska kazna do četiri meseca.
Šešelj se, prilikom prvog stupanja pred sud 6. marta, izjasnio da nije kriv, a tokom ovog suđenja izgledao je smireno, sa karakterističnim polusmeškom na licu.
Kazna kao upozorenje
Nerma Jelačić, portparolka Haškog tribunala, govoreći o presudi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže:
"Sudije su same karakterizirale njegovu krivicu time što su rekle da je on namerno, i znao je dok je to radio, prekršio naredbe Sudskog veća u predmetu koji se bavi protiv njega, za ratne zločine. Naravno, Sud je rekao da je to veoma ozbiljna pretnja administraciji pravde, i samim tim je dužinom kazne želeo da upozori na buduće ponašanje optuženog – kako u ovom predmetu tako i drugih optuženih u ostalim predmetima."
Iako sud smatra da je ovakva kazna primerena, u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) tvrde suprotno.
Dragan Todorović, potpredsednik ove stranke, kaže za RSE da ovo nije presuda Šešelju već ljudskim pravima i slobodama:
"Ovom presudom Evropa pokazuje da se vraća u svoju najtamniju prošlost. Vraća se u vremena kada su ljudi spaljivani na lomačama zato što su drugačije mislili, zato što su iznosili svoje viđenje o nekim naučnim stvarima. Ovo je vraćanje u vreme kada su knjige spaljivane na lomačama, ovo je vreme novog totalitarizma koji sprovode Vašington i Brisel, novog svetskog totalitarnog poretka. I to će biti jedna od najsramnijih ispisanih presuda u istoriji Evrope kada se bude spominjala 2009. godina."
Iako neki mediji navode da je Šešelj prvi optuženi za ratne zločine pred Tribunalom koji je tokom suđenja optužen i za nepoštovanje suda, Nerma Jelačić kaže da to nije istina:
Slučaj čist kao suza
"Mi smo već pred Tribunalom imali nekih dvadesetak predmeta za nepoštovanje Suda, neki od njih protiv novinara neki protiv advokata koji su ovde pred Tribunalom, a neki od njih protiv optuženih. Tako da Vojislav Šešelj sigurno nije prvi koji je odgovarao za ove optužbe, a nije ni prvi koji je osuđen po tim optužbama, pravila 77."
Podsetimo, Šešelj se 24. februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom sudu, a 25. februara se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice za ratne zločine.
Biljana Kovačević-Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za RSE da će mnogi u Srbiji pokušati da ovo suđenje predstave kao političko, ali da je ovo pravno gledajući bio veoma jasan predmet:
"Sud je utvrdio da je on svesno i namerno, kako oni kažu hotimice, kršio nalog Veća. Znao je, pre nego što je objavio knjigu, da ne sme da objavi te informacije. Tako da je to jedna presuda koja je doneta po pravilu 77. Bilo je za očekivanje. Ja sam mislila da će dobiti veću kaznu zatvora. Mislim, po pravilima Tribunala, i po onome što je Šešelj uradio, to je jedna pravna presuda bez ikakvih elemenata politike. Ja ne znam kako će se to tumačiti u našoj javnosti, ali taj slučaj je čist ko suza."
Sudsko veće utvrdilo je da je Šešelj svesno prekršio odluke suda o zaštiti identiteta tri svedoka u procesu koji se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini (BiH) 1991-1993.
Lider radikala je u knjizi, objavljenoj novembra 2007. godine, naveo zanimanja svedoka, imena članova njihovih porodica i druge podatke, kao i delove izjava jednog od njih, mada je znao da je sud u martu 2003. godine zabranio obelodanjivanje tih izjava.
Sudsko veće predsedavajućeg sudije O Gon Kvon naložilo je, takođe, Šešelju da knjigu, čiji naslov Tribunal vodi kao poverljiv, povuče sa svog sajta i da o tome do 7. avgusta obavesti Sekretarijat Tribunala.
Tribunal je krajem januara optužio Šešelja za nepoštovanje suda, a suđenje je održano 29. maja. Tužilac Brus Makfarlejn zatražio je da Šešelju bude izrečena zatvorska kazna do četiri meseca.
Šešelj se, prilikom prvog stupanja pred sud 6. marta, izjasnio da nije kriv, a tokom ovog suđenja izgledao je smireno, sa karakterističnim polusmeškom na licu.
Kazna kao upozorenje
Nerma Jelačić, portparolka Haškog tribunala, govoreći o presudi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže:
"Sudije su same karakterizirale njegovu krivicu time što su rekle da je on namerno, i znao je dok je to radio, prekršio naredbe Sudskog veća u predmetu koji se bavi protiv njega, za ratne zločine. Naravno, Sud je rekao da je to veoma ozbiljna pretnja administraciji pravde, i samim tim je dužinom kazne želeo da upozori na buduće ponašanje optuženog – kako u ovom predmetu tako i drugih optuženih u ostalim predmetima."
Iako sud smatra da je ovakva kazna primerena, u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) tvrde suprotno.
Dragan Todorović, potpredsednik ove stranke, kaže za RSE da ovo nije presuda Šešelju već ljudskim pravima i slobodama:
"Ovom presudom Evropa pokazuje da se vraća u svoju najtamniju prošlost. Vraća se u vremena kada su ljudi spaljivani na lomačama zato što su drugačije mislili, zato što su iznosili svoje viđenje o nekim naučnim stvarima. Ovo je vraćanje u vreme kada su knjige spaljivane na lomačama, ovo je vreme novog totalitarizma koji sprovode Vašington i Brisel, novog svetskog totalitarnog poretka. I to će biti jedna od najsramnijih ispisanih presuda u istoriji Evrope kada se bude spominjala 2009. godina."
Iako neki mediji navode da je Šešelj prvi optuženi za ratne zločine pred Tribunalom koji je tokom suđenja optužen i za nepoštovanje suda, Nerma Jelačić kaže da to nije istina:
Slučaj čist kao suza
"Mi smo već pred Tribunalom imali nekih dvadesetak predmeta za nepoštovanje Suda, neki od njih protiv novinara neki protiv advokata koji su ovde pred Tribunalom, a neki od njih protiv optuženih. Tako da Vojislav Šešelj sigurno nije prvi koji je odgovarao za ove optužbe, a nije ni prvi koji je osuđen po tim optužbama, pravila 77."
Podsetimo, Šešelj se 24. februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom sudu, a 25. februara se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice za ratne zločine.
Biljana Kovačević-Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za RSE da će mnogi u Srbiji pokušati da ovo suđenje predstave kao političko, ali da je ovo pravno gledajući bio veoma jasan predmet:
"Sud je utvrdio da je on svesno i namerno, kako oni kažu hotimice, kršio nalog Veća. Znao je, pre nego što je objavio knjigu, da ne sme da objavi te informacije. Tako da je to jedna presuda koja je doneta po pravilu 77. Bilo je za očekivanje. Ja sam mislila da će dobiti veću kaznu zatvora. Mislim, po pravilima Tribunala, i po onome što je Šešelj uradio, to je jedna pravna presuda bez ikakvih elemenata politike. Ja ne znam kako će se to tumačiti u našoj javnosti, ali taj slučaj je čist ko suza."
