Ročište po tužbi nekadašnjeg stanovnika mesta Hrtkovci Franja Baričevića protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja zbog toga što je 1992. godine proteran iz svog doma u Srbiji, odloženo je pred Višim sudom u Beogradu za 4. februar 2022.
Ročište koje je bio zakazano za 22. decembar nije održano jer punomoćnik Vojislava Šešelja nije uredno primio sudski poziv.
Franjo Baričević je tužio Šešelja i državu Srbiju na osnovu pravosnažne presude Haškog tribunala iz 2018. godine, kojom je lider ultradesničarske Srpske radikalne stranke, osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992.
Na ročištu je 22. decembra, kao svedok odbrane Vojislava Šešelja, trebalo da svedoči Stanka Stjepanović koja je početkom devedesetih sa Franjom Baričevićem formalno razmenila nepokretnosti u Hrvatskoj, odnosno u Srbiji.
"Naravno, te nepokretnosti faktički nikada nisu razmenjene zato što je i Haški tribunal u svojoj presudi kada je osudio Vojislava Šešelja konstatovao da te dobrovoljne razmene nikada nije bilo i da je Franjo Baričević suštinski proteran iz Hrtkovaca", rekao je novinarima Baričevićev pravni zastupnik Mihajlo Pavlović.
Na suđenju Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom je o pritiscima i pretnjama svedočio i Franjo Baričević, koji je sa porodicom proteran iz Hrtkovaca.
Na osnovu te presude, porodica Baričević je u decembru 2019. godine pokrenula postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete protiv Šešelja kao neposrednog izvršioca, ali i protiv države Srbije.
"Republika Srbija, odnosno tadašnji Resor državne bezbednosti je znao apsolutno sve što se događa i nisu preduzeli ništa da to spreče", rekao je ranije za Radio Slobodna Evropa Baričevićev pravni zastupnik Mihajlo Pavlović.
Šta je Šešelj govorio u Hrtkovcima?
Šešelj je 6. maja 1992. godine održao govor u Hrtkovcima, za koji je Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove ocenilo da je značajno doprineo progonu, deportaciji i drugim nehumanim delima.
Šešelj je tom prilikom rekao da "u Hrtkovcima nema mesta Hrvatima", kao i sledeće:
"Izvešćemo ih na granicu srpske zemlje. Odatle peška neka produže, ako sami ne odu."
On je Hrvatima direktno poručio da "nemaju gde da se vrate", a govor je završio rečima da je "ubeđen da ćete i vi Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini znati da sačuvate međusobnu slogu i jedinstvo, da ćete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u vašem selu i okolini".
U njegovom prisustvu javno su čitani popisi sa imenima "nepodobnih" meštana, uglavnom Hrvata.
Prema podacima nevladinih organizacija, gotovo 30.000 pripadnika nesrpskog stanovništva proterano je iz Vojvodine tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Vojislav Šešelj se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 2003. godine, a postupak protiv njega trajao je duže od deceniju. Pušten je iz pritvora 2014. godine zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, ali se u Tribunalu nije pojavio na izricanju presude.
Početkom maja 2018. godine, uprkos policijskoj zabrani okupljanja, Šešelj i njegove pristalice su u mestu Jarak, nadomak Hrtkovaca, održale politički skup. Namera im je bila da održe skup u Hrtkovcima, ali su ih jake policijske snage u tome sprečile.
Mesec dana kasnije, u junu 2018. godine, Radikali su u Hrtkovcima održali stranačku sednicu, a 2019. i kongres nakon što je Šešelj u tom mestu kupio kuću.
Šešelj je bio šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije od 2016. godine.
Nakon što mu je 2018. izrečena pravosnažna presuda Haškog tribunala, nije mu uskraćen poslanički mandat iako Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da "poslaniku prestaje mandat ukoliko je, između ostalog, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci".
Bez poslaničkog imuniteta ostao je posle izbora 21. juna 2020. kada njegova stranka, sa osvojenih 2,07 odsto glasova, nije prešla cenzus.
