Server: Srbija treba da poruči Dodiku da mu je glavni grad Sarajevo

Danijel Server, ekspert za Balkan i profesor međunarodnih studija na Džons Hopkins Univerzitetu ocenjuje za RSE da su očekivane poruke američke državne sekretarke Hilari Klinton i poverenice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton da normalizacija odnosa između Srbije i Kosova i nastavak njihovog dijaloga ne znače da Srbija treba da prizna Kosovo. Ocenjuje i da Milorad Dodik i drugi koji ugrožavaju opstanak Bosne i Hercegovine ne treba da se igraju jer Amerika podelu Bosne ni pod kakvim okolnostima neće dozvoliti.

RSE: Da li je očekivano to što su i državna sekretarka Klinton i predstavnica EU za spoljnu politiku Ešton pokazale razumevanje za stav Srbije da neće priznati Kosovo?

Server: Mislim da pitanje priznanja još dugo neće doći na dnevni red, pa zato i nisam iznenađen što one na tom pitanju nisu instistirale. Međutim, mnoge članice Evropske unije apsolutno su jasno stavile do znanja da neće biti punog članstva Srbije u Evropskoj uniji ako se ne uspostave potpuno normalni diplomatski odnosi između Srbije i Kosova, ali ulazak Srbije u Evropsku uniju udaljen je verovatno deset godina, ako ne i više, tako da mislim da je još prerano brinuti o tome. Ono na šta Beograd sada treba da se koncentriše, a to mu je moralo često biti stavljano na znanje u razgovorima iza zatvorenih vrata, jeste da Kosova neće biti podeljeno. To je konačno, čak i u svoj dokument unela Evropska komisija. Dakle, to da se neće dozvoliti podela Kosova jeste najvažnija diplomatska poruka poslata Beogradu.

RSE: Da, gospođa Klinton je takođe rekla da se granice u Evropi neće menjati. Je li to zapravo diplomatski sročena poruka da neće biti deobe Kosova?

Server: Da, mislim da je to veoma jasna poruka da se granice Kosova neće menjati. Iako neki u Beogradu ne žele da je čuju, to je nedvosmisleno jasna poruka i ne bi trebalo da bude ignorisana.

RSE: Gospodin Dačić je na brifingu nakon sastanka sa gospođom Klinton i gospođom Ešton rekao da će njegova vlada do kraja svog mandata rešiti otvorena pitanja sa Kosovom i da neće dozvoliti da ta nerešena pitanje ostavi sledećoj generaciji. Zvuči li to ohrabrujuće, tim pre što nijedna vlada od 2000. godine do sada nešto slično nije obećala i može li čovek Dačića u ovom pogledu držati za reč?

Server: Na Balkanu ništa ne uzimam zdravo za gotovo, ali smatram da je to zaista ohrabrujuće obećanje. Ono nesumnjivo predstavlja radikalan zaokret u odnosu na navike prethodnih vlasti da se problemi gurnu pod tepih i da se koliko god je moguće odlaže donošenje ozbiljnih odluka. Dakle, ova poruka je više nego dobrodošla.

RSE: Dačić se, međutim, u poslednje vreme bio preigrao pričama o podeli Kosova. To je, kao što je poznato, rezultiralo time da je Evropska komisija u dokument o proširenju unela sintagmu “teritorijalni integritet Kosova” koji će Srbija morati da poštuje. Mislite li da će to pomoći novoj eliti vlasti u Srbiji da shvati i prihvati da je podela Kosova definitivno odbačena kao mogućnost?

Server: Verujem da bi to trebalo da pomogne. Oni su godinama govorili Amerikancima – to nam nikad nije saopštila Evropska komisija - naime, to da podela ne dolazi u obzir. E, sad su to čuli i od Evropske komisije. A i nezavisno od toga, već dugo vremena je sasvim izvesno da ako samo jedna od 27 država-članica EU kaže da neće prihvatiti Srbiju sve dok bude okupirala sever Kosova, da joj čak neće odobriti ni datum početka pristupnih pregovora sa EU, to je dovoljno da Srbija bude blokirana. Dakle, Srbiji ne treba konsenzus 27 članica za ovakvu blokadu, dovoljno je da samo jedna od 27 zemalja ne da svoj pristanak. Nemačka je, da podsetim, već veoma jasno stavila do znanja da neće prihvatiti podelu Kosova, slično već godinama govore i Velika Britanija, i Švedska, a i mnoge druge zemlje-članice Evropske unije su to isto poručile. To čak važi i za pet država-članica EU koje nisu priznale Kosovo - zato što bi i sa njihovog stanovišta najgori mogući scenario bila podela Kosova.

RSE: Sudeći prema prvim refleksima nove srpske vlade, očekujete li od nje više ili manje od onoga što su uradili prethodna vlada i Tadić kad je reč o politici prema Kosovu? Da li ste bili iznenađeni što se Dačić sastao sa Tačijem, a što je takvu priliku propustio Tadić?

Server: Bio sam iznenađen u tom smislu što nisam znao da će se taj susret dogoditi kad se dogodio, ali sam zadovoljan što se dogodio. Mislim da i taj susret pokazuje, a to je, u stvari, i poenta, da je najvažnije šta će nova vlast uraditi, a ne šta će izjaviti. Ako su, dakle, spremni da povlače prave poteze, a mislim da je susret sa Tačijem bio korak u dobrom pravcu, onda je to najvažnije. Tim pre je to značajno što je bilo mnogo teže Dačiću da se sastane sa Tačijem i Tačiju sa Dačićem, zato što je doživeo mnogo kritike kod kuće zbog tog susreta. Dakle, odgovarajući na vaše pitanje, ja odajem priznanje Dačiću, odnosno, novoj srpskoj vladi što je na taj susret pristala i što je on dobro prošao.

RSE: Vi podsećate i na to da će Kosovo dobiti naoružane bezbednosne snage iduće godine i da će te snage, ukoliko bude postojala opasnost po teritorijalni integritet Kosova koja dolazi iz Srbije, morati da budu naoružane i trenirane kako bi bile pripravne da se suprotstave takvoj opasnosti. Je li to zvanična američka pozicija?

Server: Ne, nije, to je moj lični stav. Američka pozicija polazi od toga da na Kosovo nije stizalo nikakvo oružje i oni, koliko ja znam, nisu za to da se stvori još jedna armija na Balkanu. Dakle, to je u potpunosti moj lični pogled na stvari. Svaka zemlja koja ima suseda koji ne priznaje njene granice ima bezbednosnu pretnju i zato mora da se adekvatno naoruža. Činjenica je, međutim, da, ako bi Kosovo bilo napadnuto od strane Srbije, ono ne bi moglo samo da se odbrani i zato mora da ima dobre odnose sa NATO. Dakle, cela ova stvar je sama po sebi logična i očigledna. Kao što rekoh, ako imate suseda sa kojim imate proglem granice, vi morate to imati u vidu kada stvarate svoje oružane snage.

RSE: Konačno, očekujete li da će put Srbije ka Evropskoj uniji biti ubrzan ili usporen?

Server: Nemam nikakvu sumnju u pogledu ozbiljnosti namera moje prijateljice Suzane Grubješić kad je reč o ubrzanju puta Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, a ona je u aktuelnoj srpskoj vladi zadužena za evrointegracije. Međutim, činjenica je, na žalost, da politički momentum Evropske unije za proširenje, za vreme mandata ove vlade neće biti tako snažan kakav je bio za vreme prošle vlade, tako da ne bih bio iznenađen da taj napredak Srbije, koja se suočava sa vrlo dubokim finansijskim problemima, bude u izvesnoj meri usporen. Iskreno, svojim prijateljima u Prištini sam rekao da bi najbolje što bi za sebe mogli da urade bilo da ubrzaju proces približavanja Evropskoj uniji. Zaista bih voleo da vidim takmičenje između Srbije i Kosova ko će pre stići u Evropsku uniju. To bi, po mom mišljenju, bilo najzdravije takmičenje koje bi Beograd i Priština sebi trebalo da organizuju.

RSE: Gospođa Klinton izjavila je u Bosni i Hercegovini da je apsolutno neprihvatljivo sedamnaest godina od završetka rata dovoditi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Bosne. Da li je ta poruka pre svih bila upućena Miloradu Dodiku?

Server: Da, poruka je bila upućena gospodinu Dodiku, kao i nekim bosansko-hrvatskim liderima koji konstatnto prete ugrožavanjem teritorijalnog integriteta Bosne. Svima treba da bude jasno da se ovakav stav Sjedinjenih država neće promeniti. I ako Dodik nastavi svoju kampanju za nezavisnost Republike Srpske, naići će na veoma, veoma hladan prijem i kod Amerikanaca i kod Evropljana. Kad je u pitanju američka pozicija, ja nemam apsolutno nikakvu dilemu: Amerikanci ni pod kakvim okolnostima neće prihvatiti podelu Bosne. Nadam se i želim da verujem da podelu Bosne ni Srbija neće prihvatiti jer bi to dovelo do stvaranja islamske republike u centralnoj Bosni, a ne bih rekao da bi tako nešto bilo u interesu Srbije.

RSE: U kojoj meri je Dodikova politička pozicija oslabljena posle lokalnih izbora u Bosni?

Server: Jasno je da kada izgubite izbore niste ojačani nego oslabljeni, ali Dodikova pozicija je u Republici Srpskoj još veoma jaka i on tamo, nesumnjivo, još uvek igra veoma važnu ulogu. Ja mislim da bi bilo neosnovano verovati da će on brzo otići sa političke scene u Bosni i Hercegovini, naprotiv, verujem da će još dugo biti važan politički akter. Otuda bi on morao da shvati da se rasturanje i podela Bosne neće dogoditi jer se neće dozvoliti i da će se, ako nastavi kampanju u tom pravcu, suočiti sa ozbiljnim diplomatskim konsekvencama.

RSE: Tadić je negovao svoje odnose sa Dodikom, ali Nikolić i Vučić ne gaje dobre odnose sa njim, u dobroj meri i zato što je Dodik na izborima podržavao Tadića. Treba li po vašem mišljenju i da nastave u istom pravcu, drugim rečima, da ignorišu Dodika?

Server: Mislim da treba da urade mnogo više nego da samo ignorišu Dodika. Meni se čini da treba da urade ono što je Meseć učinio u pogledu bosanskih Hrvata. On im je nedvosmisleno poručio da je njihova vlada u Sarajevu jer su živeli, žive i živeće u Bosni. Voleo bih da sličnu poruku Nikolić i Vučić pošalju Dodiku. A što se tiče relacija koje ste pomenuli, tačno je da Dodikovi odnosi sa Nikolićem i Vučićem nisu dobri, ali jesu njegovi odnosi sa Dačićem. I ovde moramo biti vrlo oprezni. Ti odnosi nisu samo političke prirode, nego reflektuju i neke druge dimenzije. Mislim da je veoma važno u tom smislu da se građani Srbije zapitaju i zabrinu zbog tih drugih dimenzija odnosa između njihovih lidera i Dodika, da se, ako hoćete, upitaju zašto je Tadić u toj meri podržavao Dodika. Na to pitanje, čini mi se, još nismo čuli odgovor.

RSE: Pominjete i ne baš zadovoljavajuću ulogu Evropske unije kad je u pitanju Bosna i Hercegovina. U tom kontekstu kažete i da Evropska unija vodi separatne pregovore sa Republikom Srpskom i Federacijom BIH. Da li vas plaši to da bi takav koncept mogao neosetno da se nametne, zašto ste to uopšte pomenuli?

Server: To sam pomenuo zato što mislim da je to loša ideja. To se, štaviše, ne nameće samo kao ideja nego i kao praksa. Činjenica je da se Evropska unija u velikoj meri separatno bavi Republikom Srpskom. Tu praksu treba da prekine zato što će ona, ako ne bude zaustavljena, dovesti do podele koju EU želi da izbegne. Centralna vlada Bosne i Hercegovine je ta koja treba da vodi i implementira sve korake u evrointegracijama zemlje i niko iz Evropske unije neće ništa dobiti ako se bude pregovaralo separatno sa Republikom Srpskom; naprotiv, time se mogu stvoriti veliki problemi.