Kompanija „Comsar Energy“ u vlasništvu ruskog oligarha Rašida Serdarova odustala je od gradnje hidrolektrane, termoelektrane i rudnika uglja u Republici Srpskoj, u koje je trebala uložiti više od milijardu maraka. Umjesto toga u medijima se pojavila informacija kako bi Serdarov svoje koncesije mogao ustupiti vlastima Republike Srpske (RS) za više 180 miliona maraka ili preko 90 miliona evra.
U Elektroprivredi, ali i Vladi Republike Srpske već su nekoliko puta nagovjestili da bi mogli da otkupe koncesije od Rašida Serdarova. Iako o cijeni tog posla nije bilo zvaničnog govora, na portalu Capital.ba došli su do saznanja da bi koncesije, prema procjenama koje je Serdarov sam naručio, entitetska elektroprivreda trebala da plati više od 90 miiliona evra.
Priča o gradnji termoelektrane Ugljevik III počela je još 2011. godine. Iako je završetak radova bio najavljen za kraj 2016. godine, uz ulaganja od oko 400 miliona evra, nikada se nije odmaklo od pripremnih radova. Slična situacija je i sa hidroelektranom Mrsno, čiji je posao zaključen u junu 2014. godine.
„Kad nas neko pita šta radimo na pitanju novih radnih mjesta, onda evo, pogledajte, upravo radimo ovo. Pokušavamo sa investicijama i dovođenjem investitora stvoriti uslove za nove investicije, nova ulaganja“, govorio je o toj investiciji vrijednoj 100 milona evra tadašnji predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Nikada nije počela ni eksploatacija uglja na ležištu Ugljevik Istok II. Ekonomista Zoran Pavlović u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ističe da je najprije nelogična činjenica zašto bi se Rašidu Serdarovu trebali davati novci kad nije ispunio koncesioni dogovor.
„Umjesto da koncesionar plati što nije realizovao koncesiju, u Republici Srpskoj se govori o tome da se ta koncesija 'povuče' od strane Vlade RS i da se koncesionaru isplati šteta. Vrlo je interesantno da je to pitanje pravne prirode i samog ugovora o kome niko ništa ne zna ili se zna vrlo malo“, navodi Pavlović.
Propali projekti skupo koštaju građane, poručili su i u Centru za životnu sredinu u kojem su javnim saopštenjem upozorili kako je cijela priča o otkupu koncesija od ruskog oligarha Serdarova netransparentno trgovanje javnim dobrima.
“Zaista nije nimalo jasno na koji način je ovaj otkup koncesija opravdan, kada je poznato da je Komisija za koncesije utvrdila da Comsar nije ispunio uslove iz ugovora o koncesijama. Comsar Energy prodaje koncesiju i vraća je u javni sektor za ogroman iznos. Na osnovu svega navedenog, pitamo se, zašto bismo mi kao potrošači električne energije, trebali platiti propuste u planiranju ovog projekta?”, pita asistentica na programu „Energija i klimatske promjene“ u Centru za životnu sredinu Majda Ibraković.
U Centru za životnu sredinu podsijećaju i da je u godišnjem izvještaju o provođenju koncesija iz 2018. godine, Komisija za koncesije Republike Srpske jasno je navela da koncesionar ne ispunjava svoje obaveze i da niske cijene električne energije ometaju realizaciju projekta Ugljevik III. Comsar je potom tražio produženje koncesije sa 30 na 45 godina, zajedno sa smanjenjem kapaciteta sa 600 MW na 350 MW, jer bi postrojenje inače bilo neprofitabilno.
U opoziciji u Republici Srpskoj optužuju vlast da se i iza priče sa Serdarovim krije težnja da se izvuku javni novci kroz sumnjive tokove, te pitaju zašto platiti za milione za livade koje su već bile u vlasništvu tog entiteta.
„Definitivno pokazuje jednu neodgovornu politiku, toliki novci bespotrebno potrošeni, zaista to ne razumijem, ali očigledno da nešto ima što mi ne znamo. Generalno je ta koncesiona politika bila sporna i onaj Zakon o koncesijama koji je donesen prije dvije godine je definitivno sporan i dosta je tu propusta bilo. Očigledno je da se tim putem izvlači državni novac u privatne džepove, tako da je to jedino iz svega ovog jasno“, mišljenja je poslanica Partije demokratskog progresa u entitetskoj Narodnoj skupštini Jelena Trivić.
U vladajućoj koaliciji i u entitetskoj vladi otkup koncesija i ne doživljavaju kao gubitak, već kao šansu. Premijer Republike Srpske Radovan Višković potvrdio je da se vode pregovori sa Comsar Energy-jem.
„Vidim u medijima da već se zna i cijena i koliko je ko dobio, međutim, to je još uvijek u fazi pregovora. Ono što je stav rukovodstva Elektroprivrede u ovom momentu je činjenica da pokuša Elektroprivreda sve te objekte, na koje su na neki način dodijeljene koncesije, a nisu do kraja završene, da vrati u okrilje države, pod uslovima koji su, da kažem, povoljni i za jednu i za drugu stranu, da ne ulazimo u neke sudske procese i da država ili odluči da investira u te projekte ili da nađe novog koncesionara koji će to raditi. Očito ovo zauzimanje koncesija na po 30 i više godina, bez nekih ulaganja, ne vodi nas nigdje“, kazao je Višković nedavno novinarima u Banjaluci.
No, ključno pitanje na koje institucije i dalje ne daju odgovor, a koje postavljaju i sagovornici Radija Slobodna Evropa, jeste, zbog čega entitetska vlada nije raskinula ugovor o koncesiji s obzirom na nisu ispunjene obaveze koje su dospjele u javnost, te zašto se ne objave i detalji koncesionih ugovora.
Facebook Forum