Nevladina organizacija Evropska inicijativa za stabilnost saopštava da je Evropska komisija, u poslednjem izveštaju, Srbiji i Crnoj Gori dala ocenu 1.75, što znači da je ispunjena većina uslova za viznu liberalizaciju. Alexsandra Stieglmeyer, predstavnica ove organizacije, procenjuje za naš program da bi dve zemlje, u paketu sa Makedonijom koja je ispunila sve uslove, od januara mogle sa “crne” preći na “belu” šengensku listu:
“Sad je na zemljama-članicama da odluče da li je dovoljno što su Beograd i Podgorica ispunili većinu uslova da im se već od iduće godine ukine vizni režim ili nije. Ako pristup bude velikodušniji, mogla bi se doneti odluka da se Srbiji i Crnoj Gori omogući vizna liberalizacija, s tim da iskoriste naredne mesece da ispune i one kriterijume koje do sada nisu. Mi mislimo da bi to moglo da se dogodi zato što su interna procedura odlučivanja, a i neke druge okolnosti takve da će do formalnog glasanja ionako doći tek u oktobru ili novembru, tako da ima dovoljno vremena da ove dve zemlje urade to što je preostalo.”
Iako je reč o kredibilnoj nevladinoj organizaciji i verodostojnom izveštaju, eksperti upozoravaju da ne treba biti previše optimističan jer većina zemalja neće moći da zanemari činjenicu da Srbija nije ispunila sve kriterijume. Taj ostatak vezan je za mehanizam izdavanja pasoša na Kosovu i garancija da će biometrijski dokumenti ići u prave ruke, ali i za druge nedostajuće dokumente bolju kontrolu na graničnim prelazima i primenu usvojenih zakona, kaže Maja Bobić generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji:
“Mislim da bi ipak trebalo sačekati da se desi neka odluka i preporuka Evropske komisije jer ne postoje fiksirani datumi i vremenski okvir zacrtan u Evropskoj komisiji. Prema izveštaju koji je poslednji rađen, Srbija je dosta stvari uradila, ali se iz njega vidi da se dosta insistira na implementaciji mnogih zakona, obuke ljudi koji će raditi na što izdavanju biometrijskih pasoša, što na graničnim prelazima. Pod bezbednost dokumenata može se podvesti i izdavanje pasoša građanima sa prebivalištem na Kosovu.”
Izvestan stepen zabrinutosti Evropske unije, pored činjenice da će pravo na srpski pasoš imati kosovski Albanci, kao i građani Crne Gore i BiH koji su ostvarili pravo na dvojno državljanstvo, predstavlja i podatak da na Kosovu nije urađen popis stanovništva. U Vladi Srbije još ne postoji saglasnost u vezi sa zahtevom o neizdavanju pasoša na Kosovu. Vicepremijer Božidar Đelić izjavio je za B92 da se o tome vode pregovori i sa predstavnicima Evropske komisije, ali nije precizirao na koji će način prepreka biti prevaziđena:
“Realnost je da više od deset godina nemamo naše organe na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244 nemamo prisustvo MUP-a. Dakle, dijalog je u toku, ide dijalog između Evropske komisije i zemalja članica i kad oni sakupe njihove primere, sugestije, mi ćemo imati mogućnost da doradimo određene stvari. To znači da će procedura biti takva da će zadovoljiti Evropsku komisiju, da je u potpunosti uspostavljena procedura prema kojoj naša putna isprava neće doći u pogrešne ruke.”
Iako su odlučili da to više ne čine, predstavnici vlasti u Srbiji do nedavno su svakodnevno licitirali sa datumima kada će građani konačno moći da putuju bez viza. Vest da bi se to moglo dogoditi u januaru iduće godine, Beograđani danas dočekuju uz ciničan osmeh:
“Verujem kao i u sve ostalo što je obećano.”
“Sumnjam. Već dvadeset godina potpisujemo sto primirja, sto obaveza, a nijednu nismo izvršili.”
“Suviše je ovde kriminala i korupcije, tako da ništa od toga.”
“Narodu ništa ne znači putovanje u Evropsku uniju, sa prosečnom platom od 300 eura u Beču ne možete da uzmete dva dana u hotelu.”
“Verujem pola-pola, trebalo bi da nam ukinu.”
“Za nas sada je kasno, ali dete da vidi bar malo sveta i da otvori oči.”
“Sad je na zemljama-članicama da odluče da li je dovoljno što su Beograd i Podgorica ispunili većinu uslova da im se već od iduće godine ukine vizni režim ili nije. Ako pristup bude velikodušniji, mogla bi se doneti odluka da se Srbiji i Crnoj Gori omogući vizna liberalizacija, s tim da iskoriste naredne mesece da ispune i one kriterijume koje do sada nisu. Mi mislimo da bi to moglo da se dogodi zato što su interna procedura odlučivanja, a i neke druge okolnosti takve da će do formalnog glasanja ionako doći tek u oktobru ili novembru, tako da ima dovoljno vremena da ove dve zemlje urade to što je preostalo.”
Iako je reč o kredibilnoj nevladinoj organizaciji i verodostojnom izveštaju, eksperti upozoravaju da ne treba biti previše optimističan jer većina zemalja neće moći da zanemari činjenicu da Srbija nije ispunila sve kriterijume. Taj ostatak vezan je za mehanizam izdavanja pasoša na Kosovu i garancija da će biometrijski dokumenti ići u prave ruke, ali i za druge nedostajuće dokumente bolju kontrolu na graničnim prelazima i primenu usvojenih zakona, kaže Maja Bobić generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji:
“Mislim da bi ipak trebalo sačekati da se desi neka odluka i preporuka Evropske komisije jer ne postoje fiksirani datumi i vremenski okvir zacrtan u Evropskoj komisiji. Prema izveštaju koji je poslednji rađen, Srbija je dosta stvari uradila, ali se iz njega vidi da se dosta insistira na implementaciji mnogih zakona, obuke ljudi koji će raditi na što izdavanju biometrijskih pasoša, što na graničnim prelazima. Pod bezbednost dokumenata može se podvesti i izdavanje pasoša građanima sa prebivalištem na Kosovu.”
Izvestan stepen zabrinutosti Evropske unije, pored činjenice da će pravo na srpski pasoš imati kosovski Albanci, kao i građani Crne Gore i BiH koji su ostvarili pravo na dvojno državljanstvo, predstavlja i podatak da na Kosovu nije urađen popis stanovništva. U Vladi Srbije još ne postoji saglasnost u vezi sa zahtevom o neizdavanju pasoša na Kosovu. Vicepremijer Božidar Đelić izjavio je za B92 da se o tome vode pregovori i sa predstavnicima Evropske komisije, ali nije precizirao na koji će način prepreka biti prevaziđena:
“Realnost je da više od deset godina nemamo naše organe na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244 nemamo prisustvo MUP-a. Dakle, dijalog je u toku, ide dijalog između Evropske komisije i zemalja članica i kad oni sakupe njihove primere, sugestije, mi ćemo imati mogućnost da doradimo određene stvari. To znači da će procedura biti takva da će zadovoljiti Evropsku komisiju, da je u potpunosti uspostavljena procedura prema kojoj naša putna isprava neće doći u pogrešne ruke.”
Iako su odlučili da to više ne čine, predstavnici vlasti u Srbiji do nedavno su svakodnevno licitirali sa datumima kada će građani konačno moći da putuju bez viza. Vest da bi se to moglo dogoditi u januaru iduće godine, Beograđani danas dočekuju uz ciničan osmeh:
“Verujem kao i u sve ostalo što je obećano.”
“Sumnjam. Već dvadeset godina potpisujemo sto primirja, sto obaveza, a nijednu nismo izvršili.”
“Suviše je ovde kriminala i korupcije, tako da ništa od toga.”
“Narodu ništa ne znači putovanje u Evropsku uniju, sa prosečnom platom od 300 eura u Beču ne možete da uzmete dva dana u hotelu.”
“Verujem pola-pola, trebalo bi da nam ukinu.”
“Za nas sada je kasno, ali dete da vidi bar malo sveta i da otvori oči.”