Za Albance na Kosovu današnji dan predstavlja početak oslobođenja, a za Srbe agresiju. Dok su u Prištini puna usta hvale, na severu Kosova protestne šetnje uz poruku NATO generalima da su bombe “sejale smrt”.
Pre 16 godina, 24. marta, NATO je otpočeo vazdužnu kampanju na SRJ, što je doprinelo povlačenju srpske vojske i policije sa Kosova i uspostavljanju međunarodne UN administracije.
Nakon bombardovanja koje je trajalo 78 dana, stvoreni su uslovi za brz povratak oko milion Albanaca sa Kosova koji su, zbog nasilja srspkih snaga, izbegli u Makedoniju i Albaniju, ali i u drugim zemljama sveta.
Preko 12.000 ubijenih, oko 2.000 nestalih, bilans je sukoba na Kosovu tokom tih 78 dana.
Mirovna misija NATO-a, KFOR, još uvek je na Kosovu i pomaže na daljoj transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova.
Kosovski lideri smatraju da je intervencija NATO-a bila jedino, pravedno i humano rešenje za slobodu kosovskog naroda i povlačenje vojske, policije i nasilne srpske administracije sa Kosova; da se bazirala na fundamentalnim pravima, a to su ljudska prava, i da se radilo u cilju spašavanja od delimičnog ili potpunog nestanka Albanaca.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila je u utorak da su vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske ciljeve usledili u odbrani mira, sprečavanja genocida, nasilnog iseljavanja naroda, te uništavanja njihovih života i imovine.
“Međunarodna solidarnost koja je dokazana preko NATO delovanja pre 16 godina pokazuje humanost i posvećenost naprednog sveta za poštovanjem demokratskih vrednosti, postajući tako nada za mir i sigurnost, za jedan miran i bezbedan život i za napredak i razvoj svih naroda i država”, kazala je Jahjaga povodom godišnjice bombardovanja.
Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji izjavio je da je NATO bombardovao srpske vojne celjeve koje je Miloševićev režim pretvorio u “mašineriju za ubijanje naroda koji su tražili slobodu nakon pada komunističke Jugoslavije”.
Premijer Kosova, Isa Mustafa, na zasedanju Vlade u utorak je u ime Vlade i naroda Kosova izrazio veliku zahvalnost zemljama članicama NATO-a.
„Ovaj dan označava početak kraja rata na Kosovu, i početak oslobođenja naže zemlje. Šesnaest godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu i zemlju koja teži da se integriše u EU. Posebno se zahvaljujem SAD-u i ostalim saveznicima naše zemlje za veliki doprinos u zaštiti civila i građana Republike Kosova, kao i za podršku i pomoć koju su pružili slobodi i nezavisnosti naše zemlje“, kazao je kosovski premijer.
Na severu se parastosom žrtvama i protestnom šetnjom obeležila godišnjica NATO bombardovanja.
Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić je, nakon polaganja cveća na spomenik 'Istina' kod glavnog ibarskog mosta u tom gradu, kazao da je sramna činjenica da je ova vojna nazvana ’Milosrdnim anđeom’, a da su žrve proglašenje ’kolateralnom štetom’.
„I zato želim sa ovog mesta da poručim NATO generalima i svima onima koji su odlučivali, da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve ove nevine žrtve - naši anđeli, nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt a sve ove naše nevine žrtve - naši anđeli, imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke. i zato neka im je večna slava", poručio je Rakić.
Tadašnji portparol NATO-a Džemi Šea obrazložio je vazdušnu kampanju ove alijanse:
“Vojna akcija NATO-a podržava političke ciljeve međunarodne zajednice za jedno mirno, multietničko i demokratsko Kosovo, u kojoj svi trebaju da žive bezbedno. S tim ciljem, SRJ treba da prekine sve aktivnosti vojne represije, povuče svoje snage sa Kosova, i prihvati uslove da se sve izbeglice vrate bezbedno na Kosovu, pod zaštitom međunarodnih snaga bezbednosti”, kazao je on.
Tadašnji američki predsednik Bill Clinton je, upoređujući događaje na Kosovu sa Holokaustom, kazao da je “NATO okončao namerne i sistematske napore za etničko čišćenje i genocid”.
