Polaganjem venaca i cveća na spomen ploču vrsnom glumcu Draganu Maksimoviću, koji je pre 13 godina brutalno pretučen u centru Beograda na Zelenom vencu, porodica, prijatelji i kolege obeležili su godišnjicu njegove smrti.
Zločin u kome je stradao nekadašnji prvak Drame Narodnog pozorišta, nikada nije rasvetljen, počinioci nisu kažnjeni, a huligani su ga, kako se godinama sumnja, napali misleći da je Rom. Tako je prekinut život i karijera umetnika u kojoj je odigrao više od 60 filmskih i pozorišnih uloga.
Ovog meseca bi, kaže Dejan Vasić – vršilac dužnosti direktora Narodnog pozorišta, posle sjajne karijere otišao u zasluženu penziju.
“On tu penziju nije sačekao i nije dočekao sa nama. Mi ne smemo da zaboravimo način i taj ludački, osioni, bahati, sumanuti, bezumni čin koji je Maksu koštao života, upravo zato da se to više nikada ne bi ponovilo. Kamo lepe sreće da nije bilo razloga da se ovakva ploča postavi, a da je Maksa sada jedan zadovoljan i srećan penzioner koji bi nas i dalje radovao svojom umetnošću i svojim ulogama”, rekao je Vasić.
Dragan Maksimović je u Narodnom pozorištu debitovao u predstavi "Majka Hrabrost i njena deca" davne 1971. godine. Za gotovo tri decenije istakao se ulogama u predstavama, među kojima su "Sarajevski atentat", "Mandragola", "Lenjin, Staljin, Trocki". Po mnogima je svoju najbolju filmsku ulogu odigrao u nezaboravnom “Petrijinom vencu” sa Mirjanom Karanović.
Glumac Vojislav Brajović, priseća se svog kolege kao izuzetno darovitog glumca, čija sudbina kod njega izazivaju pomešana osećanja ponosa i stida.
”Koliko imam taj osećaj ponosa što je postojao, toliko imam osećanje stida što sam postojao i ja u tom društvu u kome se to desilo. Kada govorimo o tim nerazjašnjenim ubistvima, koja su uvek negde povezana kada su u pitanju političari, pa nikada nije razrešeno, a šta ćemo onda da kažemo kada je takva jedna osionost i mržnja ubila jednog takvog dragog čoveka koji je postojao samo da bi i njima koji su ga ubili bilo bolje u životu? Bolje u životu svakome ko je duhovno bogatiji…”, rekao je Brajović.
Zločin u kome je stradao nekadašnji prvak Drame Narodnog pozorišta, nikada nije rasvetljen, počinioci nisu kažnjeni, a huligani su ga, kako se godinama sumnja, napali misleći da je Rom. Tako je prekinut život i karijera umetnika u kojoj je odigrao više od 60 filmskih i pozorišnih uloga.
Ovog meseca bi, kaže Dejan Vasić – vršilac dužnosti direktora Narodnog pozorišta, posle sjajne karijere otišao u zasluženu penziju.
“On tu penziju nije sačekao i nije dočekao sa nama. Mi ne smemo da zaboravimo način i taj ludački, osioni, bahati, sumanuti, bezumni čin koji je Maksu koštao života, upravo zato da se to više nikada ne bi ponovilo. Kamo lepe sreće da nije bilo razloga da se ovakva ploča postavi, a da je Maksa sada jedan zadovoljan i srećan penzioner koji bi nas i dalje radovao svojom umetnošću i svojim ulogama”, rekao je Vasić.
Dragan Maksimović je u Narodnom pozorištu debitovao u predstavi "Majka Hrabrost i njena deca" davne 1971. godine. Za gotovo tri decenije istakao se ulogama u predstavama, među kojima su "Sarajevski atentat", "Mandragola", "Lenjin, Staljin, Trocki". Po mnogima je svoju najbolju filmsku ulogu odigrao u nezaboravnom “Petrijinom vencu” sa Mirjanom Karanović.
Glumac Vojislav Brajović, priseća se svog kolege kao izuzetno darovitog glumca, čija sudbina kod njega izazivaju pomešana osećanja ponosa i stida.
”Koliko imam taj osećaj ponosa što je postojao, toliko imam osećanje stida što sam postojao i ja u tom društvu u kome se to desilo. Kada govorimo o tim nerazjašnjenim ubistvima, koja su uvek negde povezana kada su u pitanju političari, pa nikada nije razrešeno, a šta ćemo onda da kažemo kada je takva jedna osionost i mržnja ubila jednog takvog dragog čoveka koji je postojao samo da bi i njima koji su ga ubili bilo bolje u životu? Bolje u životu svakome ko je duhovno bogatiji…”, rekao je Brajović.
