Pre dvadeset i pet godina, početkom novembra preminuo je jedan od najpoznatijih novosadskih muzičara - Janika Balaž. Ovaj svetski poznat tamburaš je jedan od retkih umetnika koga prisvajaju svi: i Romi i Srbi, Hrvati i Mađari. Uprkos tome on je do kraja svog života ostao Novosađanin.
Janika Balaž rodio se u Lukinom selu u blizini Zrenjanina. Svoju muzičku karijeru započinje u Bečeju gde je svirao violinu sa svega deset godina.
Radio je i u Crnoj Gori za Radio Titograd, gde je usavršio sviranje tambure. U domaćoj javnosti postao je poznat kada se zaposlio na Radiju Novi Sad. Bio je član “Velikog tamburaškog orkestra”. U toj medijskoj kući radio je do kraja svoje karijere. Svoje noći provodio je u novosadskim kafanama i na Petrovaradinskoj tvrđavi svirajući sa svojim
orkestrom.
Njegov izuzetan talenat osim domaće javnosti prepoznao je i svet: bio je poznat u Americi, Africi, Australiji a i širom Evrope. Jedan je od retkih muzičara koji je dobio ponudu da uči mlade i u tadašnjem Sovjetskom Savezu ali i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Međutim, on je ostao veran Novom Sadu. Građani, sa kojima smo razgovarali, podeljeni su oko toga koliko se čuva njegov legat.
Životono delo ovog muzičara pretočeno je i u knjigu pod nazivom “Maestro Janika Balaž”. Jedan od autora knjige je i dugogodišnji novinar Vladimir Todorović. On kaže za Radio Slobodna Evropa da su iskoristili veliki broj novinskih tekstova i radijskih intervjua da bi rekonstruisali kako je Balaž posmatrao sebe i svoj rad.
Todorović naglašava da je reč o izuzetnom muzičaru čiji se rad ne ceni u dovoljnoj meri. To pokazuje i odnos prema njegovoj tamburici.
”Ja mislim da je njegov legat ogroman i ima neprocenjivu vrednost. Međutim, neki ljudi u nekom vrmeenu, da se ne vraćamo mnogo u prošlost, prodali su njegovu tamburicu jer im je bilo skupa da je otkupe. To je neprocenjiva vrednost. On je zapravo imao dve tamburice: jedna se nalazi u Hrvatskoj a druga je u Americi, dakle to su te velike srpske duše koje vode računa o Srbiji”, kaže cinično Todorović.
Janika Balaž je svoj poslednji intervju dao svojoj matičnoj kući samo nekoliko sati pre smrti. U razgovoru on kaže: “Ja sam moj posao obavio pošteno, koliko sam mogao. Gledao sam da i meni bude dobro, ali sam više gledao da drugi budu zadovoljni.”
Balaž je preminuo 12. novembra 1988. godine.
Janika Balaž rodio se u Lukinom selu u blizini Zrenjanina. Svoju muzičku karijeru započinje u Bečeju gde je svirao violinu sa svega deset godina.
Radio je i u Crnoj Gori za Radio Titograd, gde je usavršio sviranje tambure. U domaćoj javnosti postao je poznat kada se zaposlio na Radiju Novi Sad. Bio je član “Velikog tamburaškog orkestra”. U toj medijskoj kući radio je do kraja svoje karijere. Svoje noći provodio je u novosadskim kafanama i na Petrovaradinskoj tvrđavi svirajući sa svojim
orkestrom.
Njegov izuzetan talenat osim domaće javnosti prepoznao je i svet: bio je poznat u Americi, Africi, Australiji a i širom Evrope. Jedan je od retkih muzičara koji je dobio ponudu da uči mlade i u tadašnjem Sovjetskom Savezu ali i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Međutim, on je ostao veran Novom Sadu. Građani, sa kojima smo razgovarali, podeljeni su oko toga koliko se čuva njegov legat.
Životono delo ovog muzičara pretočeno je i u knjigu pod nazivom “Maestro Janika Balaž”. Jedan od autora knjige je i dugogodišnji novinar Vladimir Todorović. On kaže za Radio Slobodna Evropa da su iskoristili veliki broj novinskih tekstova i radijskih intervjua da bi rekonstruisali kako je Balaž posmatrao sebe i svoj rad.
Todorović naglašava da je reč o izuzetnom muzičaru čiji se rad ne ceni u dovoljnoj meri. To pokazuje i odnos prema njegovoj tamburici.
”Ja mislim da je njegov legat ogroman i ima neprocenjivu vrednost. Međutim, neki ljudi u nekom vrmeenu, da se ne vraćamo mnogo u prošlost, prodali su njegovu tamburicu jer im je bilo skupa da je otkupe. To je neprocenjiva vrednost. On je zapravo imao dve tamburice: jedna se nalazi u Hrvatskoj a druga je u Americi, dakle to su te velike srpske duše koje vode računa o Srbiji”, kaže cinično Todorović.
Janika Balaž je svoj poslednji intervju dao svojoj matičnoj kući samo nekoliko sati pre smrti. U razgovoru on kaže: “Ja sam moj posao obavio pošteno, koliko sam mogao. Gledao sam da i meni bude dobro, ali sam više gledao da drugi budu zadovoljni.”
Balaž je preminuo 12. novembra 1988. godine.