Savet Evrope traži napredak Srbije u ključnim oblastima

Parlamentarna skupština Saveta Evrope raspravljala u Strazburu o ispunjavanju obaveza koje je Srbija preuzela članstvom u toj organizaciji, nakon čega je usvojen izveštaj i nacrt rezolucije. Iako ima izvesnog napretka, od Srbije se očekuju poboljšanja u ključnim oblastima.

U izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope se, kako je objavljeno na web stranici te institucije, navodi da je Srbija postigla značajan pomak, ali da srpske vlasti treba da naprave dalji napredak u usvajanju i sprovođenju zakona u četiri ključne oblasti: Uspostavljanju nezavisnog i efikasnog pravosudnog sistema, nezavisnih medija, borbe protiv korupcije i borbe protiv diskriminacije.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, rekla je za RSE da se preporuke Saveta Evrope moraju ozbiljno shvatiti jer i od njihovog ispunjavanja zavisi napredak u evrointegracijama.

“Između ostalog i zbog toga što ocene Saveta Evrope uzimaju za ozbiljno u svojim procenama evropske institucije i zemlje članice Evropske unije. Očito je da se Savet Evrope koncentriše na oblasti vladavine prava i zaštite ljudskih prava i da, bez obzira na pomak koji je konstatovala i Evropska komisija, u Srbiji ima još mnogo toga da se uradi”, ocenjuje Milić.

Prema izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (EKRI), u Srbiji su diskriminaciji najviše izloženi Romi, a problemi za veliki broj pripadnika ove manjine počinju već u prvim razredima osnovne škole dok se u starijem dobu najviše ogledaju u tome što za njih nema posla.

Osman Balić, iz Lige za dekadu Roma, nada se boljem životu romske populacije ukoliko se za to potrudi celo društvo, ali ne veruje da će dopisi iz Evrope mnogo pomoći.

„Ovdašnja vlast je vrlo arogantna, tako da u Beogradu često imamo situacije u kojima se lokalna vlast vrlo bahato odnosi prema stanovnicima neformalnih naselja. Naročito ne očekujem poboljšanje kada je u pitanju diskriminacija u ekonomskoj sferi, u zemlji u kojoj je siromaštvo sve veće. Prema tome, borbu protiv diskriminacije moraju da vode svi u državi, a ne samo Romi“, istakao je Balić.

Milić: Pravosuđe pod drugom partijskom kontrolom

Komitet za nadgledanje ispunjavanja obaveza država članica Saveta Evrope naveo je da je postignut značajan napredak u regionalnim odnosima i saradnji sa Haškim tribunalom, dok je u isto vreme nastavljen dijalog sa Prištinom mirnim i diplomatskim sredstvima.

Premijer Mirko Cvetković u Strazburu je poručio da Srbija pridaje veliki značaj saradnji sa Savetom Evrope, i tom prilikom se kod sagovornika iz te institucije založio za potpunu i nepristrasnu istragu navoda iz izveštaja o trgovini ljudskim organima na Kosovu.

Jelena Milić kaže da je potrebna jasna politička volja da bi se bez odlaganja uradili svi poslovi.

“Ako se Srbija toliko uzdala u izveštaj Dika Martija onda bi zaista bilo licemerno prema jednoj vrlo uglednoj instituciji sa druge strane izbegavati ispunjavanje obaveza u oblastima koje su vrlo važne. I to u onim za koje smo, pogotovu kada je došao izveštaj Evropske komisije, rekli da su reforme završene a u stvarnosti je to daleko od istine. Tako da je jasno da je ovdašnja vlast polovično uradila najbitnije poslove. Umesto reforme koja je trebalo da obezbedi nezavisno pravosuđe i stabilne institucije dobili smo samo pravosuđe pod drugom partijskom kontrolom”, kazala je Milić.

Korupcija u žiži

Kada se radi o korupciji, zabeležen je porast u Srbiji, koja je na godišnjoj listi od 183 države Transparency International-a pala na 86. mesto sa indeksom 3,3. Najbolju ocenu 9,5 ima Novi Zeland, a najlošiju 1 Severna Koreja i Somalija.

Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, rekao je za RSE da je i dokumentom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope potvrđeno da je korupcija jedan od najvećih problema Srbije.

“Zato što se većina antikorupcijskih zakona na shvata ozbiljno, pa onda se dešavaju i otvorena kršenja tih propisa, vlast ne daje podršku telima koja treba da prate njihovu primenu, odstupa se od pravila zbog političkih razloga… Korupcija u Srbiji će svakako ostati u žiži interesovanja svih evropskih institucija i narednih desetak godina. To nam jasno govori da puno toga treba učiniti da zakoni zažive i u praksi”, kaže Nenadić.

Jelena Milić zaključuje da vlast u Beogradu još ima priliku da reformama do kraja potvrdi davno izrečeni stav “Evropa nema alternativu”.

“Na žalost, za neke članstvo u Evropskoj uniji i dalje ima alternativu. Ta alternativa je da Srbija bude mala i izolovana zemlja na periferiji Evropske unije u 21. veku u kom svi rade na nekoj vrsti približavanja. A ne vidim šta je geografski i geopolitički alternativa za zemlju kao što je Srbija, koja je tu gde jeste, nego integracija u Evropsku uniju”, zaključila je ona.

Iako su u izveštaju PS SE navedene značajne oblasti u kojima je Srbija napredovala, što je u Beogradu ocenjeno kao “veoma povoljno”, ona je i dalje ostala u statusu monitoringa.