Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u sredu preporuke za nacrt Konvencije o borbi protiv trgovine organima, tkivima i ćelijama ljudskog porekla. Ta konvencija će po usvajanju biti prvi pravno obavezujući međunarodni dokument posvećen isključivo trgovini organima.
Usvojene preporuke tiču se mera sprečavanja trgovine organima, zaštite žrtava, nacionalne i međunarodne saradnje protiv takve trgovine, kao i borbe protiv turizma sa ciljem presađivanja organa. Nacrt Konvencije i usvojene preporuke će biti predate Komitetu ministara, izvršnom telu Saveta Evrope, u julu, a njihovo usvajanje očekuje se u toku godine.
Poslanici članica 47 država pozdravili su izveštaj i ocenili ga kao izuzetno važan.
U izveštaju se navodi da je posebno bitno da se razmotre osetljivost organa donatora i primaoca, da se usaglasi posebna zaštita određenih kategorija ljudi, kao i da se uzme u obzir da je značajno da se pokrije što je moguće šira geografska oblast, kao i stroga i efikasna primena konvencije, s obzirom da se trgovina organa dešava i van teritorija zemalja članica Saveta Evrope.
Izvestilac Bernard Marquet je na zasedanju Parlamentarne skupštine podsetio da je nakon navoda o trgovini organima na Kosovu i Rezolucije Dika Martija došla do izražaja potreba za međunarodno pravnim instrumentom za borbu protiv ove pojave.
„Mislim da je ovo važan izveštaj, ali ovo je samo prvi korak i smatram da ćemo zahvaljujući vašem ohrabrenju uspeti u ovom zadatku“, kazao je on.
Zabrinutost zbog trgovine organima zatvorenika
Potrebu za izradom međunarodne Konvencije za sprečavanje trgovine organima, tkivom i ćelijama izrazili su u zajedničkoj studiji Ujedinjene nacije i Savet Evrope 2009. godine. Istovremeno, Savet Evrope upozoren pričama iz Memoara Carle del Ponte, otpočeo je istragu navoda o nehumanom tretiranju ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, a koja je dovela do usvajanja Rezolucije Dika Martija u čijem se zaključku Parlamentarna skupština složila da je o ovom pitanju neophodno imati međunarodni dokument.
Konvencija će biti obavezujuća i uključena u krivične zakone.
Parlament je takođe pozdravio odredbe u nacrtu Konvencije da potpisnice mogu biti države koje nisu članice Saveta Evrope, čak i pre njenog stupanja na snagu.
Skupština je konstatovala da pitanja koja se tiču sprečavanja trgovine organima, zaštite žrtava i nacionalne i međunarodne saradnje u borbi protiv takve trgovine nisu dovoljno detaljno obrađena u preliminarnom nacrtu konvencije.
Takođe se navodi da nacrt daje potpunu slobodu državi da odluči da li donatori ili primaoci mogu biti krivično gonjeni kada su uključeni u trgovinu organima. Kakav god da je stav države, Skupština tvrdi da se ove dve kategorije zbog specifične prirode njihovog stanja - što se ponekad može objasniti kao "pitanje života ili smrti" - mogu biti veoma podložne trgovini organima.
Skupština je takođe zabrinuta praksom pojedinaca koji putuju u inostranstvo kako bi kupili organe, koju inače nazivaju „transplatacioni turizam“. U tom kontekstu, posebno su zabrinjavajući navodi da neke države koje nisu članice Saveta Evrope trguju organima koji su uklonjeni zatvorenicima ili pritvorenicima.
Inače, Konvencija Saveta Evrope za borbu protiv trgovine organima, po usvajanju, biće prvi pravno obavezujući međunarodni instrument posvećen isključivo trgovini organima.
Zbog toga, navodi se u rezimeu izveštaja, konvencija mora biti što potpunija, a u cilju sprečavanja i borbe protiv ovog svetskog fenomena koji krši najosnovnija ljudska prava i ljudsko dostojanstvo.
Usvojene preporuke tiču se mera sprečavanja trgovine organima, zaštite žrtava, nacionalne i međunarodne saradnje protiv takve trgovine, kao i borbe protiv turizma sa ciljem presađivanja organa. Nacrt Konvencije i usvojene preporuke će biti predate Komitetu ministara, izvršnom telu Saveta Evrope, u julu, a njihovo usvajanje očekuje se u toku godine.
Poslanici članica 47 država pozdravili su izveštaj i ocenili ga kao izuzetno važan.
U izveštaju se navodi da je posebno bitno da se razmotre osetljivost organa donatora i primaoca, da se usaglasi posebna zaštita određenih kategorija ljudi, kao i da se uzme u obzir da je značajno da se pokrije što je moguće šira geografska oblast, kao i stroga i efikasna primena konvencije, s obzirom da se trgovina organa dešava i van teritorija zemalja članica Saveta Evrope.
Izvestilac Bernard Marquet je na zasedanju Parlamentarne skupštine podsetio da je nakon navoda o trgovini organima na Kosovu i Rezolucije Dika Martija došla do izražaja potreba za međunarodno pravnim instrumentom za borbu protiv ove pojave.
„Mislim da je ovo važan izveštaj, ali ovo je samo prvi korak i smatram da ćemo zahvaljujući vašem ohrabrenju uspeti u ovom zadatku“, kazao je on.
Zabrinutost zbog trgovine organima zatvorenika
Potrebu za izradom međunarodne Konvencije za sprečavanje trgovine organima, tkivom i ćelijama izrazili su u zajedničkoj studiji Ujedinjene nacije i Savet Evrope 2009. godine. Istovremeno, Savet Evrope upozoren pričama iz Memoara Carle del Ponte, otpočeo je istragu navoda o nehumanom tretiranju ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, a koja je dovela do usvajanja Rezolucije Dika Martija u čijem se zaključku Parlamentarna skupština složila da je o ovom pitanju neophodno imati međunarodni dokument.
Konvencija će biti obavezujuća i uključena u krivične zakone.
Parlament je takođe pozdravio odredbe u nacrtu Konvencije da potpisnice mogu biti države koje nisu članice Saveta Evrope, čak i pre njenog stupanja na snagu.
Skupština je konstatovala da pitanja koja se tiču sprečavanja trgovine organima, zaštite žrtava i nacionalne i međunarodne saradnje u borbi protiv takve trgovine nisu dovoljno detaljno obrađena u preliminarnom nacrtu konvencije.
Takođe se navodi da nacrt daje potpunu slobodu državi da odluči da li donatori ili primaoci mogu biti krivično gonjeni kada su uključeni u trgovinu organima. Kakav god da je stav države, Skupština tvrdi da se ove dve kategorije zbog specifične prirode njihovog stanja - što se ponekad može objasniti kao "pitanje života ili smrti" - mogu biti veoma podložne trgovini organima.
Skupština je takođe zabrinuta praksom pojedinaca koji putuju u inostranstvo kako bi kupili organe, koju inače nazivaju „transplatacioni turizam“. U tom kontekstu, posebno su zabrinjavajući navodi da neke države koje nisu članice Saveta Evrope trguju organima koji su uklonjeni zatvorenicima ili pritvorenicima.
Inače, Konvencija Saveta Evrope za borbu protiv trgovine organima, po usvajanju, biće prvi pravno obavezujući međunarodni instrument posvećen isključivo trgovini organima.
Zbog toga, navodi se u rezimeu izveštaja, konvencija mora biti što potpunija, a u cilju sprečavanja i borbe protiv ovog svetskog fenomena koji krši najosnovnija ljudska prava i ljudsko dostojanstvo.
