Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da odluke u Bosni i Hercegovini (BiH) moraju biti donošene imajući u vidu interese i uz saglasnost sva tri konstitutivna naroda - Srba, Hrvata i Bošnjaka.
„To je suština Dejtonskog sporazuma, a ne nametnuta rešenja“, rekao je Vučič nakon sastanka s delegacijom iz bh. entiteta Republika Srpska.
Predsednik Srbije sastao se u Beogradu 4. avgusta sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom i predstavnicima tog entiteta.
Poseta Milorada Dodika Beogradu s delegacijom bh. entiteta Republika Srpska dešava se u trenutku kada politički predstavnici Srba u BiH bojkotuju rad državnih institucija.
Odluka o bojkotu usledila je nakon što je odlazeći visoki predstavnika za BiH Valentin Incko (Inzko), potvrdio izmene krivičnog zakona kojim se zabranjuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Glavna tema sastanka bile su ove izmene krivičnog zakona BiH.
Vučić je posle sastanka s Dodikom rekao da "Srbija poštuje teritorijalni integritet BIH ali i RS-a".
„Želimo Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini dobre godine i dobre decenije, mir i slobodu i stabilnost, a mi ćemo dati sve što možemo da se takva stabilnost očuva u regionu i da možemo da razmišljamo pre svega o ekonomskim projektima i o budućnosti“, dodao je Vučić.
Kako je dodao, Dejton nije samo doneo mir, već i „mehanizme na osnovu koji BiH postoji, i na osnovu kojih postoji [bh. entitet] Republika Srpska“.
Vučić je poručio i da „Srbija hoće da sačuva mir, hoće dijalog sa Bošnjacima, ali i da će podržati sve ustavno-pravne obaveze [bh. entiteta] Republike Srpske“.
U delegaciji su se, pored Dodika, nalazili i predsednica bh. entiteta RS Željka Cvijanović, predsednik skupštine bh. entiteta RS Nedeljko Čubrilović, i predsednik vlade bh. entiteta RS Radovan Višković.
Sastanku su, od predstanika Srbije, prisustvovali i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar unutrašnjih poslova Alekdandar Vulin, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, ministar finansija Siniša Mali, i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.
Dodik: Najbolji scenario za BiH je razlaz u miru
Dodik je rekao da je predsedniku Srbije preneo da međunarodna zajednica u BIH pokušava da degradira prava Srba u državi, koja su stečena Dejtonskim sporazumom.
„Sve operacije međunarodnog faktora kroz različite visoke predstavnike išle su pravcu da degradiraju našu (sprsku) poziciju. Mi ne možemo da prihvatimo legitimitet čoveka (Kristijan Šmit) koji se sada predstavlja visokom predstavnikom.
Svi oni žele da naprave čvrstu granicu na Drini, a mi ne mislimo da BiH treba da se centralizuje i bude suprotstavljena Srbiji“, rekao je Dodik.
Kako je naveo, predstavnici Srba u bh. entitetu RS izabrani su na demokratskim izborima i predstavljaju demokratski kapacitet, dok, prema njegovim rečima, „visoki predstavnik je samozvani visoki predstavnik i samo doprinosi haosu“.
Dodik je ocenio da je BIH „nemoguća zemlja“, jer nije želja svih njenih stanovnika da ona postoji.
„BIH nikada nije bila želja svih, nit mi dole imamo bazični konsenzus o tome“, kazao je Dodik.
Prema njegovim rečima, najbolji scenario za BiH je razlaz u miru, i nastavak građenja dobrosusedskih odnosa.
Dodik je na pitanje novinara da li će se sresti sa novim visokim predstavnikom za BiH Kristijanom Šmitom rekao da je spreman da se sretne sa njim, ali samo kao sa bivšim poslanikom koji ima veliki iskustvo.
"Spreman sam da se sastanem sa Šmitom kao bivšim poslanikom i ministrom za poljoprivredu Njemačke na Jahorini. On je čovek koji ima nesumnjivo veliko iskustvo, ali kao visoki predstavnik nema legitimitet“, rekao je Dodik, ali nije precizirao kada će ovaj sastanak biti održan.
Negatori genocida u zatvor do pet godina
Po krivičnom zakonu BiH, negatori genocida i oni koji veličaju ratne zločince, mogu biti kažnjeni kaznom zatvora do pet godina.
Skupština bh. entiteta Republika Srpksa saopštila je petak, 30. jula, da su ove izmene zakona „neprimenjive“.
Valentin Incko (Inzko) potpisao je petak, 23. jula odluku o izmenama krivičnog zakonika kojima se zabranjuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
To je bila poslednja njegova odluka, pre nego što ga je na toj funkciji zamenio novi Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit (Christian Schmidt).
Prvom sastanku Šmita sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine, koji je održan u utorak, 3. avgusta u Sarajevu, srpski član Predsedništva Milorad Dodik nije prisustvovao.
Politički predstavnici Srba dovode u pitanje izbor Šmita na mesto Visokog predstavnika, a protiv njegovog imenovanja bile su Kina i Rusija.
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit (Christian Schmidt) izjavio je 4. avgusta u Sarajevu, u prvom obraćanju medijima nakon što je 1. avgusta stupio na dužnost, kako u BiH ne treba energija da se troši na cementiranje podela.
On je dodao i da treba gledati u budućnost, ali i „da se mora prihvatiti ono što je bilo u prošlosti.“
Presuda o genocidu u Srebrenici
Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila.
Tokom genocida u Srebrenici u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici i okolini.
Vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid.
