Predstavnici neformalne Grupe za slobodu medija izneli su na sastanku sa premijerkom Srbije Anom Brnabić konkretne zahteve za poboljšanje medijske situacije, odnosno šta je ono što Vlada Srbije treba da učini kako bi se medijska situacija u Srbiji poboljšala.
Prvi zahtev je da predstavnici vlasti, prvenstveno najviši državni funkcioneri, prestanu sa javnim prozivkama i pokušajima diskreditovanja novinara i medija, a da Vlada, ministarstva, njeni članovi i predstavnici drugih državnih institucija, kada dostavljaju pozive za javne događaje, odgovaraju na pitanja novinara i zahteve medija za intervjue i izjave, na jednak način, bez selekcije i dikriminacije, tretiraju sve medije koji poštuju Kodeks novinara Srbije.
„Mislim da je sastanak protekao u konstruktivnoj atmosferi. Mi smo im predstavili listu od 13 zahteva sa kojima kao Grupa za slobodu medija izlazimo pred Vladu Republike Srbije i Narodnu Skupštinu. Videćemo kako će na to reagovati“, rekao je za RSE Ilir Gaši, programski direktor fondacije “Slavko Ćuruvija”, nakon sastanka koji je trajao gotovo dva sata.
Razgovoru su, pored predsednice vlade, prisustvovali i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević i ministar uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Nedim Sejdinović, rekao je da su dobili uveravanja da će u roku od desetak dana dobiti odgovore na iznete zahteve.
„U skladu sa odgovorima koje dobijemo od Vlade, mi ćemo dalje postupati“, rekao je Sejdinović ocenivši da je „u ovoj teškoj situaciji ovakav dijalog potreban“, dodavši da se nada da će on rezultirati poboljšanjem na medijskoj sceni Srbije.
Zahtevi koje su novinari izneli, inicirani su „političkim, ekonomskim, socijalnim, administrativnim, pravosudnim i fizičkim pritiscima na medije i novinare“, te „ozbiljno ugroženim medijskim slobodama, kontinuiranom diskreditacijom i diskriminacijom medija i novinara koji drže do profesionalnih i etičkih standarda i rade u interesu građana i javnosti“, navodi se u saopštenju Grupe za slobodu medija.
Drugi zahtev koji je uručen predsednici Vlade jeste da nadležni državni organi, po hitnom postupku rasvetle sve napade na novinare i slučajeve ugrožavanja njihove bezbednosti, i pokrenu postupke protiv počinilaca. Da hitno sprovedu i objave rezultate analize dosadašnjeg postupanja policije i tužilaštva u slučajevima ubistava i napada na novinare.
Traži se i da Ministarstvo kulture i informisanja odmah obustavi rad na novoj Strategiji razvoja javnog informisanja zbog neodgovarajuće metodologije i strukture članova Radne grupe, koja je predstavnike najbrojnijih novinarskih i medijskih udruženja onemogućila da suštinski utiču na izradu ovog kapitalnog dokumenta.
Objašnjava se da je, posle izlaska četiri člana iz Radne grupe, ona izgubila neophodan legitimitet i da Ministarstvo kulture i informisanja, u dijalogu sa predstavnicima medijske zajednice i civilnog sektora, što pre utvrdi drugačiju metodologiju rada i strukturu nove radne grupe, kako bi Strategija razvoja javnog informisanja bila u najboljem interesu novinarske profesije, medija, njihovih izdavača i građana i građanki.
Grupa za slobodu medija od Skupštine Srbije traži da pokrene postupak razrešenja članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i da se prilikom postupka izbora novih članova Saveta otkloni mogućnost uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na predloge drugih predlagača.
Grupa zahteva i da se dosledno sprovedu zakoni koji se odnose na završetak procesa privatizacije medija, utvrđivanje nedržavnog vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i povlačenje države iz vlasništva ovih novinskih kuća, kao i hitno brisanje JP Tanjug iz Registra privrednih društava, Tanjugovih servisa iz Registra medija i prestanak rada agencije, na osnovu Odluke Vlade Srbije od 3. novembra 2015. godine.
Novinari od Vlade i Skupštine zahtevaju i da se omogući zakonom garantovana uređivačka i poslovna samostalnost i finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa, kojima, u cilju zaštite njihove uređivačke nezavisnosti, Vlada Srbije mora da omogući da se dominantno finansiraju iz takse, kao što je i predviđeno zakonom.
Grupa traži i da Ministarstvo kulture i informisanja i nadležne institucije u okviru svojih nadležnosti, kontinuirano sprovode nadzor i kontrolu trošenja sredstava za projekte na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, javnih nabavki za pružanje medijskih usluga i sponzorstva i donatorstva iz javnih prihoda.
Od Vlade Srbije traži se i da formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima.
Grupa za slobodu medija zahteva i da se poboljša radni položaj novinara kroz striktnu primenu Zakona o radu, kao i da se obezbedi izvršenje rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koja nisu izvršena i da ubuduće po tim zahtevima postupa u zakonskom roku, na način propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Traži se i da se sveobuhvatno i dosledno uredi oglašavanje državnih organa i drugih organa vlasti izmenama zakona o javnim nabavkama ili donošenjem Zakona o oglašavanju organa javne vlasti;
Od Ministarstva pravde se traži da formira nezavisnu komisiju za izradu evidencije i analizu sudskih postupaka protiv izdavača medija, urednika i novinara, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Poslednji zahtev je da da Vlada Srbije usvoji dodatne podsticajne mere i olakšice štampanim medijima i regionalnim i lokalnim medijima, koje su taksativno nabrojane u dosadašnjoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji, ali do sada ni jedna od njih nije primenjena i da razmotri mogućnost utvrđivanja obaveznog procenta izdvajanja iz budžeta lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja.
Predstavnici Grupe za slobodu medija iz Srbije su takođe, podsetimo, 9. novembra, na konferenciji Evropske unije (EU) o medijskim slobodama u Tirani 9. novembra, u znak protesta tokom konferencije ustali sa sedišta i pokazali majice na kojima je pisalo "#EU do more", zahtevajući tako da EU učini više za slobodu medija u Srbiji.
Evropski komesar za proširenje Johanes Han je izjavio da su medijske slobode nešto o čemu EU neće pregovarati sa državama kandidatima za članstvo, odnosno da je to nešto što se podrazumeva - fundamentalna vrednost.
Rad Grupe za slobodu medija je podržalo više od 200 medija i organizacija, a neposredan povod za njeno formiranje bilo je gašenje nedeljnika „Vranjske“ usled pritisaka kojima je taj uticajni lokalni medij bio izložen.
Facebook Forum