Nakon ovih izbora bićemo treća politička snaga u Srbiji, očekujemo da će Vučić pasti ispod 40 odsto, i to će biti početak kraja SNS-a, a 2017. ta stranka bi mogla izgubiti na izborima, koji će se tada sigurno raspisati – kaže Saša Radulović, lider pokreta "Dosta je bilo".
Radulović u Intervjuu nedelje RSE govori, pored ostalog, i o tome kako premijer Aleksandar Vučić krivičnim prijavama preko lažnih sindikalaca i "blatoida" orkestrira kampanju protiv njega; kako je Vučić nameštao kredit firmi Čedomira Jovanovića; kako je premijerov brat Anrej Vučić kupovao glasove siromašnih građana paketima brašna, ulja i šećera; kako je, zajedno sa bratom gradonačelnika Beograda Siniše Malog bio konsultant Kineza kome su hteli za bagatelu da prodaju "Vršačke vinograde".
Na izborima 2014. pokret "Dosta je bilo" posle samo mesec dana kampanje, pretežno na internetu, osvojio je 2,1 odsto glasova, što se u takvim uslovima može smatrati odličnim rezultatom.
RSE: Uveravate da će Vaš pokret na predstojećim izborima ne samo preći cenzus, nego verovatno osvojiti i dvocifren rezultat. Na čemu zasnivate takvu procenu?
Radulović: Gledam istraživanja javnog mnenja, koja su interna i koja se ne pokazuju u javnosti. Ovo što vidite u novinama deo je predizborne kampanje i to su presmešna istraživanja. Pogledao sam poslednje istraživanje iz Dnevnika, gde su nas stavili sa Levicom Srbije i dali neke procente, koji zaista nisu tačni. Imamo lažirana istraživanja. Pokušavaju da kreiraju poruku da je Vučić na 50 posto, ne bi li se ljudi obeshrabrili. S druge strane, šalje se i poruka da su stranke koje imaju priliku da nešto naprave navodno ispod cenzusa i da ga neće preći.
Na svim tribinama, jedno četvrtina kaže da je glasala za nas na prethodnim izborima. To je rast od tri-četiri puta, gde god smo. Mnogo ljudi nas prati na FB, 1.400.000 ljudi je mesečno na našoj FB stranici, beležimo 750.000 video pregleda, a 150.000 je onih koji imaju neku interakciju sa člancima. Vidimo da je to značajno poraslo i nemamo nikakvu dilemu da ćemo proći cenzus.
Ako ljudi shvate da sigurno prelazimo cenzus, onda će se osloboditi i neće razmišljati o onome da li bacaju glas ili ne. Onda imamo šansu, ako povučemo i taj deo biračkog tela, da ostvarimo dvocifren rezultat na ovim izborima. Mislim da ćemo svakako biti treća politička snaga, nakon ovih izbora u Srbiji.
RSE: Kako će prema Vašim procenama proći Vučić?
Radulović: Očekujemo da će pasti ispod 40 posto i da će to biti početak kraja SNS-a, te da će se SNS raspasti godinu dana nakon izbora, pa da ćemo ponovo imati parlamentarne izbore zajedno sa predsedničkim 2017. Raspašće se zbog tenzija unutar stranke jer to je jedna interesna grupa koja je tu samo radi podele kolača.
Kada se vidi da ova percepcija popularnosti Vučića nije na 50, nego na malo iznad 30 posto, to će biti raspad sistema. Očekujemo da ćemo na tim izborima 2017. imati realnu šansu da pobedimo, ako na ovim izborima ostvarimo ulazak u skupštine, pokrajinsku i republičku i u svim većim gradovima.
RSE: Zašto ste uvereni da će se SNS raspasti 2017, Demokratskoj stranci je trebalo više od osam godina da dođe do toga da počne da se cepa?
Radulović: Situacija sada je malo drugačija. Vučić je dobio eksplozivnu popularnost nakon što je Tužilaštvo uhapsilo Miškovića. Ljudi se polako umaraju od ovoga i vide da od toga nema ništa. Praktično, njegovo biračko telo, mali procenat bogatih i tih nekih 20-22 posto građana koji su jako siromašni. Od njih je praktično napravio sirotinju, da bi nakon toga kupovao njihove glasove paketima šećera, ulja, brašna. To vidimo po izborima u savetima mesnih zajednica.
RSE: Ko to radi?
Radulović: Brat premijera. Andrej Vučić, kada ulazi, recimo, u selo Kljajićevo kod Sombora, ide akcija podele paketa, ne bi li dobili glasove na izborima.
RSE: Da li ste to videli?
Radulović: To je videla naša lokalna ekipa, koja je takođe učestvovala na tim izborima u Kljajićevu. To znaju svi iz tog sela, samo policije ni za leka. To je praktično i glavni problem. Institucije ne rade svoj posao. Imamo potpuno rasturene sve tri grane vlasti - i izvršnu i sudsku i zakonodavnu, a takođe i medije potčinjene. Imamo jednu granu vlasti u Srbiji koja je partokratska i na njenom čelu se nalazi Aleksandar Vučić.
RSE: Stalno govorite da je Vučić centar korupcije. Šta su Vam najjači argumenti i dokazi? Pretpostavite da Vas je tužio i da to na sudu treba da dokažete.
Radulović: Zaustavili smo bacanje novca iz Fonda za razvoj, dve milijarde evra je bačeno. Zaustavio sam, kao ministar, to kreditiranje i rekao da to ne može.
RSE: Ko je uglavnom dobijao kredite iz Fonda za razvoj?
Radulović: Veliki broj onih koji imaju direktne veze sa vrhovima stranaka. Ovo se nije dešavalo samo za vreme Vučića, nego i ranije, ali je to jedan kontinuitet, a znamo da je čitav taj sistem vodio prethodni ministar Mlađan Dinkić.
Mi smo to zaustavili i onda me Vučić zove u kabinet i kaže da je Čedomir Jovanović tražio kredit za svoju firmu "Fidelinka", 200 miliona dinara je tražio, Fond mu je odobrio 150. Mi smo to zaustavili, ne zbog njega, nego zato što smo zaustavili sve to skupa. Vučić mi kaže da mu pustim taj kredit jer će mi trebati. Pitam ga - što će mi trebati? Kaže - šta ima veze, pusti mu, šta te košta? Ja mu kažem da mene ne košta ništa, pošto to nisu moje pare, ali sam tu da vodim računa o novcu poreskih obveznika, znači – ne može. Tu je onda i privatizacija "Vršičkih vinograda".
RSE: Na koji način je Vučić u tom slučaju centar korupcije?
Radulović: Suština je da su pokušali da prodaju nekom Kinezu "Vršačke vinograde" po ceni od pet miliona evra, a oni imaju samo zalihe vina vredne pet miliona evra. Tu su još objekti, oprema, zemljište, rod grožđa od šest miliona evra koji uopšte nisu obračunali. Još povrh toga je trebao da dobije subvenciju od 6.000 evra po radnom mestu. Onda otkrijemo da su savetnici tog Kineza bili brat Aleksandra Vučića i brat gradonačelnika Siniše Malog.
Podnesemo zbog toga prijavu. Odnesem i dam je Vučiću u ruke. On drži tu moju prijavu u kabinetu i gleda u pod. Tišina, prođe minut-dva. Ja onda kažem – imam neka posla – i odem.
Siniša Mali je, nadalje, urgirao i sa Fondom za razvoj pravio dilove da se nekim firmama skinu blokade, pa onda imate urgiranje za razne memorandume i strane investitore. To je ništa drugo nego raspad sistema. Čitaće o tome, izaći će knjiga Dušana Pavlovića o naših četiri meseca i 23 dana u Vladi Republike Srbije, o tome šta smo radili za to vreme i koje smo sve stvari uspeli da zaustavimo.
A uspeli smo mnoge pljačke da zaustavimo, od "Vršačkih vinograda", preko "Prve petoletke" i dalje, do bacanja novca iz Fonda za razvoj, Agencije za finansiranje izvoza. Dosta dobrih stvari urađeno. Krenulo se isa "ličnim kartama" javnih preduzeća i uvođenjem reda u njih, ali je to u januaru bilo sve stopirano. Pored nas nije ništa nije moglo da prođe ni Beograd na vodi, ni Etihad, ni prodaja bačke zemlje Arapima, ni "Aleksa Šantić". Nismo dozvoljavali da se radi mimo zakona i mimo procedure.
S druge strane, bili smo potpuno blokirani. Zakon o privatizaciji i zakon o stečaju, koje smo predlagali, a kojima je trebalo da jednom za uvek sprečimo pljačke u privatizaciji i stečaju, bili su zaustavljeni. Zbog toga sam podneo ostavku.
RSE: Uprkos svemu tome, čućete premijera Vučića da kaže da je Siniša Mali lažno optužen kad je u pitanju kupovina 24 stana u Bugarskoj iako, ni dan-danas, ne znamo za koga je te stanove kupio, nije bilo nikakve pravne završnice u tom slučaju, osim ako bugarski grafolog nije srpska institucija.
Radulović: To je tako kada imate potpuno urušeno pravosuđe, kada vam je policija urušena i kada partokratija upravlja. Problem kod birača je taj što osiromašeni deo glasa jer oni kupuju glasove. Većina ljudi je izgubila nadu jer misle da ništa ne može da se promeni, misli da je Vučić iznad 50 posto i onda kažu - svi su oni isti. On praktično vlada između ta dva pola, uz medijski mrak, emituje poruke koje želi i niko ne može da mu protivreči jer nema pristup medijima. Nisam bio na televiziji sa nacionalnom frekvencijom od 30. marta 2014 godine, kada sam gostovao kod Olje Bećković.
RSE: Vučić će nekoliko puta izjaviti da ste Vi, kada ste bili stečajni upravnik, nameštali poslove firmi svoje supruge.
Radulović: Rado bih mu pokazao prepisku koju smo imali pre nego sam poslao ministar, gde sam mu sve to i napisao, obrazloženje za sve te stvari – da je sve to smešno, da je to jedna optužba koja se pojavila u "Kuriru" i da je to išlo preko korumpirane Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kojom je upravljao Dinkić.
Radio sam sa Vericom Barać, bio sam savetnik Policije i Tužilaštva za stečajeve, a neko hoće da mi podvali da sam nameštao poslove od 50 evra za sebe, a još su mi i porodicu uglavili u to! Kancelarija stečajnog upravnika je u vlasništvu moje porodice, dakle, moja supruga i ja smo radili na tom poslu i imali smo ozbiljnu kancelariju, u kojoj je bilo 10 zaposlenih. Ti zaposleni, pre nego što počnu da rade na stečajevima, stečajni sudija odobri trošak za njih.
Nakon toga Odbor poverilaca to dobije na uvid i vidi koliki su troškovi. To je sve što se dešavalo u tim firmama. To što je moja supruga delimično vlasnik kancelarije i što se bavila knjigovodstvom, iz toga su sve to izvukli. Kada vodite neke stečajne postupke, te knjigovodstvene usluge su u nadležnosti kancelarije, ako ima stručni kadar.
RSE: U ovom kontekstu, možete li nam objasniti svojevremenu kaznu od 100.000 dinara?
Radulović: To nema veze sa sudskom odlukom, nego je to rešenje koje je donela korumpirana Dinkićeva Agencija za stečajeve. Pošto sam štitio interese poverilaca, pronašli su način da mi dođu preko Agencije.
RSE: U slučaju stečaja koje firme?
Radulović: Bilo je nekoliko firmi, "Novi autoput" je jedna od njih. Ona se i pominje u medijima. Onda je Agencija donela to nezakonito rešenje. Mi smo onda protiv tog rešenja, koje, dakle, nije sudska odluka nego upravni akt Dinkićeve Agencije, pokrenuli upravni spor.Taj upravni akt Agencije je na kraju priče ukinut od strane Upravnog suda.
Ali, s obzirom da je to trajalo dve godine, korumpirani stečajni sudija u tom predmetu, s kojim sam bio u sukobu, sudija koji je postavljen naknadno, pa je hteo da pomogne u čerupanju te imovine, iskoristio je taj upravni akt da me razreši u tom predmetu. Imate, eto i takve situacije – stečajni upravnik u sukobu sa stečajnim sudijom.
Dakle, u tom slučaju sam ja bio taj koji je u tom stečajnom postupku štitio interese poverilaca jer ne možete u pravnoj državi raditi stečajeve u suprotnosti sa interesima poverilaca.
RSE: O odluci Upravnog suda, koji je ukinuo tu odluku Agencije, javnost nikada nije saznala.
Pravih medija ovde i nema. Nisu, doduše, prenosili ni "Informerovo" blato. Ono što piše "Informer" dolazi direktno iz glave premijera, a premijer je znao sve ove stvari pre nego što sam ušao u Vladu jer sam mu to lično saopštio, ali kod nas u političkoj borbi ovakvo blato je dozvoljeno!
Radulović: A odakle da sazna? Može od mene da sazna. Mi smo, naravno, saopštenje o tome objavili, ali mediji to nisu preneli jer pravih medija ovde i nema. Nisu, doduše, prenosili ni "Informerovo" blato. Ono što piše "Informer" dolazi direktno iz glave premijera, a premijer je znao sve ove stvari pre nego što sam ušao u Vladu jer sam mu to lično saopštio, ali kod nas u političkoj borbi ovakvo blato je dozvoljeno! Očigledno.
RSE: Prvom osnovnom tužilaštvu, 21. marta, protiv Vas je podneta još jedna krivična prijava da ste angažovali firmu svoje supruge da obavlja knjigovodstvene usluge za preduzeće u kojem ste Vi bili stečajni upravnik. Prijavu je podnela potpredsednica Zajednice sindikata Srbije, Mira Basta. Vrlo je zanimljivo da su u trenutku podnošenja te prijave tu i TANJUG i portparloka Tužilaštva Leposava Vujanović, koja se o njoj smesta izjašnjava.
Radulović: Meni se čini da ste sve rekli. Ovo je deo premijerove kampanje. Praktično, prvo je krenulo blatom u "Informeru", pa kada je "Informer" sve to ispisao, onda su našli neke mučenike da podnesu tu prijavu, sa kojima su ko zna kako interesno vezani. Onda je tu, razume se, i država, u obličju portparolke Tužilaštva, da to podrži.
Moje pitanje za premijera je - Šta su mu brat i brat gradonačelnika radili u privatizaciji "Vršačkih vinograda"? Takođe imam pitanje - šta je sa krivičnom prijavom koju smo podneli protiv njega? Krivičnu prijavu smo podneli pre mesec dana, a tiče se toga da smo od Vlade tražili biografije 160 funkcionera na najvažnijim državnim funkcijama na koje ih je Vlada postavila.
Kazali smo da hoćemo da vidimo kakve su im biografije i na osnovu čega je premijer zaključio da su baš oni najbolji da vode te institucije. Njegov kum Nikola Petrović, recimo, na čelu je Elektromreža Srbije, a ima samo dve godine Više poslovne škole. Ministar, bivši keramičar, Gašić, bio je u Nadzornom odboru "Srbijagasa". Vlada se sprdala sa nama, pa nam je poslala dopis u kojem su napisali da ne znaju šta znači reč – biografija. Previše je kao široko postavljeno, pa da im to suzimo.
Mi smo podneli tužbu Upravnom sudu, koji zna šta je biografija. Naložio je Vladi i premijeru da dostave te biografije uz obrazloženje. Premijer i Vlada nisu postupili po pravosnažnom rešenju suda.
S obzirom da postoji krivično delo koje se zove nepoštovanje odluka suda, mi smo podneli tu krivičnu prijavu. Ali, zanimljivo je da tada nije bilo nikakvog portparolada kaže jednu jedinu reč o tome.
Pored toga, tužio sam Aleksandra Vučića pre dve godine zbog klevete, zato što je u jednoj emisiji "Ćirilice" rekao da sam ja dao BIRN-u ugovor između JAT-a i Etihada. Zamislite, sud već dve godine ne može da pronađe premijera da mu uruči tu tužbu. Prvo su kazali da su pokušali uručenje u Nemanjinoj, gde radi, ali tamo to niko nije primio. Onda su od nas tražili da nađemo privatnu adresu premijera.
Pošto mi nemamo privatnu adresu premijera, niti imamo načina da saznamo, niti nam pada na pamet da se tim bavimo, uzeli smo prethodnu izbornu listu, u kojoj je Aleksandar Vučić dao neku svoju adresu, pa smo to dali sudu. Sud, međutim, do danas nije uspeo to da reši.
Ovo je primer kako zloupotrebljavate pravosuđe, s jedne strane, za obračun protiv političkih protivnika, a s druge strane, to pravosuđe potpuno ignorišete, čime pokazujete koliko ne poštujete vladavinu prava.
Sada se proganja Savet za borbu protiv korupcije. Postoji krivična prijava protiv predsednika Saveta koju je podneo pomenuti Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića. U njoj stoji da su članovi Saveta za borbu protiv službena lica iako oni to nisu. Neverovatno je da je Tužilaštvo, iako se valjda toliko razume u pravo, prijavu prosledilo policiji, koja je ispitala predsednika Saveta. To je čisto šikaniranje u predizbornoj kampanji.
RSE: U godišnjim izveštajima Evropske komisije nađe se poneki pasus o tome u kakvom je stanju pravosuđe i ponešto o pritiscima na medije, ali uvek se završi pozitivnim izveštajem.
Radulović: Dosta sam razgovarao sa njima o tome i otvoreno im rekao koliko je to neprihvatljivo. Zarad njihovih kratkoročnih interesa, oni su žrtvovali proklamovane vrednosti i principe. Podržavaju jednog autokratu, koji ne veruje u vladavinu prava, koji pokušava sve da kontroliše, zarad svojih kratkoročnih interesa. Oni mi odgovore da u izveštaju Evropske komisije piše da postoje problemi. Kažem im da je sve to lepo, ali onda se pojavi Sebastijan Kurc, pa se pojavi Merkelova, pa sada i princ Čarls. .. kažu da delimo iste vrednosti, zagrle se s njim, slikaju i građani Srbije misle da je lider naše zemlje poštovan u svetu. To vam je deo predizborne kampanje Aleksandra Vučića.
Ja bih onda rekao: te izveštaje Evropske komisije niko ne čita i pošto služe da zaštite njihove kratkoročne interese, a nama nanose dugoročnu štetu time što zbunjuju građane Srbije slanjem pozitivnih poruka.
RSE: Postoji li neki segment Vučićeve politike koji biste Vi podržali? Put ka članstvu u EU podržavate?
Radulović: To je potpuno promašen put.
RSE: Šta je promašen put?
Radulović: Način na koji se to radi. O tome sam razgovarao i sa evropskim zvaničnicima.
RSE: Da li bi bio Vaš cilj da se Srbija učlani u EU?
Radulović: Ja bih rekao ovako: cilj Srbije je da bude uređena zemlja, u kojoj se lepo i rado živi. Onda iz toga izvlačim sledeću stvar: pošto trenutno to nije tako, hajde da pogledamo gde se nalaze zemlje u kojima je uređen sistem, koji je dobar za njihove građane. Pa kad pređem na to pitanje, onda vidim da su to zemlje koje su u EU, iako su u njoj i neke zemlje u EU u kojima to nije tako. Ja ne bih da se ugledamo na njih.
Ugledajmo se na Dansku, na Holandiju, na Nemačku, pa se ugledajmo na Kanadu, Australiju. To su zemlje koje su napravile dobar sistem za svoje građane i hoćemo od njih da naučimo.
Ugledajmo se na Dansku, na Holandiju, na Nemačku, pa se ugledajmo na Kanadu, Australiju. To su zemlje koje su napravile dobar sistem za svoje građane i hoćemo od njih da naučimo. Ovo je razlog zašto to radimo, a ne da nam neko postavlja uslove.
Ima još jedna stvar: proces koji je EU postavila, očigledno ne funkcioniše, pod tim procesom približavanja nastupaju situacije kao što je ova u Srbiji. Očigledno, evropska birokratija ne zna kako da postavi sistem da jednu zemlju napravi uređenom. Zato dobijate Bugarske i Rumunije kao rezultat takvog procesa. Morali bi da se malo zapitaju sami šta to ne valja u njihovim pravilima koje su doneli da zemlje izgledaju kao da popravljaju situaciju, a u stvari se dešava nešto drugo.
RSE: Kada biste sutra postali premijer, da li iz ovoga što ste rekli, mogu da zaključim da biste nastavili ovaj proces proširenja koji Brisel ima? To je ono što on nudi zemljama kandidatkinjama.
Cilj jeste da napravimo sistem u Srbiji koji se ugleda na zemlje koje su u EU.
Radulović: Mislim da bismo promenili taj proces i da bi to išlo mnogo drugačije i mnogo brže. Onda bi oni menjali neke svoje procedure. Ovo što su sada stavili na sto, očigledno ne funkcioniše. Mora drugačije, a cilj jeste da napravimo sistem u Srbiji koji se ugleda na zemlje koje su u EU.
RSE: Ne sprečavaju oni zemlje da ubrzaju taj proces.
Radulović: Tako je, ali ovaj put koji su postavili, njihovo praćenje koraka, očigledno ne daje rezultate.
RSE: Dakle, evrointegracije, kao takve, podržavate, uprkos kritici procesa, tempa i dinamike. Koliko sam razumela, niste za učlanjenje Srbije u NATO?
Nismo za učlanjenje u NATO, ali jesmo za saradnju. Srbija mora da sarađuje sa svima i to je potpuno nesporno. To nam je u interesu.
Radulović: Nismo za učlanjenje, ali jesmo za saradnju. Srbija mora da sarađuje sa svima i to je potpuno nesporno. To nam je u interesu. Srbija treba da radi one stvari koje su joj u interesu i da konačno nauči tu lekciju spoljne politike, ali i ekonomske politike, koja kaže da važe samo interesi. Prijateljstva postoje među ljudima. Mi treba da se konačno probudimo, da razumemo svet u kome živimo i da pokušamo da pronađemo način da živimo u tom svetu i da zaštitimo sopstvene interese, koliko je to moguće, i da se ponašamo po nekim pravilima koja će nam omogućiti lep i pristojan život.
Važno je za građane da shvate da smo se pod zastavom pristupa EU, zadovoljili formom, a zaboravili na suštinu. Pod tom zastavom je opljačkana Srbija, urušene institucije sistema. Pod tom zastavom su porobljeni mediji. Mi moramo da izađemo ispod zastava i da se bavimo suštinom.
Siguran sam, da kada u Srbiji shvatimo svoje interese, da ćemo imati podršku zemalja EU da izvedemo taj put kojim treba da idemo, a to je da od Srbije napravimo zemlju u kojoj se lepo i rado živi.
RSE: Ukoliko Vučić pobedi na sledećim izborima, predviđate nove, prevremene izbore, 2017. godine, ali do te 2017. kakav će život građana u Srbiji biti?
Radulović: Ne mislim da će biti bilo kakve razlike od ovog silaznog trenda. Ljudi žive jako loše. Privreda je u katastrofalnom stanju, posebno privatna privreda. To što se na bilansu budžeta pokazuje manji deficit, on je samo gurnut u džepove građana, privrede i javnih preduzeća.
Praktično, naša ekonomija je na izdisaju. To će se i pokazati u narednih godinu dana.
Praktično, naša ekonomija je na izdisaju. To će se i pokazati u narednih godinu dana. Nažalost, to je tako. To će dovesti do njegovog ubrzanog pada. Zato je i raspisao sada izbore, zato što očekuje značajan pad kasnije i želi to da predupredi time što će da zgrabi vlast za naredne četiri godine.
Međutim, nadamo se da će veliki broj ljudi izaći na izbore, pokušavamo da motivišemo naše glasače, koji su uglavnom apstinenti, koji su digli ruke od političkog procesa. Izgleda da smo probudili nadu da nešto može da se promeni, da Vučića možemo spustiti ispod 40 posto.
