Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila je 27. maja da Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici "ne doprinosi pomirenju na Balkanu".
Generalna skupština UN usvojila je 23. maja Rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, a čemu se zvanični Beograd protivio.
SANU je u saopštenju navela da izražava "duboku zabrinutost zbog usložnjavanja situacije u regionu, i negativnih posledica i novih podela do kojih nepromišljeni politički potezi i jednostrane inicijative mogu da dovedu".
"U tom smislu, Akademija smatra da Rezolucija, s obzirom na to kako je pripremljena, sa kojim obrazloženjem i u kome trenutku je predložena, pa i kako je usvojena, svakako ne doprinosi rešavanju bilo kog postojećeg otvorenog pitanja", saopštio je Izvršni odbor SANU.
Akademija, kako je navedeno, odlučno odbacuje i najoštrije osuđuje sva, "bilo eksplicitna ili implicitna, tumačenja Rezolucije ili njenog instrumentalizovanja u smislu kolektivne odgovornosti srpskog naroda, Srbije ili Republike Srpske za genocid".
U Rezoluciji se, inače, ne pominje nijedan narod, niti država.
Rezolucija osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Njome se ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu".
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić.
