Zoran Zaev: 'Vidim pozitivne signale iz Bugarske'

“U poslednje vreme sam video mnogo pozitivnih signala iz Bugarske i oni razumeju to", izjavio je Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije, na samitu o Zapadnom Balkanu u Skoplju, u organizaciji londonskog lista “The Economist”.

“Čak i kada pričamo između sebe, čak i na pres konferencijama oni kažu makedonski narod i makedonski jezik, ali zvanično ga ne priznavaju. Nadam se da će to biti rešeno vrlo skoro. Razumem zašto političari ne mogu da obećaju rešenja, na primer do kraja godine. To je tako jer u međuvremenu imamo izbore, ali ipak nastavljamo da radimo. To je naš način”, kaže Zaev.

Zastoj u procesu evrointegracija ključni je problem Severne Makedonije, uzrokovan nselaganjima dve zemlje o pitanjima jezika i istorije.

Nakon izbora u Severnoj Makedoniji i Bugarskoj, šanse za nalaženje rešenja o otvorenim pitanjima između dve zemlje će se povećati za 50 odsto, rekao je Zaev. Lokalni izbori u Severnoj Makedoniji se održavaju za tri dana, dok su u Bugarskoj predsednički i parlamentarni izbori zakazani za novembar.

Pročitajte i ovo:

Vučić, Rama i Zaev najavili podršku regionalnom zajedničkom tržištu

Prema Zaevu, Evropska unija(EU) je bila jasna i precizna u vezi makedonskog identiteta i makedonskog jezika, da je to pravo na samoidentifikaciju.

On je izrazio nadu da će rešenje ovog spora biti ogromna poruka ohrabrenja čitavom Zapadnom Balkanu.

Kurti o borbi protiv kriminala

Kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti u vezi problema sa Srbijom oko registarskih tablica i incidenta u Mitrovici i pitanja da li oseća odgovornost zbog nestabilnosti, rekao je da se Priština bori protiv korupcije i kriminala, koji su, prema njemu, multietnički.

“Srpski kriminalci i albanski kriminalci sarađuju glatko i mi ćemo se boriti protiv toga bez obzira na sve. Juče smo, na primer, imali akciju u 4 različite opštine u Kosovu- Peć, Priština, Severna i Južna Mitrovica, gde su različiti kriminalci, Albanci i Srbi, sarađivali. Sudija na prethodnom postupku i tužilac koji je naredio ovu policijsku akciju bili su Srbi, a i mnogo policajaca su bili Srbi. Među povređenim policajcima je bilo i Albanaca i Srba i zato mislim da je pogrešno stavljati etnički znak ili politizovati borbu protiv kriminala. Mi trebamo sarađivati kao zemlje sa Zapadnog Balkana protiv organizovanog kriminala, koji je možda vise integrisan nego mi”, rekao je Kurti.

• RSE

Policija Kosova pokrenula je 13. oktobra operaciju protiv krijumčarenja robe na nekoliko lokacija uključujući i opštine na severu. Lokalni Srbi u Severnoj Mitrovici i Zvečanu usprotivili su se tom potezu, a policija je upotrebila suzavac da rastera masu.

U vezi spora sa registarskim tablicama, Kurti je istakao da je to rešeno na uspešan način sa posredstvom EU i da sada postoji određeni reciprocitet.

“Ne bi želeo da imamo ove stikere na državnim simbolima, ali ako ih Srbija koristi, onda i mi moramo da ih koristimo. Sa nestrpljenjem očekujem dan kada taj reciprocitet neće biti samo u reciprocnim barijerama. Najbolje bi bilo kada bi ih otklonili sve”, dodao je Kurti.

• RSE

Počelo je prelepljivanje državnih simbola na kosovskim i srpskim registarskim tablicama belim stikerima u ponedeljak 4. oktobra. Kako javljaju reporteri sa terena, saobraćaj na Jarinju za sada se odvija bez problema, a na srpskoj strani su nešto duže kolone.

Na pitanje da li podržava inicijativu Otvoreni Balkan, on je rekao da podržava inicijative u kojima je od samog početka ukljucena EU, umesto da to radimo bez EU.

Abazović o nacionalizmu i fašizmu

Dritan Abazović, crnogorski vicepremijer, izjavio je da nakon COVID pandemije balkanske zemlje imaju novu šansu i da treba bolje sarađivati i imati bolje partnerstvo i solidarnost, a da se fokus prebaci sa negativnih na pozitivne stvari.

“Koje su negativne stvari u regionu? To je da još uvek imamo nacionalizam sa nekim aspektima fašizma. Imamo različite vrste negativnih uticaja. Nemamo slobodu medija ili dovoljno slobode medija. Imamo problem sa našim institucijama, nezavršenu demokratiju sa elementima autokratije i nemamo distribuciju pravde. Znam da mnogo ljudi iz Zapadnog Balkana znaju da u kratkom periodu nećemo imati bolji životni standard. Ali, ono što ljudi očekuju na srednjem roku je da imaju bolju distribuciju pravde”, poručio je Abazović.

Svi učesnici panela su se saglasili da su korupcija i nedostatak vladavine prava jedni od najvećih problema sa kojim se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana, ali su poručili da rade na njihovom suzbijanju.

Pročitajte i ovo:

Poruka EU sa Brda kod Kranja: Zapadni Balkan da reši pitanja iz prošlosti

Na Samitu u Skoplju su učestvovali visoki pretstavnici svetske, evropske i regionalne politike, iz međunarodnih finansijskih institucija i kompanija, a onlajn obraćanje je imao i Gabriel Eskobar, zamenik-pomoćnika američkog državnog sekretara.