Presedan kojim se potcenjuju napori Brisela da izgradi dobrosusedske odnose na Balkanu, a sa nejasnim pravnim osnovom - ovako analitičari komentarišu odluku makedonskih vlasti da se ne uputi poziv predsednici Kosova za učešće na regionalnom samitu u Ohridu, koji se održava predstojećeg vikenda.
Koliko ovaj postupak ima pravnog osnova, ne znam, ali je presedan, kaže univerzitetski profesor Denko Maleski, raniji ministar spoljnih poslova.
"Potreban je dogovor i saglasnost onih koji učestvuju i ukoliko Srbija uslovljava, verovatno je makedonska strana procenila da je značajnije za nas da učestvuje Srbija, pre nego Kosovo. To mora da je analiza koju su napravili naši analitičari", smatra on.
Samit je značajan događaj za regionalnu saradnju, ali pada u senku problema koje imaju države na Balkanu, dodaje Maleski.
"Nadali smo se da će ovoga puta to biti prevaziđeno, s obzirom na događaje u Briselu i potpisivanje sporazuma između Srbije, Kosova i Evropske unije. Ali razlike nisu prevaziđene i šteta je što će jedan koristan samit pasti u senku tih nesporazuma".
Upravo su pregovori između Beograda i Prištine bili glavna tema diskusije na Balkanu u poslednje vreme, podseća politikolog Albert Musliu.
"Ako mogu predsednici i premijeri te dve zemlje da se susreću u Briselu, ne znam šta je problematično u tome da se sastanu i u Ohridu. Mislim da je ovo još jedan gaf naše spoljne politike i diplomatije. Pregovore u Briselu je inicirala Evropska komisija. Veoma je pogrešno iz pozicije Makedonije da kao sused šaljemo poruke ko nam je bitniji, uzimajući u obzir činjenicu da je trećina našeg stanovništva naklonjena Kosovu", ističe Musliu.
Iz Kabineta predsednika države, posle reakcije iz Prištine, saopštili su sledeće:
“U skladu sa osnivačkim aktima i dosadašnjom praksom, Makedonija ne može bez saglasnosti drugih da poziva, naročito kada nam je stavljeno do znanja da bi zbog takvog koraka, neke zemlje otkazale učešće”.
Predsednica Republike Kosova, Atifete Jahjaga, nije dobila zvaničan poziv od organizatora samita. Iz predsedništva Kosova saopštili su da je Kosovu onemogućeno učešće zbog prigovora Srbije i Bosne i Hercegovine i naglasili da je ovaj potez u suprotnosti sa principima izgradnje dobrosusedskih odnosa.
Samit šefova država Procesa saradnje Jugoistočne Evrope održaće se 1. i 2. juna u Ohridu.
Koliko ovaj postupak ima pravnog osnova, ne znam, ali je presedan, kaže univerzitetski profesor Denko Maleski, raniji ministar spoljnih poslova.
"Potreban je dogovor i saglasnost onih koji učestvuju i ukoliko Srbija uslovljava, verovatno je makedonska strana procenila da je značajnije za nas da učestvuje Srbija, pre nego Kosovo. To mora da je analiza koju su napravili naši analitičari", smatra on.
Samit je značajan događaj za regionalnu saradnju, ali pada u senku problema koje imaju države na Balkanu, dodaje Maleski.
"Nadali smo se da će ovoga puta to biti prevaziđeno, s obzirom na događaje u Briselu i potpisivanje sporazuma između Srbije, Kosova i Evropske unije. Ali razlike nisu prevaziđene i šteta je što će jedan koristan samit pasti u senku tih nesporazuma".
Upravo su pregovori između Beograda i Prištine bili glavna tema diskusije na Balkanu u poslednje vreme, podseća politikolog Albert Musliu.
"Ako mogu predsednici i premijeri te dve zemlje da se susreću u Briselu, ne znam šta je problematično u tome da se sastanu i u Ohridu. Mislim da je ovo još jedan gaf naše spoljne politike i diplomatije. Pregovore u Briselu je inicirala Evropska komisija. Veoma je pogrešno iz pozicije Makedonije da kao sused šaljemo poruke ko nam je bitniji, uzimajući u obzir činjenicu da je trećina našeg stanovništva naklonjena Kosovu", ističe Musliu.
Iz Kabineta predsednika države, posle reakcije iz Prištine, saopštili su sledeće:
“U skladu sa osnivačkim aktima i dosadašnjom praksom, Makedonija ne može bez saglasnosti drugih da poziva, naročito kada nam je stavljeno do znanja da bi zbog takvog koraka, neke zemlje otkazale učešće”.
Predsednica Republike Kosova, Atifete Jahjaga, nije dobila zvaničan poziv od organizatora samita. Iz predsedništva Kosova saopštili su da je Kosovu onemogućeno učešće zbog prigovora Srbije i Bosne i Hercegovine i naglasili da je ovaj potez u suprotnosti sa principima izgradnje dobrosusedskih odnosa.
Samit šefova država Procesa saradnje Jugoistočne Evrope održaće se 1. i 2. juna u Ohridu.
