Sve zemlje Zapadnog Balkana su se uskladile sa deklaracijom na samitu EU-Zapadni Balkan održanom u sredu u Briselu.
Ovo se navodi u deklaraciji koju je usvojilo 27 šefova država i vlada Evropske unije.
Taj dokument poziva sve zemlje Zapadnog Balkana da uvedu sankcije Rusiji i rade na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera koje je Brisel uveo protiv Moskve kao odgovor na agresiju na Ukrajinu.
"Zajednička vizija budućnosti uključuje zajedničke vrednosti i zajedničku odgovornost. Dok produbljujemo našu saradnju sa partnerima, pozivamo ih da ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere EU i da deluju u skladu sa tim", navodi se u deklaraciji.
Više izvora je potvrdilo da se i Srbija u potpunosti uskladila sa deklaracijom, ali da je premijerka te zemlje Ana Brnabić tokom samita iznela njenu "nacionalnu poziciju".
Od zemalja Zapadnog Balkana, jedino Srbija nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije.
Brisel redovno poziva zvanični Beograd da uskladi spoljnu politiku sa politikama Evropske unije.
Poruke Charlesa Michela
Predsednik Evropskog saveta Charles Michel je uoči samita izjavio da Brisel od zemalja regiona očekuje dodatne napore u reformskom procesu, posebno u oblasti vladavine prava i pravosuđa.
Međutim, priznao je da i Brisel treba da ispuni svoja obećanja.
"Mi takođe moramo da uradimo domaći zadatak. Zato sam i predložio reforme da se i mi spremimo za proširenje. Moramo više ulagati i razvijati postepenu integraciju", izjavio je predsednik Evropskog saveta.
On je pozvao zemlje regiona da reše sve bilateralne sporove ocenivši da je evropski projekat zasnovan na pomirenju i saradnji.
Ponovio je da proces proširenja ostaje zasnovan na individualnim zaslugama.
Takođe, ponovio je i svoju ideju da i EU i zemlje regiona trebaju biti spremne za proširenje do 2030. godine.
O dijalogu Srbije i Kosova
U deklaraciji se poseban prostor posvećuje procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
"Od te dve stranke očekujemo konstruktivan angažman u dobroj veri i u duhu kompromisa da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji njihovih odnosa što je kritično važno za bezbednost i stabilitet celog regiona i da se osigura da stranke mogu da napreduju na svojim evropskim putevima", ističe se.
Takođe, u deklaraciji se pozivaju stranke "da bez daljnih odlaganja ili preduslova potpuno sprovedu Sporazum o putu normalizacije i njegov Aneks o sprovođenju, kao i sve prošle sporazume".
Samiti na nivou EU-Zapadni Balkan su u prethodne dve dekade bili periodični.
Od 2020. godine, inicijativom Hrvatske koja je tada predsedavala EU, ovi susreti su postali redovna praksa i održavaju se jednom godišnje.
Takođe, Brisel redovno poziva predstavnike ovih zemalja i na razne susrete na ministarskom nivou.
