Šefovi država i vlada Evropske unije su na kraju samita EU-Zapadni Balkan u sredu usvojili deklaraciju u kojoj su istakli da ponovo potvrđuju "punu i nedvosmislenu posvećenost" perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU.
"Budućnost Zapadnog Balkana je u našoj Uniji", navodi se u deklaraciji i dodaje da je "proširenje EU geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet, kako je na navedeno u deklaraciji u Granadi".
Lideri EU su naveli da u "kontekstu radikalnih promena globalne geopolitičke situacije, rata agresije Rusije protiv Ukrajine i sukoba na Bliskom istoku, te na početku novog ciklusa vođstva EU, strateško partnerstvo između Evropske unije i Zapadnog Balkana važnije je nego ikada".
"Novi zamah u procesu proširenja i značajan napredak od našeg poslednjeg samita postao je očigledan. Ubrzanje procesa pristupanja, zasnovano na verodostojnim reformama partnera, poštenoj i rigoroznoj uslovljenosti i principu sopstvenih zasluga, u zajedničkom je interesu", navodi se u deklaraciji.
U dokumentu se pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju i posvete se osnovnim evropskim vrednostima i principima, u skladu s međunarodnim pravom i ponovo iskazanom posvećenošću primatu demokratije, osnovnim pravima i vrednostima i vladavini prava.
Vladavina prava, sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji i snažna uloga civilnog društva su ključni za osiguranje funkcionalne demokratije, navodi se u deklaraciji.
"U tom smislu, akcije će govoriti više od reči jer partneri preuzimaju odgovornost i sprovode neophodne reforme, posebno u oblasti osnova", navodi se u tekstu sa samita EU-Zapadni Balkan.
Takođe se poručuje da podrška Ukrajini ostaje jasan znak strateške orijentacije.
Sve zemlje Zapadnog Balkana se pozivaju da "ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", uključujući sankcije, njihovo sprovođenje i sprečavanje zaobilaženja.
Povodom regionalne saradnje podvučeno je da su pomirenje, inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, uključujući i sa zemljama članicama EU, sastavni deo procesa proširenja.
"Još uvek je potrebno ulagati dodatne odlučne napore u pomirenje i regionalnu stabilnost, kao i u pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove između partnera i probleme ukorenjene u nasleđu iz prošlosti, sve u skladu s međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući i Sporazum o pitanjima sukcesije, kao i za preostale slučajeve nestalih lica i pitanja vojnih zločina", navodi se u deklaraciji
Lideri EU su istakli da "nepostojanje normalizacije odnosa Prištine i Beograda koči oba partnera" i pozvali Srbiju i Kosovo da primene, bez odlaganja, sve sporazume postignute u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa uključujući i Sporazum o putu normalizacije..
Takođe su pozdravili usklađenost partnera sa Zapadnog Balkana sa deklaracijom.
Za 10 godina više zemalja izašlo iz EU nego što je ušlo
Skup u Briselu u sredu je prvi samit EU i Zapadnog Balkana, na kojem su učestvovali novi članovi evropskih struktura.
Od lidera regiona na samitu su učestvovali premijer Albanije Edi Rama, predsedavajuća predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednica Kosova Vjosa Osmani, premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Novi predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta (Costa) rekao je da se radi o važnom skupu, zato što EU i Zapadni Balkan pripadaju istoj evropskoj porodici .
"Ne samo da delimo isti kontinent nego što je važnije i zajedničke vrednosti", naveo je Kosta.
Predsednik Evropskog saveta je još jednom potvrdio da je proširenje prioritet novih struktura u EU.
Proširenje ka zemljama regiona, prema Kosti, doneće korist svima a, što je najvažnije, konkretno blagostanje za građane Zapadnog Balkana.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas (Kallas) izjavila je pred početak samita da je taj region Zapadnog Balkana veoma važan za EU.
"Jasno je da Evropska komisija zajedno sa mnom zaista želi da vidi napredovanje u procesu proširenja u narednih pet godina mandata i spremni smo da na tome radimo", rekla je Kalas.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola je ukazala da je u poslednjoj deceniji više zemalja otišlo iz Evropske unije, nego što je u nju ušlo. "Vreme je da preokrenemo taj trend".
"Proširenje je najsnažnije geopolitičko oruđe EU i što je veća Unija, to je snažnija", rekla je Metsola i upozorila da će ako EU ne bude radila na uključivanju zemalja Zapadnog Balkana, onda to neko drugi iskoristiti.
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) je ocenio da se radi o važnom samitu sa zemljama kojima je pre dve decenije obećano članstvo u EU.
"I sada moramo privesti kraju ovaj proces potpuno novim tempom, tako da se izgledi za pristupanje transformišu u pravo pristupanje", rekao je nemački kancelar.
Šolc je dodao da zemlje Zapadnog Balkana moraju sprovesti neophodne reforme, ali je poseban naglaska stavio na rešavanje bilateralnih pitanja, kako među zemljama regiona tako i s članicama EU.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da je njegova zemlja lider u pristupnim pregovorima i da je njena ambicija da bude buduća najnovija članica EU.
"Postavili smo veoma ambiciozan cilj da postanemo 28. država članica do 2028. To je ambiciozan cilj, ali po našem mišljenju, još uvek je dostižan. I verujemo da time što Crna Gora postane deo EU, možemo zajedno da pošaljemo veoma snažnu i jasnu, pozitivnu poruku svima ostalima, svim ostalim zemljama kandidatima da je proširenje još živo", izjavio je crnogorski predsednik.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da očekuje dobar razgovor tokom samita, ali je dodao da nema velikih očekivanja od skupa.
"Dobro je da možemo da odgovorimo na neistine koje će neki svakako da izgovaraju o Srbiji, i to je to", rekao je Vučić uoči početka samite EU-Zapadni Balkan.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani navela da su skupovi ove prirode dobra prilika da se unapredi evropska perspektiva celog regiona, ali je podvukla da se Kosovu čini nepravda.
Ona je navela da je Kosovo pre dve godine podnelo zahtev za dobijanje kandidatskog statusa koji EU nikad nije razmotrila.
"Ne vidimo političku volju koja je neophodna da nas podrži na našem evropskom putu. Dakle, kada neki govore o novom zamahu u proširenju EU za Zapadni Balkan, to bi trebalo da znači ceo Zapadni Balkan. A to znači šest zemalja, ne jedna, ne dve, ne tri. To je šest Zapadnog Balkana. Prema tome, politika daljeg približavanja ovih zemalja EU treba da uključi sve nas i da nas uključi na osnovu procesa zasnovanog na zaslugama", poručila je kosovska predsednica.
Samit se održava neposredno nakon važnih odluka Brisela u procesu proširenja. Crna Gora je zatvorila tri poglavlja u pristupnim pregovorima, a Albanija otvorila jedan klaster.
Srbija se nadala da će u decembru otvoriti klaster 3, međutim u nedostatku jednoglasja među članicama, EU je pozvala Beograd da izradi pregovaračku poziciju a Brisel će se ovim pitanjem pozabaviti nakon značajnog napretka Beograda po pitanju vladavine prava i dijaloga sa Kosovom.
Facebook Forum