Pristup nekih zemalja članica Evropske unije (EU), koje nisu priznale nezavisnost Kosova, počinje da predstavlja ozbiljan problem u organizovanju majskog samita EU-Zapadni Balkan u Sofiji, čime se ugrožava i celokupan uspeh ovog skupa.
Španski mediji su u više navrata javljali da je premijer te zemlje Mariano Rahoy nagovestio da stavlja pod znak pitanja učešće na samitu, na kojem se Kosovo tretira ravnopravno sa ostalim zemljama regiona.
Dobro obavešteni izvori unutar EU su za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdili da su se nedavno španskom stajalištu pridružile Rumunija i Kipar. Ove tri države članice EU upozoravaju da neće učestvovati na skupu gde se Kosovo "tretira kao država i gde se i ovoj zemlji obećava budućnost evropskih integracija kao i ostalim", naveli su izvori RSE.
Prošlog petka su iz Saveta EU poslate pozivnice za učešće na samitu. U sredu su se u Briselu sastali stalni predstavnici članica EU gde su, prema izvorima RSE, Kipar i Rumunija potvrdile da se protive ravnopravnom učešću Kosova na samitu u Sofiji 17. maja, na kojem će se razgovarati i o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
"Predstavnici ove tri države ne žele da budu za isti stolom sa kosovskim predstavnikom i odbijaju da se slikaju na kraju samita za 'porodičnu sliku'", rekao je za RSE dobro obavešteni izvor.
Kako se saznaje, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je već u intenzivnim pregovorima sa španskim premijerom Marioanom Rahoyem, kako bi pokušao prevazići prepreke. Međutim, sada su otvorena tri fronta.
Sve tri prestonice - Madrid, Bukurešt i Nikozija - su čvrste u stajalištu da će doći u Sofiji i učestvovati na radnoj večeri koja će se održati noć pre samita na kojem će se raspravljati o ostalim temama, nevezanim za Zapadni Balkan, ali da neće prisustvovati Samitu, koji će se održati dan kasnije.
Zbog ovog tvrdog stava otvara se pitanje celokupnog uspeha ovog samita koji se održava nakon 15 godina i koji je trebao predstavljati najvažniji trenutak u celom bugarskom predsedavanju koje je Zapadni Balkan stavilo visoko na listi prioriteta.
'Predsednikova izjava' kao rezervna opcija
Dva su razloga za strepnju za neuspeh: neučešće svih predstavnika EU zemlja, ali i mogućnost nedostatka saglasnosti oko konačnog teksta na kraju samita.
Budući da je pozivnica za samit poslata šefovima država ili vlada, nema prostora da se razgovara o drugačijem nivou institucionalnog predstavljanja. To znači da premijera ne može predstavljati njegov ministar jer se radi o nižem nivou. Praktično, to znači da bi zemlju, koja eventualno ne učestvuje na takvom skupu, trebalo da predstavlja neka druga država EU, ali na istom političkom nivou.
Kako saznaje RSE, Španija je već nagovestila da će nju na samitu najverovatnije predstavljati Portugal. Sada se očekuje da istu matricu koriste i ostale dve države koje ne žele da budu prisutne na samitu.
Drugi razlog za mogući neuspeh je nedostatak saglasnosti oko zajedničke deklaracije. Ovo pitanje je, kako saznaje RSE iz izvora u Briselu, pokrenuto na poslednjem sastanku ambasadora država EU, kada su neke države koje nisu priznale nezavisnost Kosova odbile ideju da se potpišu u deklaraciji gde se i Kosovo navodi u okviru procesa proširenja.
Već su se na sastanku razmatrale moguće opcije u slučaju da se ne usaglasi tekst zajedničke deklaracije na samitu. U slučaju da se to desi, kao rezervna opcija ostaje "predsednikova izjava", papir na kraju samita koji obeležava stav predsednika EU, ali istovremeno potvrđuje podelu unutar EU.
Jednom se desilo da, umesto zajedničkog dokumenta, sa samita izađe samo "predsednikova izjava", kada zemlje članice nisu postigle saglasnost oko Turske.
Nadležni unutar EU su aktivni u procesu izrade zajedničkog teksta i nastoje da izdejstvuju da ovaj tekst ima saglasnost svih zemlja članica te da dobije formu zajedničke deklaracije.
Međutim, briselski zvaničnici upozoravaju da će u tom slučaju tekst deklaracije iz Sofije biti krajnje neutralan bez neke kredibilne evropske ponude zemljama Zapadnog Balkana.
Facebook Forum