Posle Crne Gore i Bosne i Hercegovine, i Srbija je prihvatila dvojicu zatvorenika iz američkog vojnog zatvora Gvantanamo na Kubi, koji ne predstavljaju bezbednosnu opasnost i protiv kojih nikada nije podignuta optužnica. Oni će u Srbiji biti u programu resocijalizacije, koji Sjedinjene Države imaju sa mnogim zemljama širom sveta.
Nakon što je američki državni sekretar Džon Keri izrazio zahvalnost Srbiji, ocenivši da je to "izuzetno značajan humanitarni potez srpskih čelnika na globalnom nivou", zahvalnost je izrazio i Kajl Skat, američki ambasador u Beogradu.
"Mislim da je najvažnije to što su ovi ljudi primljeni u društvo u Srbiji da nađu nekakav način da počnu novi život u Srbiji. Ja mislim da je vlada već učinila nekoliko koraka u tom pravcu i da će u tom pravcu i nastaviti", kazao je Skat.
Jedan od dvojice primljenih zatvorenika je Jemenac Abdul Rahman Ahmed, koji je 2001. godine uhapšen u Avganistanu. Iako su 2009. godine Amerikanci odlučili da Ahmed ostane u pritvoru, nakon šest godina zaključeno je da od njega "nema opasnosti".
Drugi zatvorenik koji stiže u Srbiju je Omar Hamzajavič Abdulajev iz Tadžikistana. Radna grupa američke vojske navela je 2008. godine, što je obelodanio Vikiliks, da je on bio član Islamističkog pokreta Tadžikistana i da se veruje da je pohađao obuku u kampu Al Kaide.
Na listi je za puštanje još od 2009. nakon što su američke vlasti zaključile da ne predstavlja nikakvu pretnju, ali je dugo čekao zbog procene da nema uslova za njegovu sigurnu repatrijaciju u Tadžikistan.
Urednica u Tadžikistanskom servisu RSE, Khirimon Bakozoda, kaže da postoje dve verzije priče o ovom pritvoreniku i da niko pouzdano ne zna koja je tačna.
Prema informacijama njegovih roditelja, njegovo pravo ime je Muhamadi Davlatas. Rođen je 1978. godine u zabačenom mestu južnog Tadžikistana koji se graniči sa Avganistanom.
"Prema informacijama njegovih roditelja, on je nestao 1992. godine, kada je u Tadžikistanu izbio građanski rat. Tada je bio tinejdžer, svojim roditeljima je rakao da odlazi u Dušanbe, glavni grad zemlje, ali je onda nestao. Njegovi roditelji su ga dugo tražili i preko međunarodnih agencija i preko tadžikistanskog Ministarstva policije, ali uzalud", navodi Bakozoda, te dodaje:
"Konačno su prepoznali svog sina na fotografiji u tekstu koji je objavio Tadžikistanski servis RSE, u kome je navedeno da se jedan od 13 tadžikistanskih državljana koji se nalaze u zatvoru Gvantanamo, zove Omar Hamzajavič Abdulajev. Upravo su u njegovoj slici prepoznali svog sina. Mi verujemo da je to ime on izabrao kasnije nakon što su ga američke snage uhapsile."
Drugu verziju priče on sam je ispričao američkim bezbednosnim snagama koje su ga uhapsile u Pakistanu 2001. godine, posle napada međunarodne koalicije predvođene Sjedinjenim Državama, na Avganistan.
"Amerikanci smatraju da je moguće da je on bio član radikalne organizacije Islamističkog pokreta Uzbekistana, povezanog sa Al Kaidom i da je završio obuku u kampovima te teorističke organizacije u Avganistanu i Pakistanu. On je, međutim, te tvrdnje pobijao. Za sve vreme koje je proveo u zatvoru u Gvantanamu nikad nije optužen, izvođen pred sud, niti osuđen. Njegov američki advokat tvrdi da mu se predstavio kao tadžikistanski državljanin koji je u Avganistan bio izbeglica zbog građanskog rata u Tadžikistanu i koji nije počinio nikakav teroristički akt", ističe Khirimon Bakozoda.
Urednica Bakozoda navodi da je Davlatas izjavio da mu je otac umro, da je slao novac majci i da je u trenutku hapšenja od američkih snaga bio potpuno nevina osoba.
"Prema poslednjim informacijama, njegova majka je umrla pre godinu dana i ništa nije znala o svom sinu, ali mu je otac živ. Ne verujem da je njegova porodica u poslednjih šest godina imala ikakve informacije o njemu, osim da je u Gvantanamu i da zbog straha od torture ne želi da bude izručen u Tadžikistan", pojašnjava Bakozoda.
Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u Sad, za RSE kaže da se u SAD veoma ceni to što je Srbija prihvatila dvojicu zatvorenika iz Gvantama.
"Ovo je gest koji je Srbija učinila prema Sjednjenim Državama, koji je gest dobre volje i to se, naravno, uvažava u SAD. Jedno od prvih obećanja predsednika Baraka Obame bilo je da će zatvoriti zatvor Gvantanamo, u kome je bio smešten veliki broj zatvorenika, koji nikada nisu izašli pred sud ili im je pred sudom bila dokazana bilo kakva krivica. Neki od njih su pušteni, a neki prebačeni u druge zemlje jer je Amerikancima bitno da se taj zatvor ukine. To se, dakle, smatra jednim gestom dobre volje i to bi trebalo da bude jedan pozitivan poen za Srbiju u očima američke administracije", ocenjuje Vujačić.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da će dvojica zatvorenika, u skladu sa praksom koja se primenjuje u drugim zemljama, u Srbiji biti u programu resocijalizacije.
"Poznavajući praksu u drugim državama, a već dvadesetak zemalja je u tom programu sa Sjedinjenim Američkim Državama, oni se ne vraćaju u zatvore u tim drugim državama, već dolaze u jednu vrstu kućnog boravka pod prismotrom, sa mogućnošću da se školuju i da se uz školovanje polako radno socijalizuju. Znači, u pitanju je program koji ima za cilj da ljude koji su bili u Gvantanamu uključi u društvo, ali u nekoj drugoj državi gde bi bili odsečeni od svog prethodnog socijalnog okruženja i potencijalnih veza sa raznim ekstremističkim grupama", reči su Anđelkovića.
"Po pravilu, u prvoj fazi se i ne zna gde tačno borave, kako bi bilo izbegnuto da im neko preti ili, pak, da neke ekstremne grupe probaju da sa njima dođu u kontakt, a zavisno od procesa njihove socijalizacije, uključivanja u društvo, taj proces polako postaje otvoren. To je neka uobičajena praksa u drugim zemljama i ja mislim da se kod nas ona neće menjati", zaključuje Anđelković.
Facebook Forum