Dok se vest o smrti protivnika Kremlja Alekseja Navaljnog u surovom arktičkom zatvoru širila svetom, američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) je još jednom pozvao Kongres da usvoji dugo odlagani paket pomoći od 60 milijardi dolara koji je ključan za odbranu Ukrajine od ruske invazije.
U protekla četiri meseca, grupa republikanaca u Predstavničkom domu zadržavala je pomoć, uglavnom novac za oružje i drugu vojnu podršku, dok je pritiskala demokrate i Belu kuću na velike imigracione reforme tražeći više sredstava za granicu Sjedinjenih Američkih Država sa Meksikom.
Ruske vlasti saopštile su da je Navaljni umro nakon što mu je pozlilo i nakon što je izgubio svest u udaljenom zatvoru strogog režima severno od Arktičkog kruga, gde je u decembru poslat da služi 19-godišnju kaznu zbog osude za ekstremizam za koji su on i njegove pristalice tvrdili da je osveta Kremlja za njegov aktivizam.
Za mnoge na Zapadu, njegova smrt - posle više od tri godine u pritvoru u uslovima koje su njegovi saradnici poredili sa mučenjem - naglasila je pretnju koju ruski predsednik Vladimir Putin i njegova vlada predstavljaju za Rusiju ali i druge zemlje, uključujući Ukrajinu, gde se 24. februara navršava druga godišnjica od pune invazije Rusije.
"Ova tragedija nas podseća na ulog ovog trenutka. Moramo da obezbedimo finansijska sredstva kako bi Ukrajina mogla da nastavi da se brani od Putinovih opakih napada i ratnih zločina", rekao je Bajden u izjavi novinarima, označivši Putina kao "odgovornog" za smrt Navaljnog 16. februara.
"Neuspeh podrške Ukrajini u ovom kritičnom trenutku nikada neće biti zaboravljen", rekao je Bajden.
Međutim, nekoliko američkih analitičara i zagovornika pomoći Ukrajini kaže da je malo verovatno da će smrt Navaljnog imati značajan uticaj na sudbinu paketa pomoći, koji se, iako ga je Senat usvojio 8. februara, suočava sa neizvesnom budućnošću u Predstavničkom domu.
"Iako bi ovo trebalo da bude nešto što pokreće članove Predstavničkog doma da se suprotstave Rusiji tako što će podržavati Ukrajinu, smrt Navaljnog, nažalost, neće biti faktor kada je u pitanju glasanje o zakonu ili drugom zakonu koji bi obezbedio finansijsku pomoć Ukrajini“, rekao je Danijel Vajdić (Daniel Vajdich), predsednik Jorktaun Solušns (Yorktown Solutions), vašingtonske firme koja lobira u ime Ukrajine.
Predstavnički dom je 16. februara prekinuo dvonedeljnu pauzu bez uzimanja u obzir najnovije verzije zakona vrednog 95 milijardi dolara, koji takođe uključuje finansiranje Izraela, Tajvana i humanitarne pomoći u Gazi i na Zapadnoj obali, što znači da bi bilo koji zakon o pomoći mogao da bude usvojen najranije početkom marta.
Optužbe na račun Putina za smrt Navaljnog
U saopštenju izdatom istog dana, predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson (Mike Johnson, republikanac iz savezne države Luizijane) okrivio je Putina za smrt Navaljnog i rekao da Sjedinjene Države i njihovi partneri moraju da iskoriste "sva raspoloživa sredstva kako bi prekinuli Putinovu sposobnost da finansira svoj ničim izazvan rat u Ukrajini".
Međutim, Džonson je nagovestio da će donji dom uzeti neko vreme da razmotri zakone o pomoći, ne precizirajući kada bi mogao da stavi na glasanje aktuelni zakon i da li će se oni uopšte naći na glasanju.
"Dom predvođen republikancima neće biti ometan ili primoran da usvoji zakon o stranoj pomoći", rekao je Džonson 14. februara.
SAD su najveći dobavljač vojne pomoći Ukrajini otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju u punom obimu 24. februara 2022. godine, izdvojivši više od 44 milijarde dolara za oružje i opremu.
Međutim, Bajdenova administracija nije bila u mogućnosti da distribuira nikakvu dodatnu pomoć od kraja decembra usled republikanskog protivljenja predloženom paketu. Nedostatak dodatne vojne podrške i neizvesnost oko toga da li će ona ikada doći smanjuje kapacitet Ukrajine da se brani, primoravajući ukrajinske trupe da štede municiju.
Analitičari kažu da je Rusija iskoristila situaciju Ukrajine pokretanjem napada duž fronta na istoku. Mnogi veruju da Putin želi značajnu pobedu na bojnom polju uoči predsedničkih izbora od 15. do 17. marta, koji će mu omogućiti novi šestogodišnji mandat - i čini se da će ga dobiti.
Ukrajina je u ranim jutarnjim satima 17. februara saopštila da povlači svoje snage iz Avdijevke, uništenog grada koji je žestoko branila od oktobra. Povlačenje predstavlja prvu veliku pobedu Rusije od maja 2023. godine.
Andrij Dobrijanski (Dobriansky), direktor komunikacija Ukrajinskog kongresnog komiteta Amerike, krovne grupe dijaspore koja se zalaže za pomoć, kaže da veruje da ni smrt Navaljnog ni pad Avdijevke neće podstaći republikance koji zadržavaju zakon u Predstavničkom domu da krenu napred po tom pitanju.
Smrt Navaljnog možda će biti van fokusa do trenutka kada se poslanici Predstavničkog doma vrate u Vašington, rekao je on.
"U ovom trenutku, ljudi koji žele da pomoć ide Ukrajini ne mogu da nađu dobronamernog partnera na strani koja blokira zakon", dodao je on.
Usred zaokreta u Kongresu koji su odražavali duboke podele između demokrata i republikanaca, kao i podele unutar Republikanske partije, napori Bajdenove administracije da obezbedi novu pomoć Ukrajini su u zastoju od avgusta.
- Bajden upozorio republikance da pomažu Putinu ako ne odobre pomoć Ukrajini
- Američki Senat odobrio paket pomoći Ukrajini
Traganje za kompromisom
U oktobru je Bajden predložio zakon o potrošnji od 118 milijardi dolara koji uključuje pomoć Ukrajini, kao i finansiranje američke granice i reformu imigracije. Republikanci u Senatu su 6. februara zakočili taj zakon usred pritiska bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump), vodećeg kandidata za nominaciju Republikanske stranke na izborima u novembru 2024. godine.
Trenutni paket od 95 milijardi dolara ne uključuje granični i imigracioni element. Usled toga, analitičari navode da je Džonson pod ogromnim pritiskom desnog krila Republikanske partije, koje bi moglo da pokuša da ga svrgne sa vlasti ako donese zakon u sadašnjem obliku.
U svojoj izjavi nakon izveštaja o smrti Navaljnog, Džonson je ukazao na želju da se pronađe kompromisni zakon o pomoći koji bi mogao da zadovolji više članova njegove stranke.
"Dok Kongres raspravlja o najboljem putu da podrži Ukrajinu, Sjedinjene Države i naši partneri moraju da koriste sva raspoloživa sredstva da odseku Putinovu sposobnost da finansira svoj ničim izazvan rat u Ukrajini i agresiju na baltičke države", rekao je on.
Džon Herbst (John Herbst), američki ambasador u Ukrajini od 2003. do 2006, a sada analitičar Atlantskog saveta sa sedištem u Vašingtonu, kaže da postoje spekulacije da Džonson planira da napiše sopstveni zakon o pomoći i imigraciji. Dvonedeljna pauza bi potencijalno omogućila dodatno vreme njegovom timu da radi na tome.
Džonson možda želi da iznese predlog zakona koji će zameniti deo pomoći zajmovima, kaže Vajdić, analitičar Jorktaun Solušns-a. Tramp je ranije ove nedelje rekao da podržava kredite Ukrajini.
Zamena pomoći zajmovima može biti u velikoj meri kozmetička promena na dugi rok, jer je ruska invazija toliko razorila ukrajinsku ekonomiju da Kijev možda nikada neće moći da vrati zajmove. Vajdić sugeriše da bi to mogao biti način da republikanci odobre novu vojnu podršku Ukrajini.
"Ako je to ono što čini predlog zakona prihvatljivim za Džonsona i republikance kako bi ostvarili pobedu u kontekstu pomoći Ukrajini, neka bude", rekao je on.
