Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena obavestila je Kongres o mogućoj prodaji aviona F-16 Turskoj, što bi moglo da pomogne u ubeđivanju turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) da odobri prijem Švedske i Finske u NATO.
Odmah je reagovao istaknuti američki senator koji se protivi toj prodaji zbog Erdoanove politike.
Odobrenje prodaje aviona Turskoj u Kongresu je malo verovatno sve dok Ankara odbija da odobri članstvo Švedske i Finske u NATO-u. S druge strane, mnogi veruju da Erdoan neće odobriti proširenje NATO-a, osim ako ne bude uveren da će dobiti nove američke avione, pišu svetski mediji.
Jedna od najvećih prodaja američkog oružja
Američka administracija se sprema da traži od Kongresa da odobri prodaju 40 borbenih aviona F-16 Turskoj, pošto je više od godinu dana razmatrala zahtev Ankare za te avione, rekli su za CNN izvori iz Kongresa.
Ako bi bila odobrena, ta prodaja bi bila među najvećim prodajama oružja u poslednjih nekoliko godina, ukazuje CNN, dodajući da administracija takođe razmatra odvojenu prodaju 40 aviona F-35 Grčkoj.
Između Turske i Grčke postoje dugogodišnje tenzije, a Ankara je isključena iz programa F-35 2019. godine kao odgovor na njenu odluku da kupi ruski raketni sistem S-400.
Prodaja aviona F-16 Turskoj mogla bi, kako navodi CNN, da stavi Ankaru pod pritisak da odobri prijem Švedske i Finske u NATO, što turski predsednik Erdoan blokira od prošle godine.
Finski zvaničnik rekao je za CNN da Finska "nije učestvovala u diskusijama" o američkim F-16, navodeći da je Helsinki sproveo sve što je dogovoreno s Ankarom za prijem u NATO, a da je prodaja aviona Turskoj "interna stvar SAD".
Nije poznato kada administracija planira da uputi formalan zahtev Kongresu, što nalaže zakon o prodaji vojne opreme u inostranstvo. Administracija je prošle nedelje poslala neformalna obaveštenja o mogućoj prodaji odborima za spoljne poslove Predstavničkog doma i Senata.
Američke administracije obično daju Kongresu neformalno obaveštenje o predloženoj prodaji oružja nedeljama pre nego što preduzmu formalni korak. Neformalni proces obaveštavanja je uobičajena praksa koja omogućava liderima nadležnih odbora da izraze zabrinutost, daju svoj doprinos ili pokušaju da blokiraju plan prodaje oružja.
'Šargarepa na štapu'
Zvaničnici administracije nameravaju da iskoriste moguću prodaju aviona F-16 da podstaknu Tursku da odobri prijem Finske i Švedske u NATO, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) ukazujući na navode zvaničnika da odobrenje prodaje u Kongresu zavisi od pristanka Turske.
Prema dogovoru, Turska bi trebalo da kupi 40 novih lovaca F-16 u vrednosti od 20 milijardi dolara, kao i komplete za remont postojećih 79 takvih aviona u turskoj floti. Turskoj bi takođe trebalo da bude prodato više od 900 projektila vazduh-vazduh i 800 bombi, rekao je jedan zvaničnik.
Zasebna prodaja oružja Grčkoj, koju je vlada u Atini tražila u junu 2022, uključuje najmanje 30 novih F-35, koji su, prema navodima Volstrit džurnala, najnapredniji američki mlazni lovac. Mada zvaničnici kažu da se tajming obaveštenja o prodaji oružja Turskoj i Grčkoj slučajno poklapa, to bi moglo da prevlada proteste Atine zbog prodaje aviona Turskoj.
Potencijalna prodaja aviona mogla bi da ima dalekosežne implikacije za napore Vašingtona da ojača veze s dva NATO saveznika u jeku ruske invazije na Ukrajinu. Predloženi sporazum s Turskom, ukazuje američki list, dolazi u vreme napetosti u američko-turskim odnosima i zvaničnici Bajdenove administracije tvrde da bi prodaja F-16 mogla pomoći u obnavljanju veza sa zemljom koja ima drugu po veličini vojsku u NATO-u.
Vašington pokušava da ubedi Erdoana da učini više na sprovođenju sankcija Rusiji i da odobri ulazak Finske i Švedske u NATO. Jedan zvaničnik je okarakterisao F-16 kao "šargarepu na štapu" da se Turska natera da pristane na prijem dve nordijske zemlje u NATO.
To bi, kažu zvaničnici, moglo da ublaži protivljenje prodaji među nekim članovima Kongresa. Zvaničnici Stejt departmenta su mesecima tvrdili da je proširenje imperativ za kolektivnu bezbednost NATO-a. Međutim, zvaničnici očekuju da bi, iako bi grčki paket mogao da prođe kroz Kongres, prodaja Turskoj mogla biti odložena zbog oklevanja nekih članova da daju Ankari dodatnu vatrenu moć.
Prigovor iz Senata
Nezvanično obaveštenje administracije Kongresu o potencijalnoj prodaji aviona F-16 izazvalo je prigovor istaknutog senatora koji se dugo protivi sporazumu, navodi Rojters (Reuters).
"Kao što sam više puta jasno rekao, snažno se protivim Bajdenovom predlogu za prodaju novih aviona F-16 Turskoj", naveo je u saopštenju demokratski senator Bob Menendez, koji je predsednik Odbora Senata za spoljne poslove.
Mada je prodaja aviona Turskoj još u neformalnom procesu revizije, Rojters ocenjuje da je malo verovatno da će Kongres odobriti prodaju sve dok Turska odbija da ratifikuje članstvo Švedske i Finske u NATO-u.
Dve zemlje okončale su višedecenijsku neutralnosti prošlog maja i podnele zahtev za pridruživanje NATO-u kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, ali je Turska prigovorila optužujući dve zemlje da skrivaju militante, uključujući pripadnike zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), i zahtevala da Stokholm i Helsinki preduzmu korake.
Portparol turskog predsednika i njegov glavni spoljnopolitički savetnik Ibrahim Kalin rekao je u subotu, 14. januara, na konferenciji za novinare da su zahtevi Vašingtona u vezi s avionima "beskrajni".
"Ako nastave da guraju Tursku u drugim pravcima F-16 i F-35 sankcijama, a onda Turska reaguje, i onda opet okrive Tursku, to nije fer", rekao je Kalin. "Izgleda da je njihova lista zahteva beskonačna. Uvek postoji nešto."
Kongres je dobio obaveštenje o mogućoj prodaji dok se turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu (Cavusoglu) sprema za posetu Vašington u sredu, 18. januara.
Prema američkom zakonu, posle formalnog obaveštenja o prodaji Kongres može da blokira prodaju rezolucijom o neodobravanju, ali je malo verovatno da će to učiniti ako se predsednik Bajden uprkos prigovorima poslanika, odluči za prodaju. Kongres je i ranije donosio takve rezolucije, ali nikada nije bilo dvotrećinske većine potrebne u oba doma da bi se prevazišao predsednički veto.
Nije samo NATO sporan
Mnogi eksperti za Tursku veruju da Erdoan neće odobriti proširenje NATO-a, koje je Bajden nazvao velikim strateškim porazom predsednika Rusije Vladimira Putina, osim ako ne bude uveren da će dobiti nove avione, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući i da Erdogana očekuju izbori ovog proleća u jeku ekonomskih poteškoća u zemlji.
Proširenje NATO-a, međutim, teško da je jedina prepreka s kojom se turski zahtev suočava u Kongresu, ističe list, navodeći da su Menendez i drugi oštro kritikovali Erdoanov autokratski stil vladanja, koji je poslednjih godina uključivao oštre napade na medije, opozicione stranke i druge izvore drugačijih mišljenja.
"Predsednik Erdoan nastavlja da podriva međunarodno pravo, zanemaruje ljudska prava i demokratske norme i upušta se u alarmantno i destabilizujuće ponašanje u Turskoj i protiv susednih NATO saveznika", rekao je Menendez.
"Sve dok Erdogan ne prestane sa svojim pretnjama, ne poboljša stanje ljudskih prava kod kuće – uključujući oslobađanje novinara i (pripadnike) političke opozicije – i ne počne da se ponaša kako bi trebalo saveznik od poverenja, neću odobriti ovu prodaju", dodao je senator čija pozicija šefa Odbora za spoljne poslove, kako navodi Njujork tajms, omogućava da blokira prodaju u tom odboru.
Deo kongresmena takođe osuđuje relativno prijateljske odnose Erdogana s Putinom. Turski lider je ignorisao opomene SAD da ne kupuje ruski napredni protivraketni sistem S-400 i nije se pridružio međunarodnim sankcijama protiv Moskve.
Istovremeno, američki zvaničnici kažu da je Turska vitalan saveznik na strateškoj lokaciji i Erdoan je igrao važnu ulogu u posredovanju u sporazumu između Ukrajine i Rusije za izvoz ukrajinskog žita.
Zvaničnici Bajdenove administracije su takođe oštro upozorili Tursku da ne ispuni pretnju o upadu na sever Sirije u borbi protiv tamošnjih kurdskih grupa, rekavši da bi to moglo da ugrozi napore da se obuzda takozvana Islamska država.
Facebook Forum