Američki Vrhovni sud privremeno je sprečio sprovođenje zakona iz Teksasa koji ograničava prava kompanija društvenih mreža da same odlučuju o politici moderisanja sadržaja, u važnom sudskom testu za moć vlasti da regulišu govor na internetu. Pravna bitka u čijem je fokusu Prvi amandman Ustava SAD koji štiti slobodu govora postavlja i pitanje ravnoteže između prava društvenih medija da odlučuju o sadržaju na svojim platformama i prava slobode govora korisnika, pišu svetski mediji.
Važan test
Vrhovni sud blokirao je sprovođenje zakona o društvenim medijima u Teksasu koji je mogao da zabrani platformama kao što su Fejsbuk (Facebook) i Tviter (Twitter) da uklanjaju sadržaj koji uključuje dezinformacije i ekstremizam, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Naredbom koju je izdao u utorak, 31. maja, Vrhovni sud je zamrznuo takozvani zakon o cenzuri u Teksasu, poznat kao HB20, koji je, kako kažu republikanske pristalice zakona, pokušavao da zabrani velikim tehnološkim platformama da moderišu sadržaj na osnovu političkog gledišta korisnika.
Teksaški guverner Greg Abot (Abbott) tvrdio je da će zakon zaštititi slobodu govora i sprečiti utišavanje konzervativnih glasova, odražavajući stare žalbe bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump) i njegovih saveznika na društvene mreže.
S pet glasova "za" i četiri "protiv", sudije su odlučile da zaustave zakon dok nekoliko tehnoloških grupa osporava njegovu ustavnost, tvrdeći da taj zakon predstavlja "napad bez presedana na uređivačku diskreciju" platformi kao što su Fejsbuk, Tviter, Jutjub (Youtube) i Pinterest koji bi "fundamentalno transformisao njihov poslovni model i usluge" kršeći Prvi amandman.
Tehnološke grupe i drugi kritičari zakona takođe su se žalili da bi zakon mogao da omogući da na platformama cvetaju dezinformacije, govor mržnje i ekstremizam.
Ovaj sudski postupak je, prema oceni britanskog lista, važan test koji bi mogao da oblikuje ravnotežu između prava društvenih medija da odlučuju o sadržaju koji žele na svojim platformama i prava govora pojedinačnih korisnika.
Spor oko Prvog amandmana
Posle odluke Vrhovnog suda o teksaškom zakonu, nastavlja se pravna bitka oko toga da li takve mere krše Prvi amandman koji štiti slobodu govora, piše Vašington post (The Washington Post).
Pored Teksasa i Florida ima zakon za koji se tvrdilo da je neophodan u borbi protiv ućutkivanja konzervativnih stavova na društvenim mrežama. Međutim, žalbeni sud je 23. maja jednoglasno odlučio da veći deo zakona u Floridi krši Prvi amandman, presudivši da napori društvenih medija da uređuju sadržaj na svojim platformama predstavljaju govor koji vlada ne može da kontroliše.
I advokati koji su zastupali tehnološke kompanije na Vrhovnom sudu naveli su da "u ovim novim naporima država da regulišu globalni fenomen postoje ozbiljni problemi s Prvim amandmanom".
"Dok pravosuđe oprezno razmatra ova važna pitanja, vlada ne bi trebalo da primorava platforme da šire najgnusniji govor koji se može zamisliti — kao što su manifesti belih supremasista, nacistički govori, ruska državna propaganda, poricanje holokausta i regrutovanje u terorističke organizacije", naveli su zastupnici tehnoloških kompanija.
S druge strane, državni tužilac Teksasa Ken Pakston (Paxton) ukazao je da je Vrhovni sud naveo da su sajtovi društvenih mreža čuvari vrata digitalnih "modernih javnih trgova" i da teksaški zakon ne krši Prvi amandman, već da štiti privatne kompanije od vladine regulacije govora. Budući da su društvene mreže "potomci telegrafskih i telefonskih kompanija", njih bi trebalo tretirati kao prenosnike koji su predmet regulacija zbog suštinske priroda njihovih usluga, rekao je on.
Odgovor Vrhovnog suda na teksaški zakon, kako piše Vašington post, pomno su pratili kreatori politike koji žele da regulišu društvene medije, ali su dosad njihovi predlozi dolazili u sukob sa zaštitama slobode govora koje obezbeđuje Prvi amandman.
Pitanje za naredne godine
Postupak Vrhovnog suda tiče se važnog slučaja o Prvom amandmanu koji stavlja na test moć vlade u postavljanju pravila za govor na internetu, razotkrivajući tenzije između slobodnog izražavanja pojedinca i ustavnih prava na govor internet giganata, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Bez obzira na preliminarne odluke sudova, kako u slučaju Teksasa, tako i Floride, budućnost regulisanja govora na internetu je, ističe američki list, pitanje s kojim će Vrhovni sud verovatno morati dublje da se pozabavi u narednim mesecima ili godinama.
Teksaški zakon koji zabranjuje platformama društvenih medija s najmanje 50 miliona aktivnih korisnika mesečno da cenzurišu korisnike na osnovu njihovih gledišta, omogućava stanovnicima Teksasa ili bilo kome ko posluje u toj državi, da tuže platforme zbog navodnih kršenja prava govora i traže da sud reaguje protiv uklanjanja sadržaja.
Slučaj zakona iz Teksasa došao je na Vrhovni sud pošto je prvo federalni okružni sudija u Ostinu prošlog decembra utvrdio da platforme društvenih medija imaju pravo po Prvom amandmanu da moderišu sadržaj na svojim platformama i izdao preliminarnu zabranu kojom je blokirao sprovođenje tog zakona, ali je apelacioni sud u Nju Orleansu 11. maja suspendovao postupak što je omogućilo Teksasu da počne da primenjuje propis dok se spor nastavlja.
Naredba Vrhovnog suda sada je poništila tu suspenziju, što znači da će teksaški zakon HB20 verovatno biti na čekanju još najmanje nekoliko meseci, navodi Volstrit džurnal, ukazujući da nalog suda nije presuda o legalnosti spornog zakona.
Da li društveni mediji imaju uređivačka prava?
Za blokiranje teksaškog zakona glasale su konzervativne i liberalne sudije, dok i četvoro sudija koji su bili protiv te odluke predstavlja neobičnu koaliciju, ističe Njujork tajms (The New York Times).
Tri najkonzervativnija člana Vrhovnog suda — sudije Semjuel Alito (Samuel Alito), Klarens Tomas (Clarence Thomas) i Nil Gorsuč (Neil Gorsuch) — podneli su izdvojeno mišljenje navodeći da bi bar za sada ostavili presudu žalbenog suda koji je ostavio zakon na snazi dok se slučaj dalje razmatra. Liberalna sutkinja Elena Kejgan (Kagan), takođe je navela da bi ostavila presudu žalbenog suda, mada se nije pridružila izdvojenom mišljenju.
Alito je napisao da su razmatrana pitanja toliko nova i značajna da će Vrhovni sud u nekom trenutku morati da ih razmotri. On je izrazio sumnju prema argumentu da kompanije društvenih medija imaju uređivačka prava zaštićena Prvim amandmanom, poput onih koje uživaju novine i drugi tradicionalni izdavači.
"Uopšte nije očigledno", napisao je on, "kako bi naše postojeće presedane, koji prethode eri interneta, trebalo da budu primenjeni na velike kompanije društvenih medija".
Zakon za koji njegove pristalice kažu da je usmeren protiv cenzure konzervativnih stavova u Silicijumskoj dolini, delimično je podstaknut odlukama nekih platformi da zabrane Trampa posle napada na Kapitol 6. januara 2021.
Sporni zakon iz Teksasa ne pokriva sajtove posvećene vestima, sportu, zabavi i drugim informacijama koje primarno ne generišu njihovi korisnici i tiče se uglavnom zabrane postova na osnovu gledišta korisnika, s izuzecima seksualne eksploataciju dece, podsticanja na kriminalne aktivnosti i neke pretnje nasiljem.
Grupe koje osporavaju zakon navele su da je politika moderisanja sadržaja društvenih medija ključna za njihov identitet i misiju. "Bez te politike", napisali su oni, "ti sajtovi bi postali zatrpani uvredama, pornografijom, spamovima i materijalom štetnim za decu".
Facebook Forum