"Poslovanje sa kompanijama čije je sedište u Kini predstavlja suverenu odluku, ali je potrebno da vlada bude svesna kratkoročnih i dugoročnih rizika i cena", rečeno je 12. aprila Glasu Amerike iz Stejt departmenta, nakon vesti da je u Srbiju iz Kine stigla isporuka vojne opreme.
Portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je prethodno u Vašingtonu, da SAD nisu u mogućnosti da potvrde kinesku isporuku Srbiji koju je zvanični Peking označio kao uobičajenu vojnu opremu ili da, kako je naveo, spekuliše o uticaju na Rusiju i Ukrajinu.
Ministarstvo odbrane Srbije nije zvanično potvrdilo ni Glasu Amerike, ni Radiju Slobodna Evropa da li je i kakva vojna oprema isporučivana Srbiji iz Kine i da li su za to korišćeni avioni kineske vojske.
O tom slučaju prve informacije pojavile u noći između 8. i 9. aprila na društvenim mrežama, čiji su korisnici objavljivali fotografije letelica većih gabarita koje su nadletale područje prestonice Srbije.
U međuvremenu, agencija Asošijejted Pres (AP) u tekstu u kojem je nazvala operaciju transporta tajnom navela je da su avioni koji su nastavili tokom vikenda da sleću u Beograd dovezli delove kineskog protivvazdušnog (PVO) raketnog sistema FK-3.
Iako saopštenja zvaničnog Beograda još uvek nema, javnost je dodatne informacije dobila 11. aprila iz Pekinga, gde je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijan (Zhao Lijian) izjavio na konferenciji za medije da je Kina "nedavno" Srbiji isporučila "redovnu vojnu isporuku".
Kako piše Glas Amerike, i ponovo izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 9. aprila nakon vojne vežbe na Pasuljanskim livadama kratko odgovorio da će u utorak ili sredu biti predstavljen, kako ga je označio, "novi ponos Vojske Srbije", bez navođenja više detalja.
Izneo je i uverenje da će time, kako se izrazio, dramatično biti povećana borbena sposobnost Vojske Srbije.
Sve to događa se u trenutku ruske invazije na Ukrajinu, koja traje duže od mesec dana, i reakcije dela međunarodne zajednice, koja je Rusiji uvela nekoliko paketa sankcija, i iz dana u dan ih ojačava.
Inače, Rusija je, uz Kinu i Belorusiju, jedan od vojno-političko-ekonomskih partnera Srbije, koja se poslednjih osam godina nalazi u pristupnom procesu za članstvo u Evropskoj uniji.
Usled te saradnje zapadni partneri i Evropska unija Srbiji upućuju učestale kritike zbog nedovoljne usklađenosti spoljne politike Srbije sa onom koju sprovodi Unija, dok sa druge strane, vlasti Srbije uzvraćaju da ta usklađenost nikada nije bila veća.
Srbija je tokom poslednjih mesec dana podržala dve neobavezujuće i jednu obavezujuću rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojima je Rusija osuđena zbog invazije na Ukrajinu i isključena iz Saveta za ljudska prava svetske organizacije, što je naišlo na odobravanje njenih zapadnih partnera.
Međutim, predsednik Srbije uporno u javnosti izjavljuje da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, niti sa njom ugrožavati prijateljske odnose.
