Nakon što je to učinila Evropska unija i SAD su uvele nove ekonomske sankcije protiv ključnih sektora ruske ekonomije zbog umešanosti Moskve u ukrajinsku krizu, objavio je američki predsednik Barak Obama.
"I do ovoga ne bi trebalo da dođe. Do ovoga nije smelo da dođe. Ovo ne bi smelo da se događa na ovaj način. Ovo je izbor koji su pre svega učinili Rusija i predsednik Putin”.
“I što pre Rusija uoči da je najbolja šansa za uticaj unutar Ukrajine upravo da bude dobar sused toj državi i sarađuje kroz trgovinu i ekonomiju, umesto što radije ditkira čemu narod Ukrajine treba da teži, pokušava da Ukrajinu učini ruskim vazalom, što pre predsednik Putin i Rusija to prihvate, to ćemo brže da izađemo iz ove krize bez tragičnog gubljenja ljudskih života što upravo gledamo na istoku Ukrajine”.
Prema njegovim rečima, na meti sankcija biće ruski energetski sektor, kao i industrije oružja i finansija, uključujući i tri najveće ruske banke: Moskovsku, Rusku poljoprivrednu i drugu najveću rusku VTB banku. Takođe na udaru su i Objedinjena korporacija brodogradnje iz Sankt Peterburga, firma za odbrambenu tehnologiju, a biće blokirana i buduća prodaja tehnologije ruskoj naftnoj industriji.
Prethodno su u Briselu predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, saopštili da će ruskim državnim bankama biti ograničen pristup kapitalu na tržištima EU, Moskvi će biti uveden embargo na trgovinu oružjem, zabrana izvoza robe koju koriste i vojska i korisnici, i onemogućen pristup osetljivim tehnologijama, posebno u sektoru naftne industrije.
“Kada nasilje stvori spiralu koja se otrgne kontroli i odvede do ubistva skoro 300 nedužnih civila u avionu koji je leteo iz Holandije u Maleziju, situacija zahteva hitan i odlučan odgovor", ističe se u saopštenju dvojice evropskih zvaničnika.
Vesti o sankcijama došle su danu u kome se izveštava i o nastavku sukoba, koji su prema podacima koje je objavio BBC, na istoku Ukrajine odneli deset života ukrajinskih vojinika i najmanje 22 civila. Šef diplomatije Ukrajine Pavlo Klimkin ponovio je optužbe da se napadi događaju i sa ruske teritorije:
"Informisan sam o takvoj vrsti napada – ne samo artiljerijska vatra, već i napadi granatama, sve sa ruske teritorije. Takođe i povređivanje ukrajinskog vazdušnog prostora od strane ruskih helikoptera. Mi, nikada, nikada ne odgovaramo”.
Klimkin je ovo izneo nakon što se u Vašingtonu susreo sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem, koji je izneo slične optužbe:
"Rusi i takozvani dobrovoljci nastavljaju da prebacuju oružje kao i personal preko granice. To smo videli. Postoje jasni dokazi. Sada imamo jasne dokaze artiljerijskih i raketnih napada iz Rusije”.
Da stvar bude još komplikovanija, iz Stejt dipartmenta su izneli optužbe i da Rusija krši dogovor o kontroli testiranja nuklearnih raketa. Navode koji su se pojavili u medijima, a po kojima je Obama o ovome putem pisma obavestio Putina, niko zvanično nije potvrdio. Portaprolka Dženifer Psaki izjavila je, takođe, da rasprave o ovom pitanju traju od prošle godine, te da ih ne bi trebalo dovoditi u vezu sa ratom u Ukrajini:
"Da budemo jasni ovo nema nikakve veze sa Ukrajinom. Razumem da bi se takvo mišljenje moglo pojaviti. Ali reč je o procesu unutar kog se proveravaju međusobne usklađenosti, i taj proces sada je okončan”.
Sporazum inače predviđa da SAD i Rusija u roku od tri godine unište balističke i krstareće rakete dometa između 500 do 1.000 kilometara i dometa između 1.000 i 5.000 kilometara.