Navodi medija o tome da je američka Nacionalna agencije za bezbednost – NSA,
prisluškivala telefone u Evropi, ne prestaju da izazivaju buru. Ambasador SAD u Madridu, Džejms Kostos, pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Španije gde mu je rečeno da Madrid negoduje zbog navoda o prisluškivanju telefona Španaca.
Španski list “Mundo”, objavio je, naime, da je NSA, od decembra 2012. do januara 2013. godine, prisluškivala više od 60 miliona telefonskih poziva u Španiji. Kao izvor, navode dokumenta koja im je dostavio bivši službenik NSA Edvard Snouden.
Špansko ministarstvo je saopštilo da je takav postupak, ako se pokaže kao tačan, neprikladan i neprihvatljiv”, a tokom sasatanka sa američkim ambasadorom, španski državni sekretar za Evropsku Uniju, Injigo Mendez de Vigo, pozvao je vlasti SAD da obezbede sve potrebne informacije o navodnim prisluškivanjima u Španiji.
Slušanje telefonskih razgovora, bilo je tema i u Americi.
Američki predsednik Barak Obama javno je progovorio o aferi koja je poprimila široke razmere i zapretila pogoršanjem odnosa s mnogim zemljama, pogotovo nakon saznanja da su prisluškivani pojedini šefovi država i vlada. Najavio je da namerava staviti pod jaču kontrolu špijunske agencije.
Barak Obama
“Najpre, ne potvrdjujem niz pretostavki koje su se pojavile u medijima, ali želim reći da - delovanje sigurnosnih agencija ima jedan cilj, a taj je da američki gradjani budu sigurni.
Ne želim govoriti o poverljivim informacijama, ali mi smo u procesu analize delovanja agencija izvan zemlje. Zakoni koji odredjuju njihov rad u zemlji su precizni, i zato smo bili zabrinuti nakon što je Snouden objavio razne podatke”.
Obama je kazao da njegova administracija odredjuje politiku delovanja špijunskih agencija, ali je istakao kako je tehnologija poslednjih godina toliko uznapredovala da je potrebno poduzeti korake koji bi garantirali da agencije rade tako da njihov rad održava i američke vrednosti.
Svedočenja pred Komitetom za obaveštajne aktivnosti
Dijan Fajnstin, predsednica Odbora Senata, gornjeg doma Kongresa SAD za obaveštajna pitanja, rekla je da se "žestoko protivi" špijuniranju vođa zemalja-saveznica SAD i da će pokrenuti opsežno preispitivanje američkih operacija špijuniranja. "Izgleda mi jasno da su se sprovodile neke aktivnosti nadzora deset godina, a da o tome tome Odbor Senata za obaveštajna pitanja nije bio obavešten na zadovoljavajući način", rekla je u ponedeljak uveče Fajnstin, inače uticajna senatorka iz redova demokrata.
"Kongres treba da zna tačno šta naša obaveštajna tela rade i zbog toga će pokrenuti opsežno preispitivanje svih programa nadzora", dodala je.
Nešto ranije, sekretar za štampu Bele kuće Džej Karni, rekao je da će možda morati da bude uvede više ograničenja u tome kako američke špijunske agencije prikupljaju obaveštajne podatake.
”Ako želimo da naši saveznici i građani ostanu sigurni, moraćemo da nastavimo da budemo ispred ovih promena i to je ono što je naša obaveštajna zajednica radila izuzetno dobro. Te sposobnosti su deo razloga što smo bili u mogućnosti da osujetimo brojne terorističke zavere i prilagodimo se sigurnosnom okruženju nakon 11. septembra. Istovremeno, sa novim mogućnostima, prepoznajemo i da postoji potreba za dodatnim ograničenjima u tome kako ćemo prikupljati i koristiti podatke.”
Pred Komitetom za obaveštajne aktivnosti Zastupničkog doma Kongresa, u utorak poslepodne po evropskom vremenu, svedočiće čelni ljudi Agencije za nacionalnu sigurnost, kao i direktor Nacionalne obaveštajne službe, te zamenik državnog tužioca.
Oni će govoriti o programima agencija za sigurnost, ali i kako mediji ističu, o mogućim promenama Zakona o tajnom nadgledanju.
Istoimeni senatski komitet slično saslušanje je imao u septembru.
Prema napisima medija koji se pozivaju na podatke Edvarda Snoudena, Američka Nacionalna bezbednosna agencija je pratila razgovore više od 30 svetskih lidera, među kojima je i Angela Merkel. Snouden se trenutno sklonio u Rusiji.
