Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nikada nije tražio zapadne trupe za borbu protiv ruske invazije, saopštila je u utorak Bela kuća pošto je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ponovio da on ne bi isključio tu mogućnost.
"Predsednik Zelenski ne traži to, on samo traži oruđa i kapacitete. On nikada nije tražio strane trupe da se bore za njegovu zemlju", rekao je novinarima portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi (John Kirby).
Makron je prethodno u utorak rekao da "potpuno stoji iza" prošlonedeljne izjave da ne isključuje raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajinu, što je izazvalo šok širom Evrope.
On je takođe rekao da saveznici Ukrajine treba da izbegavaju da izgledaju kao kukavice u podršci Kijevu.
"Sigurno se približavamo trenutku za Evropu u kome će biti neophodno da ne budemo kukavice", rekao je Makron tokom posete Češkoj. "I verujem da su naše dve zemlje svesne šta se dešava u Evropi, da se rat vratio na našu teritoriju".
On je dodao da je pretnja nezaustavljiva i da se "svakodnevno" širi evropskim zemljama.
"Da li ovo jeste ili nije naš rat? Možemo li skrenuti pogled u uverenju da možemo pustiti stvari da idu svojim tokom", upitao je Makron. "Ne verujem to i zato sam pozvao na strateški skok i potpuno stojim iza toga".
Ruska državna novinska agencija RIA Novosti citirala je
Šef ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin, prema ruskoj državnoj novinskoj agenciji RIA novosti, rekao je da Makronova izjava pokazuje neodgovornost evropskih lidera i da dovode svet na ivicu nuklearnog rata.
Većina evropskih saveznika rekla je da neće slati trupe u Ukrajinu pošto je Makron 26. februara rekao da ne isključuje raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajinu.
Francuski zvaničnici su nastojali da razjasne Makronove primedbe i suzbiju kritike, istovremeno insistirajući na potrebi da se pošalje jasan signal Rusiji da ne može da pobedi u Ukrajini.
Sve snage poslate u Ukrajinu mogle bi biti poslate da podrže operacije kao što je deminiranje, a ne da se bore protiv ruskih snaga, rekli su oni.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) rekao je da Makronovi citati ne pomažu.
"Ne trebaju nam zaista… diskusije o čizmama na terenu ili o tome da imamo više ili manje hrabrosti", rekao je Pistorijus na konferenciji za novinare u Stokholmu posle sastanka sa švedskim kolegom.
Tokom posete Pragu, Makron se sastao sa češkim predsednikom Petrom Pavelom, bivšim generalom NATO-a, koji se saglasio da saveznici Ukrajine treba da traže "nove načine" da pomognu, ali je rekao da Zapad neće preći "zamišljenu crvenu liniju" uključivanjem u borbene operacije.
"Slažemo se da je jedina opcija za nas da nastavimo da podržavamo Ukrajinu", rekao je Pavel. "Složili smo se da Evropa mora da igra veću ulogu u pomaganju Ukrajine".
Pavel je sugerisao da bi članice NATO-a mogle, na primer, da obučavaju ukrajinske vojnike u Ukrajini, što, kako je rekao, ne bi predstavljalo kršenje međunarodnih pravila.
Predsednici dve zemlje su komentarisali i plan Praga da kupi municiju za Ukrajinu van Evrope.
Oko 15 zemalja izrazilo je podršku planu za kupovinu 500.000 granata 155 mm i 300.000 granata od 122 mm u vrednosti od oko 1,5 milijardi dolara. Holandija se već obavezala da će donirati 100 miliona evra (108,5 miliona dolara).
Makron je rekao da je Francuska podržala plan, ali nije rekao koliko bi mogla da doprinese. Francuska se dugo zalagala da EU koristi evropsko finansiranje samo za evropsku odbrambenu industriju i protivila se ideji kupovine van EU.
Izvori: AFP i AP
