Sjedinjene Američke Države najavile su kaznene mere kineskim zvaničnicima odgovornim za "prisilnu asimilaciju" dece na Tibetu, gde je, prema ekspertima Ujedinjenih nacija, milion dece odvojeno od svojih porodica i poslato u internate, pišu svetski mediji.
Vašington u slučaju Tibeta počinje da sledi mere koje je uveo Pekingu zbog odnosa prema muslimanskoj manjini u provinciji Sinđang i koje su dodatno zaoštrile odnose dve zemlje.
'Represivna politika'
Najava američkog državnog sekretara Entonija Blinkena (Antony) o ograničavanju izdavanje viza kineskim zvaničnicima koji stoje iza politike državnih internata na Tibetu je poslednji u nizu poteza SAD prema Kini uprkos nastavku dijaloga na visokom nivou između dve zemlje, ističe Agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Blinken je u saopštenju naveo da prinudne mere kineskih vlasti nastoje da "eliminišu različite jezičke, kulturne i verske tradicije Tibeta među mlađim generacijama Tibetanaca".
"Pozivamo vlasti Narodne Republike Kine da okončaju prinudno slanje tibetanske dece u internate koje vodi vlada i da obustave represivnu politiku asimilacije, kako na Tibetu tako i u drugim delovima Narodne Republike Kine", rekao je on.
Portparol Stejt departmenta rekao je da će se nova ograničenja odnositi na sadašnje i bivše zvaničnike koji su uključeni u obrazovnu politiku na Tibetu, ali nije dao više detalja, pozivajući se na američke zakone o poverljivosti podataka o vizama.
SAD su u decembru uvele sankcije dvojici visokih kineskih zvaničnika zbog, kako je naveo Vašington, rasprostranjenog kršenja ljudskih prava na Tibetu.
Blinken je u saopštenju citirao podatke koje su u februaru iznela tri eksperta Ujedinjenih nacija (UN) koji su rekli da je oko milion tibetanske dece pod prinudom poslato u internate.
Specijalni izvestioci UN rekli su da izgleda da je cilj tog programa integracije Tibetanaca protiv njihove volje u kinesku većinski Han kulturu, uz obavezno obrazovanje na mandarinskom i bez nastave koja je relevantna za kulturu regiona Himalaja u kojem su budisti u većini.
U zasebnom izveštaju eksperata UN navodi se da su stotine hiljada Tibetanaca takođe prinuđene da napuste svoj tradicionalni seoski život i da prihvate niskokvalifikovanu "stručnu obuku", kao izgovor za podrivanje njihovog identiteta.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da je taj izveštaj "potpuno neosnovan" i navelo da region Tibeta "uživa u socijalnoj stabilnosti, ekonomskom razvoju, etničkom jedinstvu, verskoj harmoniji i da ljudi žive i rade u miru".
Tibet je vekovima oscilirao između nezavisnosti i kontrole Kine. Peking tvrdi da ga je "mirno oslobodio" 1951. godine i da je doneo infrastrukturu i obrazovanje ranije nerazvijenom regionu.
Aktivisti pozdravljaju, Kina ljuta
Najava Stejt departmenta razgnevila je Peking, dok su je pozdravili tibetanski aktivisti, ukazuje Blumberg (Bloomberg).
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je novinarima u Pekingu u sredu, 23. avgusta, da je "nezakonite" sankcije Vašingtona "ozbiljan potez" koji zadire u unutrašnje stvari Kine.
"Mi se tome oštro protivimo i oštro osuđujemo", rekao je on.
S druge strane, Tenčo Gjaco, predsednica Međunarodne kampanje za Tibet sa sedištem u Vašingtonu, pozdravila je mere uvedene zbog "nesavesnog odvajanje tibetanske dece od njihovih porodica".
Ona je navela da takva politika "pokazuje dubinu plana Pekinga da eliminiše tibetanski način života i pretvori Tibetance u lojalne sledbenike" Komunističke partije Kine.
Nove američke mere protiv kineskih zvaničnika najavljene su nekoliko dana pre nego što ministarka trgovine SAD Đina Remondo odlazi u značajnu posetu Pekingu, navodi Blumberg.
SAD su u ponedeljak, 21. avgusta, ukinule ograničenja za 27 kineskih kompanija i organizacija, očigledno kao nuđenje maslinove grane uoči posete Remondo Pekingu od 27. do 30. avgusta.
Tibet posle Sinđanga
Sankcije kineskim zvaničnicima zbog, kako je navedeno, nasilne asimilacije mladih Tibetanaca, proširene su američke mere protiv Kine zbog njenog tretmana etničkih manjina, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Kina je već optužena zbog navoda o maltretiranju etničkih i verskih manjina u provinciji Sinđang, gde uglavnom žive muslimani Ujguri. Te optužbe su ozbiljno zaoštrile odnose SAD i Kine i dodale moralnu dimenziju poslovnim aktivnostima između dve zemlje, navodi list.
Još od kraja administracije Donalda Trampa (Trump) SAD su masovna zatvaranja Ujgura počela da opisuju kao genocid s ciljem da se izbriše njihov etnički identitet. Administracija Džoa Bajdena (Joe Biden) je potom zabranila uvoz mnogih artikala proizvedenih u Sinđangu usled zabrinutosti da su možda napravljeni prinudnim radom Ujgura, što je uticalo na trgovinu pamukom, paradajzom i nekim proizvodima visoke tehnologije.
Vašington je takođe uveo ekonomske sankcije protiv vladinih kompanija koje posluju u Sinđangu i pojedincima koje smatra odgovornim za pritvorske objekte u koje se smeštaju Ujguri zabranio ulazak u SAD, što je, kako ukazuje Volstrit džurnal, uglavnom simboličan potez.
Merama najavljenim u utorak (22. avgusta), kako piše list, izgleda da Stejt department preduzima početne korake u istom smeru u pogledu Tibeta, još jednog ogromnog regiona na zapadu Kine. Tibetanska visoravan, međutim, ima ograničene međunarodne ekonomske ili trgovinske veze u poređenju sa Sinđangom.
Ipak, dodaje Volstrit džurnal, optužbe SAD o prisilnoj asimilaciji milion mladih ljudi donose snažan novi nivo međunarodne podrške dugotrajnim optužbama grupa za podršku Tibetu i pojedinih zvaničnika UN da su obrazovni programi koje vode kineske vlasti osmišljeni da naruše etnički i kulturni identitet.
"Iskorenjivanje maternjeg jezika je posebno užasno u slučaju tibetanske kulture s obzirom na ulogu koju pamćenje i recitovanje igraju u rigoroznom monaškom obrazovnom sistemu", rekao je američki glumac i tibetanski aktivista Ričard Gir (Richard Gere) na saslušanju u martu pred Kongresno-izvršnom komisijom o Kini koja je takođe osudila obrazovne programe na Tibetu.
Facebook Forum