Ministri spoljnih poslova Grupe 20 vodećih ekonomija sastaju se u Atlanti 30. i 31. oktobra na razgovorima za koje se očekuje da će istaći trajne podele među zapadnim vladama oko ruskog rata u Ukrajini, dok SAD nastoje da forum usmere na ekonomski rast, energetsku bezbednost i trgovinu.
Sastanak u Atlanti, kojim predsedava američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), održava se uoči samita lidera G20 zakazanog za decembar u Majamiju, čiji će domaćin biti američki predsednik Donald Tramp (Trump). Ruski predsednik Vladimir Putin je pozvan, mada nije poznato da li će prisustvovati.
Prisustvo ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u Atlanti ponovo je pokrenulo debatu među zapadnim vladama o tome da li angažovanje s ruskim zvaničnicima na međunarodnim skupovima donosi rizik da se pošalje signal povratka na uobičajeno stanje stvari, dok se rat Moskve protiv Ukrajine nastavlja.
Radio Slobodna Evropa saznao je da ove godine neće biti tradicionalne zajedničke fotografije uoči samita. Iako razlog promene ostaje nejasan, za neke zapadne diplomate se navodilo da nisu bili voljni da se pojave pored Lavrova na zvaničnoj grupnoj fotografiji.
Zapadne diplomate su rekle novinarima da organizatori razmatraju mogućnost da se naprave dve grupne fotografije, jednu s Lavrovom i jednu bez njega.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (Johann Wadephul) rekao je da ne bi izbegao grupnu fotografiju sa svim učesnicima, jer je dijalog deo njegovog posla. On je, međutim, naglasio da ne može biti "normalnosti" u odnosima s Moskvom sve dok traje rat.
"Prvih nekoliko godina posle opšte ruske invazije na Ukrajinu, SAD i njihovi evropski saveznici bili su ujedinjeni u odbijanju povratka na 'uobičajeno stanje' s Moskvom, uključujući izbegavanje njenog legitimisanja kroz uobičajeno diplomatsko angažovanje", rekao je za RSE Nikolas Loker (Nicholas Lokker), pridruženi saradnik Programa za transatlantsku bezbednost u vašingtonskom Centru za novu američku bezbednost.
"Taj konsenzus se u međuvremenu raspao", dodao je on.
Tenzije oko angažovanja s Rusijom pojavile su se i na prethodnim sastancima G20.
Na avgustovskom sastanku ministara finansija u Ešvilu u Severnoj Karolini, evropski delegati su pokazali nezadovoljstvo nakon što je američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) održao bilateralni sastanak s ruskim ministrom finansija Antonom Siluanovom.
Evropski predstavnici insistirali su da Siluanov bude isključen iz "zajedničke fotografije" sastanka, rekao je Loker.
Odsustvo Ukrajine sa skupa u Atlanti dodaje još jednu tačku trenja. Vašington je ograničio pozivnice na zvanične članice G20, pa su Ukrajina i Južna Afrika ostale van spiska gostiju.
Moskva se takođe požalila na organizaciju. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da su vize za delegaciju rešene tek u poslednjem trenutku, sugerišući da "nisu svi u Vašingtonu zadovoljni" Lavrovljevim učešćem.
Lavrov je rekao da namerava da iskoristi sastanak da se zalaže za reformu globalnih ekonomskih institucija i višepolarniji svetski poredak.
Agenda Vašingtona 'povratak osnovama'
Stejt department navodi da SAD žele da G20 vrate "osnovama", s agendom usmerenom na ekonomski rast, deregulaciju, inovacije, energetiku i trgovinu.
Među ostalim prioritetima su jačanje lanaca snabdevanja, zaštita slobode plovidbe i bolji pristup ključnim mineralima, hrani i đubrivu. Vašington takođe podržava kandidaturu Poljske za punopravno članstvo u G20.
Ta agenda odražava naglasak Trampove administracije na ekonomskoj konkurentnosti i energetskoj bezbednosti, kao i njenu želju da forum postane mesto praktične saradnje po pitanjima koja utiču na globalna tržišta.
Džejms Lamond (James), viši saradnik Programa za demokratsku otpornost u vašingtonskom Centru za analizu evropske politike, rekao je da je fokus na inovacijama, energetskoj bezbednosti, lancima snabdevanja i ključnim mineralima dobrodošao.
On je, međutim, za RSE rekao da će razgovorima verovatno dominirati ratovi u Ukrajini i Iranu, što će ministrima otežati da se koncentrišu na ekonomske prioritete G20.
Lamond je rekao da će prisustvo Lavrova otežati suštinsku raspravu o Ukrajini, pogotovo jer Kijev nije zastupljen na sastanku.
"O bilo čemu suštinskom ne može se pregovarati bez zastupljenosti Ukrajine", rekao je on.
Lamond je takođe ukazao na povećanu zabrinutost Evrope zbog ruskog hibridnog ratovanja, navodeći incident s naoružanom bespilotnom letelicom na aerodromu u Lajpcigu, sabotaže u fabrikama, oštećenja podmorskih kablova, učestalije sajber upade i lažne zločine iz mržnje pod tuđom zastavom. Rusija poriče umešanost u takve aktivnosti.
Te zabrinutosti, rekao je on, naglašavaju potrebu da vlade rešavaju bezbednosne pretnje koje prevazilaze konvencionalni vojni sukob, poput sajber bezbednosti.
Energetsku bezbednost, još jedan važan američki prioritet, biće teško rešavati bez razmatranja sukoba koji uključuje Iran i šire područje Bliskog istoka, rekao je on.
Američki zvaničnici rekli su nekolicini zemalja u regionu i drugim saveznicima da se pripreme za mogućnost novih američkih vojnih udara na Iran posle izbora u SAD 3. novembra, kao i za moguću odmazdu Teherana.
Izgledi za dalju eskalaciju dodaju neizvesnost razgovorima o energetskim isporukama i bezbednosti ključnih plovnih puteva, čak i ako sukob nije formalno u središtu agende u Atlanti.