SAD će krajem ovog meseca započeti evakuaciju iz Avganistana podnosilaca zahteva za imigracionu vizu čiji su životi ugroženi jer su radili za američku vladu kao prevodioci i druge poslove, saopštila je Bela kuća.
U međuvremenu, bivši američki predsednik Džordž Buš (George W. Bush), koji je naložio intervenciju u Avganistanu 2001. godine, kazao je da je odluka o povlačenju američkih trupa veoma loša i naneće “neopisivu štetu” ženama u toj zemlji.
Evakuacija, nazvana operacija “savezničko utočište”, trebalo bi da počne tokom poslednje sedmice u julu, rekla je portparolka Bele kuće Džen (Jen) Jen Psaki. U međuvremenu, rasplamsavaju se borbe u Avganistanu u kojima talibani potiskuju vladine snage koje podržavaju SAD, kontrolišući sve veću teritoriju i zauzimajući granične prelaze.
„Preduzimamo ove korake zato što su to hrabre osobe“, rekla je Psaki. „Želimo da osiguramo da se prizna i ispoštuje uloga koju su imale poslednjih godina,“ dodala je.
Koliko će ljudi biti evakuisano?
Predsednik Džo Bajden (Joe Biden) odredio 31. avgust kao datum za formalno okončanje američke vojne misije u Avganistanu. Američki general koji je vodio misiju, Ostin Miler (Austin Miller), predao je komandu na ceremoniji u ponedeljak, čime je simbolički završen najduži ratni angažman SAD-a, koji je započeo krajem 2001. godine, nakon napada islamskih militanata 11. septembra na Njujork i Vašington, podseća “Gardijan” (The Guardian).
Psaki je rekla da ne može da obelodani broj Avganistanaca, koji će biti na prvim letovima za evakuaciju, "iz operativnih i bezbednosnih razloga".
Američki zvaničnik rekao je, pod uslovom anonimnosti, da će početna evakuacija obuhvatiti oko 2.500 ljudi i da će oni verovatno biti smešteni u američkim vojnim objektima dok se obrađuju zahtevi za vizu. Nije doneta konačna odluka koje će se baze koristiti, prenosi “Gardijan”.
Ko može dobiti vize?
Specijalni program za imigrantske vize dostupan je ljudima koji su tokom rata u Avganistanu sarađivali sa vladom SAD-a ili međunarodnim snagama. Sličan program bio je dostupan i Iračanima koji su sarađivali sa američkom vladom nakon američke invazije 2003. godine, ali nijedna prijava nije prihvaćena nakon septembra 2014. godine.
Bajdenova administracija je pod pritiskom kongresmena iz obe stranke i grupa za zaštitu ljudskih prava da počne evakuaciju hiljada podnosilaca zahteva za imigracionu vizu - i njihove porodice – kojima preti odmazda jer su radili za američku vladu.
Ta zabrinutost je povećana jer talibani ubrzano napreduju šireći teritoriju pod svojom kontrolom, dok su mirovni pregovori u ćorsokaku.
Psaki je kazala da je cilj da se "pojedinci koji ispunjavaju uslove mogu preseliti iz zemlje" pre povlačenja američkih trupa krajem avgusta.
Očekuje se da će se početna evakuacija obavljati unajmljenim civilnim avionima i da će obuhvatiti Avganistance koji čekaju da se obrade zahtevi za vizu, kažu upućeni izvori.
Džejms Mirvaldis (James Miervaldis), predsjedavajući grupe pod nazivom „Niko ne sme biti ostavljen“ (No One Left Behind) koja je vršila pritisak na evakuaciju Avganistanaca koji su sarađivali sa SAD-om, nazvao je početak ove operacije „veoma pozitivnim razvojem događaja“.
Da li će evakuacija biti dovoljna?
On je dodao da taj potez još uvek nije dovoljan jer postoji potencijalno na desetine hiljada Avganistanaca koji možda žele da odu iz zemlje čekajući na odobravanje vize.
Jedinicom Stejt departmenta koja koordinira evakuaciju upravljaće ambasadorka Trejsi Džejkobson (Tracey Jacobson), a uključivaće predstavnike Pentagona i Odeljenja za nacionalnu bezbednost, rekao je Psaki.
Zamenik savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost, Ras Trejvers (Russ Travers), koordinisaće rad vladinih agencija uključenih u evakuaciju.
Buš kritikuje povlačenje
Bivši američki predsednik Džordž Buš kritikovao je povlačenje Zapada iz Avganistana. On je rekao za Dojče Vele (Deutsche Velle) da se plaši da će to naneti avganistanskim ženama i devojkama „neizrecivu štetu“.
Na pitanje da li je povlačenje bilo greška, Buš je odgovorio: "Znate, mislim da jeste, jer će posledice biti neverovatno loše."
U intervjuu nemačkom emiteru, u trenutku kada je kancelarka Angela Merkel bila u poslednjoj zvaničnoj poseti Vašingtonu pre povlačenja sa funkcije, Buš je rekao da je ona delimično podržala razmeštanje trupa „jer je videla napredak koji bi mogao da se postigne za mlade devojke i žene u Avganistanu”.
Dodao je da je „neverovatno kako se to društvo promenilo od brutalnosti talibana i odjednom - nažalost - bojim se da će avganistanske žene i devojke pretrpeti neizrecivu štetu.“
Tokom vladavine Talibana krajem 1990-ih, žene su uglavnom bile zatvorene u svoje domove, a devojke nisu imale pristup obrazovanju. Uprkos protestima iz SAD-a i Evrope, talibani su primenjivali ekstremnu verziju islamskog šerijatskog zakona poput poput javnih pogubljenja osuđenih ubica, kao i zabranu televizije, muzike i bioskopa i zabrani devojčicama starijim od 10 godina da idu u školu, prenosi BBC.
„Tužan sam“, rekao je Buš. „Lora (njegova supruga) i ja smo proveli puno vremena sa avganistanskim ženama i one se plaše. Mislim i na sve prevodioce i ostale ljude koji su pomogli ne samo američkim, već i NATO trupama, i čini se da će ih ovi ljudi biti prepušteni klanju ovih brutalnih ljudi. To mi slama srce,“ kazao je Buš.
Dvadeset godina rata
Rat u Avganistanu započeo u vreme kada je Buš bio predsednik nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine.
Vašington je talibanskom lideru Muli Omaru dao ultimatum da preda lidera al-Kaide Osamu bin Ladena i demontira kampove za obuku militanata ili će se suočiti sa vojnom intervencijom. Omar je to odbio, a koalicija predvođena SAD-om započela je invaziju u oktobru.
