Američki Stejt department navodi da specijalni predstavnik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) narednih nedelja prelazi na novu funkciju.
"Sve karijerne diplomate u Stejt departmentu menjaju pozicije u periodu od jedne do četiri godine, što je deo redovne prakse. Kao karijerni diplomata, zamenik pomoćnika državnog sekretara Eskobar je obavljao svoju trenutnu ulogu tri godine, a narednih nedelja prelazi na svoj sledeći zadatak, što je odavno planirano", naveo je portparol Stejt departmenta, prenosi Glas Amerike.
Nije rečeno šta će biti novo Eskobarovo zaduženje.
"Do planiranog prelaska na novu funkciju, nastavlja da obavlja ulogu zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, kao i specijalnog izaslanika za pitanja Zapadnog Balkana", navodi portparol Stejt departmenta.
Eskobar je na funkciju specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan i zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, došao u septembru 2021. godine. Do tada je bio zamenik ambasadora SAD u Beogradu, gde je ranije obavljao i funkciju otpravnika poslova.
Osim u Beogradu, radio je u diplomatskim misijama u Podgorici i Banjaluci. Gabrijel Eskobar je bio na pozicijama u Pragu, Rimu i Moskvi. Radio je i u diplomatskim misijama u Iraku, Boliviji, Pakistanu.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) tokom balkanske turneje, Eskobar je detaljno govorio o dijalogu Kosova i Srbije i američkim stavovima i uz ostalo, ukazao na to da Ohridski sporazum Kosova i Srbije otvara ogromne mogućnosti za Kosovo.
"U okviru Ohridskog sporazuma, od Srbije se traži da prizna suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, njegovu administrativnu kontrolu nad severom, da prizna pasoš, nacionalne simbole, zastavu, lične karte, diplome, vozačke dozvole i sve ostalo. Od Srbije se takođe traži da ne blokira evrointegracije Kosova u bilo koje institucije. U zamenu, Kosovo će formirati Zajednicu opština sa srpskom većinom, što je postojeća pravna obaveza. Tako da, po ceni nečega što je već trebalo da uradi, dobija sve beneficije. I to daje nama, Sjedinjenim Državama, platformu da radimo na daljem priznavanju ne samo u Evropi, već širom sveta", naveo je, uz ostalo, Eskobar.
On je tada još rekao da je preremijer Kosova Aljbin Kurti (Albin Kurti) tada odbio njegove predloge za srpski dinar i da mu nije dao nikakve garancije da će unaprediti nacrt statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Eskobar je rekao da postoji "dosta razočarenja" Kurtijevom vladom, ne samo u Vašingtonu, već i u Evropi.
Osnivanje Zajednice srpskih opština Kosovo i Srbija su dogovorile Briselskim sporazumom 2013. godine, ali vlasti na Kosovu oklevaju da sprovedu sporazum, strahujući da bi ovlašćenja Zajednice mogla da utiču na funkcionalnost države.
Dve zemlje vode pregovore o normalizaciji odnosa od 2011. godine, ali desetine postignutih dogovora nisu implementirane na terenu.
Međunarodna zajednica je pojačala pritisak na Kosovo da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, dok od Srbije traži da de facto prizna Kosovo.
Obe stavke su predviđene i Ohridskim sporazumom, koji je dobio usmenu saglasnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.
