Direktorica evropskog programa u Međunarodnoj kriznoj grupi Sabine Frejzer za RFE kaže kako je pozitivno što su političari u BiH spremni na razgovor o reformama, te kako SAD i EU imaju zajednički pristup i žele da ubrzaju reforme.
Frezier: Sumnjam da je Dodikov sastanak sa srbijanskim i ruskim liderima imao direktnog efekta na njegovu poziciju u odnosu na ustavne promjene. Imajući u vidu da je Rusija članica Savjeta za implementaciju mira, Srbija bi trebala pokazati da podržava proces reformi u BiH i trebala bi ohrabriti Dodika da podrži te reforme. Međutim, atmosfera u BiH je takva da su političke stranke ukopane u svojim razlikama, veoma je teško doći do ubrzanih reformi i razumljivo je da su sve tri strane neodlučne u odnosu na karakter reformi. Ali ono što je pozitivno - sve strane, uključujući i Dodika, spremne su na diskusiju o reformama. Nadamo se da će i Rusija i Srbija pokazati interes da podrže predstojeće reforme.
Freizer: Ono što je važno u ovom procesu to je da EU i SAD imaju zajednički pristup i žele da uzbaju reforme. To je veoma pozitivno i nadam se da će se taj trend održati i ubuduće. Nadam se da će Rusija biti dio tog procesa. Kao što sam već ranije rekla, Rusija je članica Vijeća za implementaciju mira i ono što je neophodno to je ruski angažman i ruska podrška tom procesu. U krajnoj liniji reforme neće proći kao nametnuta rješenja. Promjene moraju biti rezultat dogovora sve tri strane uključujući i Dodika, koji se složio da se taj proces nastavi. Nametnuta rješenja nijesu moguća.
Freizer: Postoji opasnost nametanja rješenja. Onako kako ja vidim reforme, one su u velikoj mjeri dio procesa integracije u EU. Dodik se slaže sa tim da je budućnost Bosne u Evropi. BiH treba da dobije status kandidata i da postane punopravni član EU, ali da bi se to dogodilo BiH mora proći kroz reforme. Međutim to neće ići brzo i odvijaće se u kontekstu procesa evropskih integracija. I Dodik bi to trebao podržati u kontekstu njegove podrške za EU.
Freizer: Ovo je pitanje koje mnogi postavljaju – da li postoji plan B ako se strane ne dogovore oko reformi i oko toga kako da krenu naprijed. Ja lično ne znam da postoji neki plan B i neznam kako bi on mogao izgledati. Za mene je jedini plan plan koji podrzumijeva da je BiH jedinstvena država sa odgovornošću prema svim svojim građanima. Nemojte zaboraviti da se BiH kreće prema EU i NATO i najvažniji je plan da u tom procesu idemo dalje.
RSE: Proces ustavnih reformi u BiH je blokiran ponovo. Da li mislite da je sastanak Milorada Dodika sa ruskim predsjednikom Medvedevim i srbijanskim Tadićem u Beogradu izmedju dvije sesije sarajevskih pregovora doprinio odsustvu bili kakvog dogovora?
Frezier: Sumnjam da je Dodikov sastanak sa srbijanskim i ruskim liderima imao direktnog efekta na njegovu poziciju u odnosu na ustavne promjene. Imajući u vidu da je Rusija članica Savjeta za implementaciju mira, Srbija bi trebala pokazati da podržava proces reformi u BiH i trebala bi ohrabriti Dodika da podrži te reforme. Međutim, atmosfera u BiH je takva da su političke stranke ukopane u svojim razlikama, veoma je teško doći do ubrzanih reformi i razumljivo je da su sve tri strane neodlučne u odnosu na karakter reformi. Ali ono što je pozitivno - sve strane, uključujući i Dodika, spremne su na diskusiju o reformama. Nadamo se da će i Rusija i Srbija pokazati interes da podrže predstojeće reforme.
RSE : Stiče se utisak da je međunrodna zajednica imala plan reformi u Bosni i Hercegovini i da je taj proces naglo prekinut nakon Dodikovog susreta sa Tadićem i Medvedevim i izgleda gotovo kao da su međunarodni predstvanici retrirali. Imate li Vi taj utisak?
Postoji li plan B?
Freizer: Ono što je važno u ovom procesu to je da EU i SAD imaju zajednički pristup i žele da uzbaju reforme. To je veoma pozitivno i nadam se da će se taj trend održati i ubuduće. Nadam se da će Rusija biti dio tog procesa. Kao što sam već ranije rekla, Rusija je članica Vijeća za implementaciju mira i ono što je neophodno to je ruski angažman i ruska podrška tom procesu. U krajnoj liniji reforme neće proći kao nametnuta rješenja. Promjene moraju biti rezultat dogovora sve tri strane uključujući i Dodika, koji se složio da se taj proces nastavi. Nametnuta rješenja nijesu moguća.
RSE: Sa Dodikovim insitiranjem da bilo kakve ustavne promjene moraju uključiti i mehanizam za razvod braka dva eniteta, čak i otvaranje procesa ustavnih reformi može imati opasan ishod?
Freizer: Postoji opasnost nametanja rješenja. Onako kako ja vidim reforme, one su u velikoj mjeri dio procesa integracije u EU. Dodik se slaže sa tim da je budućnost Bosne u Evropi. BiH treba da dobije status kandidata i da postane punopravni član EU, ali da bi se to dogodilo BiH mora proći kroz reforme. Međutim to neće ići brzo i odvijaće se u kontekstu procesa evropskih integracija. I Dodik bi to trebao podržati u kontekstu njegove podrške za EU.
RSE: Butrmirski pregovori se doživaljavju kao drugi Dejton, ali postoji li bilo kakav plan B u slučaju da bosanski lideri ne uspiju da se dogovore o vitalnim pitanjima koja se tiču budućnosti zemlje?
Freizer: Ovo je pitanje koje mnogi postavljaju – da li postoji plan B ako se strane ne dogovore oko reformi i oko toga kako da krenu naprijed. Ja lično ne znam da postoji neki plan B i neznam kako bi on mogao izgledati. Za mene je jedini plan plan koji podrzumijeva da je BiH jedinstvena država sa odgovornošću prema svim svojim građanima. Nemojte zaboraviti da se BiH kreće prema EU i NATO i najvažniji je plan da u tom procesu idemo dalje.
