Stranka koja slovi za proruski orjentisanu još od vremena njenog prvog lidera Slobodana Miloševića, Socijalistička partija Srbije (SPS) osnovana 1990, izbačena je iz igre za najviše pozicije prvi put posle 12 godina i pet srpskih vlada u kojima je držala neke od najznačajnijih resora.
“Nova vlada bez Ivice Dačića ne može se smatrati vladom u kojoj postoji jak ruski igrač. Svakako da time Moskva nije zadovoljna”, kaže politički analičar Cvijetin Milivojević o predsedniku SPS-a Ivici Dačiću, neizostavnom političkom šrafu svake srpske vlasti od 2008. godine.
Tada se Dačić sa svojom strankom, lično zauzimajući poziciju ministra policije, vratio na scenu nakon političke propasti u demokratskim promenama 5. oktobra 2000., a koalicijom sa aktuelnom Srpskom naprednom strankom (SNS) 2012. i kroz dalje funkcije premijera i ministra spoljnih poslova do danas zacementirao u vlasti na čijem čelu je sadašnji šef države Aleksandar Vučić.
Sve funkcije Ivice Dačića
SPS-u samo dva ministarstva
U sadašnjoj podeli, dogovorenoj na sastancima Vučićevog SNS-a 25. oktobra i uz prisustvo mandatarke Ane Brnabić, SPS Ivice Dačića imaće samo dva ministarstva u vladi sa 23 mesta - prosvete i bez portfelja, nasuprot jakim pozicijama socijalista u dosadašnjoj izvršnoj vlasti u kojoj su vodili resore energetike, spoljnih poslova, državne uprave, ekologije, kao i mestu ministra bez portfelja za demografiju.
Ključni momenat za odluku Vučića da sklanjanjem SPS kadrova učini konačni otklon od Moskve, smatra Milivojević, bio je sporazum 4. septembra u Vašingtonu.
“Trampova administracija faktički je tražila da se zatvore slavine prema Rusiji. On je deo tog sporazuma ispunio tako što je minimizirao uticaj SPS-a, koji se smatra miljenikom Moskve pre svega u sektoru energetike”, navodi Milivojević u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Energetika ključna
Jedna od tačaka sporazuma o ekonomskoj normalizaciji, koji su u Beloj Kući u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti, za obe strane ima obavezu diversifikacije izvora snabdevanja energijom, što bi za Srbiju u praksi moglo da znači da smanji nabavku gasa iz Rusije.
Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja Srbije za gas koje okuplja inžinjere i stručnjake energetike, napominje da je Srbija, osim nešto malo gasa za grejanje i industriju iz domaće proizvodnje, skoro 100 odsto zavisna od uvoza iz Rusije.
“U ovom trenutku ne postoje neki drugi izvori na koje bi Srbija mogla da se priključi kako bi imala diversifikaciju. Sada se gradi Turski tok i on će biti takođe sa ruskim gasom ali će u njega moći da se ulije turkmenistanski, azerbejdžanski, i bilo koji drugi energent. Tako da postoji mogućnost za razdvajanje izvora ali tek u perspektivi”, navodi Vuletić.
Po podacima Udruženja za gas, Srbija godišnje iz Rusije uvozi oko dve milijarde kubnih metara gasa godišnje i četiri miliona tona nafte, energenta koji stiže preko nekadašnjeg državnog preduzeća Naftna industrije Srbije, sada u većinskom vlasništvu ruskog energetskog giganta Gazprom.
Konkurencijom do niže cene gasa
Novi gasovod Turski tok godišnje bi trebalo da transportuje 31,5 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije. Polovina od toga, 15,75 milijardi, rezervisana je za potrebe Turske, dok će druga polovina ići dalje ka južnoj i centralnoj Evropi, između ostalog kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku.
U presudnom momentu za taj projekat, kada je reč o Srbiji, prema najavama nakon sednice predsedništva SNS 25. oktobra, ministarstvo energetike preuzeće Zorana Mihajlović, funkcionerka te partije poznata po svojim prozapadnim stavovima. Mihajlović, dosadašnja ministarka saobraćaja, po drugi put u svojoj političkoj karijeri vodiće taj resor.
Srbijagas ostaje SPS-u
Ipak, SPS-u će, sudeći prema najavi lidera te stranke Ivice Dačića, ostati važno javno preduzeće u energetskom sistemu Srbije. On je u izjavi za Televiziju Prva 26. oktobra nagovestio da će direktor Srbijagasa, javnog preduzeća zaduženog za uvoz gasa, ostati funkcioner SPS-a Dušan Bajatović, koji važi za osobu koja se veoma dobro kotira u Kremlju i na čijem izboru insistiraju Moskva i uprava moćnog Gazproma.
Takođe, Dačić, inače budući predsednik Skupštine Srbije, izrazio je uverenje da će njegov čovek biti na čelu još jednog velikog preduzeća, što se tumači i kao želja SPS-a da kadar te partije vodi Elektroprivredu Srbije, najveću energetsku kompaniju u zemlji kojoj predstoji privatizacija. Da li će se to i ostvariti biće poznato po formiranju Vlade Srbije.
Funkcioneri SPS i SNS nisu bili voljni da komentarišu za RSE promene u resoru energetike i kako će to uticati na odnose sa Rusijom ali je Zorana Mihajlović u pisanoj izjavi navela da Srbija rudarstvu i energetici ima bogatstvo koje se meri i u svetskim razmerama i da će u narednom periodu njen zadatak biti da uredi tu oblast.
„Puno je izazova u sektoru rudarstva i energetike, posebno kada govorimo o gasovodima i naftovodima, i moramo da razmišljamo i o Srbiji 2050. godine a ne samo sada“, izjavila je Mihajlović, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva.
Ona je inače već imala neslaganje sa Dušanom Bajatovićem, direktorom Srbijagasa, tokom svog prethodnog mandata na mestu ministarke energetike.
U izjavi za televiziju B92 u martu 2013. Mihajlović je ocenila da Bajatović nije dobro radio i da bi trebalo preispitati rad Srbijagasa. Funkcioner SPS-a ove kritike je odbacio.
Dokaz odricanja od Moskve
Promenu u sektoru energetike analitičar Cvijetin Milivojević najpre vidi kao dokaz namere Aleksandra Vučića da se odrekne Moskve i njegov mogući motiv nazire u komplikovanom planu u vezi sa kosovskim pitanjem.
“On misli da će time što, na primer, Amerikanci sada prilikom potpisivanja Vašingtonskog sporazuma nisu insistirali da Srbija prizna Kosovo, ili na obaveznom ulasku u Ujedinjene nacije, politički kupiti još neku godinu na vlasti”, zaključio je Milivojević dodavši da je, kako smatra, Vučić sve političke karte stavio na pobedu Donalda Trampa na američkim izborima.
Nakon sporazuma u Vašingtonu i dugih četvoromesečnih kalkulacija u formiranju nove srpske vlade nije se dogodila od zvaničnog Beograda najavljena poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji na Dan pobede 20. oktobar.
Koliki će posle svega biti dobitak od Vašingtona ili možda kazna od Rusije za vlast u Beogradu, zaključuje Milivojević, videće se vrlo brzo.
“Od Moskve smo već dobili direktnu packu, Putin nije došao u Srbiju. A kakva će poruka stići iz Vašingtona, videćemo već nakon rezultata predsedničkih izbora.”
Lavrov u Beogradu ove nedelje
Umesto Putina u Beograd 28. oktobra stiže šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Za sada nije poznata agenda sastanaka ali je prva čestitka koju je ruski ministar spoljnih poslova uputio stigla upravo u ruke Ivice Dačića, koji lične dobre odnose sa Rusijom inače zasniva i na dugogodišnjem poznanstvu i bliskim odnosima sa Lavrovim, kao i portparolkom ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marijom Zaharovom koja je svojevremeno bila njegov gost u Srbiji na muzičkom festivalu Dragačevski sabor trubača u Guči.
Kako se navodi u zvaničnom saopštenju, ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko predao je Dečiću prilikom sastanka 26. oktobra čestitku Sergeja Lavrova povodom stupanja na novu dužnost. U čestitki se navodi da su Lavrov i Dačić tokom godina saradnje u svojstvu šefova spoljnopolitičkih resursa uspeli da postignu mnogo.
Ministarsko mesto ostaće Aleksandru Vulinu, lideru Pokreta socijalista za kog važi da je blizak Rusiji, koji bi nakon mandata na funkciji ministra odbrane trebalo da preuzme resor policije.
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko u septembru je Aleksandru Vulinu uručio "Spomenicu direktora Federalne službe Ruske Federacije" za ostvarenu vojno-tehničku saradnju između dve zemlje.
