Odlukom Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Radio-televizija Vojvodine skinuta je predajnika na tornju Avala, čime je signal ove kuće postao nedostupan u nekim delovima Srbije. Dok u REM-u tvrde da se program može pratiti preko drugih predajnika,u vojvođanskom javnom servisu kažu da to u praksi nije tako. O tome da li se u ovoj odluci nazire i uticaj politike, u RTV Vojvodine ne žele da govore.
RTV Vojvodine je skinuta sa releja Avala u maju, nakon godinu i po dana koliko je koristila ovaj predajnik, kaže za Radio Slobodna Evropa Slobodan Arežina, direktor programa Radio-televizije Vojvodine.
„Mi smo uputili zvanični dopis REM-u sa molbom da nam objasne zašto smo skinuti sa tornja Avala. Odgovorili su nam da su, u konsultaciji sa drugim stručnim službama, utvrdili da veliki procenat građana Vojvodine, a mi smo pokrajinski servis, mogu da prate naš program preko releja kod Vršca, na Čotu i drugih releja u Vojvodini i da nema razloga da budemo na predajniku Avala. Međutim, prema onome što se vidi u praksi to je teško izvodljivo. S druge strane, ljudi su u dobrom delu Vojvodine navikli da radijski i televizijski signal primaju preko tornja Avala“, objašnjava Arežina.
On u razgovoru za naš program nije želeo da spekuliše o tome da li je reč o političkoj odluci prema medijskoj kući, čija je doskorašnja novinarka Danica Vučenić, pre nego što je napustila novinarstvo, izjavila da su funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke odbijali da gostuju u njenoj emisiji.
„Prema zvaničnim izveštajima koje smo dobili od REM-a nema te naznake. Ne bih ulazio u priču zašto je jednom delu gledališta u Srbiji omogućeno da prati Televiziju Vojvodine, a nekom drugiom delu nije, zato što znam da niko neće to potvrditi niti uopšte govoriti na tu temu“, kaže naš sagovrnik.
Ipak, dodaje Arežina, jedna stvar je sigurna – gledanost kuće je pala, a deo publike u Srbiji je uskraćen za program.
„Meni je najpre žao zbog našeg drugog televizijskog programa koji se emituje na deset jezika i namenjen je nacionalnim zajednicama koje žive u Srbiji. Njima je uskraćena mogućnost da vide i čuju sadržaje na svom jeziku. Mi emitujemo program i na makedonskom, a Makedonaca ima i u okolini Niša i Vranja i oni bi svakako mogli da čuju nešto što bi ih interesovalo; imamo program na rumunskom, zašto Rumuni koji žive u istočnoj Srbiji ne bi mogli da čuju taj program?“
