Kupovinom naoružanja od Rusije Srbija jasno pokazuje da sa njom želi još bliže odnose, izjavio je za RSE Aleksandar Goljc, vojnopolitički analitičar iz Moskve. Nabavka ruskog oružja upravo je bila jedna od glavnih tema velikog trodnevnog sastanka rukovodstava Srbije i Rusije.
Aleksandar Goljc kaže da je modernizacija vojske sasvim opravdan motiv za nabavku opreme, ali da svakako znači i jasan politički signal.
„U svakom slučaju, kada kupujete ili prodajete vojnu opremu ta odluka podrazumeva i da ćete imati bliske odnose sa određenom zemljom. I to u veoma dugom periodu, možda i u narednih nekoliko decenija. Naravno, sa ove tačke gledišta to je jasan signal da Srbija vidi Rusiju, ne baš kao saveznika, ali sigurno kao veoma bliskog partnera. Sa svim problemima koje Rusija sada ima, zbog Ukrajine, Sirije i svega ostalog“, ocenjuje Goljc.
Predstavnici vlasti, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, tokom posete Moskvi jasno su poručili da naoružanje koje bi Srbija mogla da dobije od Rusije neće biti ofanzivnog karaktera već da će služiti isključivo za odbranu zemlje.
Osim ekonomskog interesa, kaže Aleksandar Goljc, ovim aranžmanom u sadašnjim okolnostima i Rusija pokazuje poseban odnos prema Srbiji.
“To se ne može isključiti, naročito u trenutku kada imamo tako komplikovanu situaciju u Crnoj Gori. To je nekakav signal podrške, možda i da se predupredi mogućnost da Srbija ide ka bližim odnosima sa NATO i njenim članicama. Ukoliko razmišljano o mogućim političkim posledicama, svakako će posle ovoga NATO zemlje na Srbiju gledati sumnjičavo zbog kontakata sa Rusijom, posebno onih na vojnom planu. U to nema sumnje”, konstatuje Gojc.
Opravdanost nabavke ruske opreme za Vojsku Srbije stručnjaci ne dovode u pitanje, jer je inostrano naoružanje kojim sada raspolaže mahom ruske proizvodnje, i veoma zastarelo i gotovo van funkcije. Sa druge strane, jedan od razloga za kupovinu je, kako je rekao premijer Aleksandar Vučić, i to što se “okolne zemlje naoružavaju”.
Ljubodrag Stojadinović, vojni analitičar i bivši oficir jugoslovenske vojske, smatra da, na sreću, ipak nema realne opasnosti od ratne krize na Balkanu.
“Naoružavanje jeste neophodna potreba svake vojske. Ali je sigurno da ovde postoji i politička konotacija da Rusija svoje prisustvo u svetu, pa i na Balkanu, pokaže onom snagom koja je inače najubedljivija u međunarodnim odnosima. I da se Srbija, kao zemlja koja obećava da Rusiji ni pod kakvim pritiskom neće uvesti sankcije, još malo okrene Moskvi. Ne bih rekao da na taj način Rusija želi da kupi tu vrstu savezništva, već da Srbiju želi da približi sebi”, smatra Stojadinović.
Made in SSSR
Prema pisanju domaćih medija, od kojih su neka i potvrđena izjavama srpskih zvaničnika, Srbija od ruskog predsednika Vladimira Putina između ostalog traži i raketni sistem “Buk” i granate “Krasnopolj“. Iz nezvaničnih izvora došla je i vest da se sprema i nabavka 12 aviona MIG-29 čime bi se, uz četiri postojeća, formirala eskadrila na aerodromu Batajnica.
Za javnost i vojne krugove najintrigantnija je upravo kupovina ruskih lovaca, jer srpsko vazduhoplovstvo već decenijama kuburi sa ispravnošću aparata koji su neophodni za zaštitu vazdušnog prostora, jer su većini istekli resursi ili nema rezervnih delova.
Oružane snage zemalja proisteklih iz bivše Jugoslavije uglavnom koriste opremu “made in SSSR”, kaže Aleksandar Goljc, tako da su sa vojnog stanovišta ruski avioni danas logičan izbor.
“U svakom slučaju, jeftinija je kupovina MIG-ova 29 od, na primer, američkih F-16. Ali, da se razumemo, nabavka u tom broju nikako ne može da utiče na balans vojne moći u Evropi. Sasvim je prirodno da vojske nabavljaju opremu koja im se uklapa u postojeći sistem jer onda nema potrebe za posebnim obukama. I naravno, značajna stavka je da su cene ruskog oružja povoljnije od onog koje proizvode Sjedinjene Američke Države ili zemlje Evropske unije”, naglašava Goljc.
Ministarstvo odbrane Srbije i Federalna služba za vojno-tehničku saradnju Rusije u Moskvi su potpisali memorandum koji, kako piše Komersant, omogućava da se "značajno aktiviraju isporuke" oružja Beogradu. Ranije je najavljeno da bi Srbija od Rusije mogla da kupi balističke rakete, top 242 za kupolu borbenog vozila “Lazar”, kao i “Kamaz” šasije za haubicu “Nora”.
Pored toga, najavljena je i mogućnost zajedničke proizvodnje u vojnoj industriji. U Srbiju bi do kraja godine iz Rusije trebalo da stignu i dva nova transportna helikoptera Mi-17 koji su ranije naručeni.
Ljubodrag Stojadinović zaključuje da bi ipak trebalo sačekati da bi se procenili efekti ove rusko-srpske vojne saradnje.
“Javnost još ne zna kakva je to transakcija. Šta se kupuje, šta se navodno dobija kao neka vrsta donacije… Ali je sigurno da srpska vojska prilično oskudeva sa novim generacijama vazduhoplova, raketnim sistemima i sredstvima za protivvazdušnu odbranu. Da bi vojska uopšte postojala ona mora da ima nešto od naoružanja, a u tom tehnološki najnaprednijem vidu mi smo praktično već ostali u praistoriji”, kaže Stojadinović.
