Piše: Julija Petrovskaja
Za razliku od medija na Balkanu, koji su posvetili dosta pažnje prvom sastanku ruskog predsednika Vladimira Putina i kosovskog predsednika Hašima Tačija, ruske novine ne pridaju veliki značaj tom događaju.
U isto vreme, posmatrači navode da je to ipak simboličan susret, koji potvrđuje nastojanje Rusije da utiče na proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
Vest o sastanku Putina i Tačija u Rusiji su objavile dve vladine novinske agencije, TASS i RIA Novosti, bez dodatnih detalja i komentara sa ruske strane.
Agencija RIA Novosti je prenela poruku Tačija sa Twittera o njegovom razgovoru sa Putinom o procesu normalizacije odnosa sa vlastima u Beogradu, uz napomenu da Rusija nije priznala kosovsku nezavisnost.
Agencija TASS pored toga navodi da Kremlj nije najavio ovaj sastanak.
"Program boravka u Parizu, 11. novembra, povodom 100-godišnjice kraja Prvog svetskog rata, nije omogućio odvojene pregovore sa drugim liderima. Istovremeno, Kremlj nije isključio kratke kontakte sa učesnicima događaja. Tokom radnog doručka lideri su imali priliku da ukratko razgovaraju", stoji u saopštenju TASS-a.
Ova agencija dalje navodi da se u poslednjih nekoliko meseci, u Beogradu i Prištini raspravljalo o nekom kompromisnom rešenju u kontekstu korigovanja granica i razmene teritorija.
"Sjedinjene Države podržavaju ovu ideju, insistirajući na konačnom sporazumu, dok se nemačka kancelarka Angela Merkel protivi promeni granica na Balkanu, naglašavajući da sve zemlje u regionu imaju perspektivu pridruživanja Evropskoj uniji", navodi TASS stavove zapadnih zemalja.
Zvanično, Rusija smatra teritoriju Kosova integralnim delom Srbije i zalaže se za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine na osnovu rezolucije UN-a 1244 iz 1999. godine.
Hašim Tači u ruskom informativnom prostoru je najčešće predstavljen kao bivši gerilac odgovoran za ratne zločine i trgovinu ljudskim organima. Na jačanju tog imidža radile su i ruske vlasti, koje su aktivno promovisale na međunarodnom nivou izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija o švercu ljudskim organima tokom kosovskog sukoba krajem 1990-ih.
Međutim, ove godine Tači je postao prihvatljiv sagovornik za najveće ruske zvaničnike. Pre sastanka sa Vladimirom Putinom u Parizu on je imao kratak razgovor sa premijerom Dmitrijem Medvedevim, tokom posete Turskoj, u julu.
Tada je Tači saopštio na svom Twitteru da je predložio ruskom premijeru pokrenuti kontakte te da je Medvedev izrazio podršku procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Ali, ni u ovom slučaju nije bilo zvanične reakcije ruskih vlasti.
Na zvaničnoj stranici ruskog Ministarstva inostranih poslova do sada nije bilo informacija iz kojih bi se moglo zaključiti da Moskva održava redovne političke kontakte sa vlastima u Prištini. Ali, zato je bilo više izjava o kriminalno-terorističkoj prirodi kosovske države.
U Rusiji, posebno od 2014. godine (kada je Mosva pripojila Krim), pitanje Kosova je postalo važan element medijske propagande i konfrontacije Kremlja sa Zapadom.
Za Kremlj Kosovo je jedan od najboljih primera "duplih standarda Zapada".
U javnosti, predstavnici ruskih vlasti najčešce govore o Kosovu kao izvoru opasnosti za Balkan i čitavu Evropu. Situacija na Kosovu se prikazuje pre svega kao dokaz neuspešne politike Vašingtona i Brisela, a naglasak se stavlja na terorizam, islamski fundamentalizam te pretnje po srpsko stanovništvo i pravoslavne svetinje.
Ipak, sastanak Putina i Tačija nije iznenadio ruske posmatrače, s obzirom na nastojanje Rusije da utiče na proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
Spoljnopolitički komentator nezavisne ruske televizijske mreže "Dožd" (Rain) Konstantin Eggert smatra da uspostavljanje kontakata Moskve sa Prištinom ukazuje na pragmatičan pristup.
"Bilo je kontakata sa Prištinom i ranije, ali na nižim nivoima. U situaciji kada Beograd i Priština postepeno idu ka nekakvom rešenju, sastanak Putina sa Tačijem je zakašnjeli pokušaj pridruživanja ovom procesu i manifestacija nekog uticaja", smatra sagovornik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE).
Eggert je naveo da je "za Tačija sastanak sa Putinom nesporno pozitivan događaj, jer je ovo određeno priznanje od strane ruskih vlasti, koje su ga ranije prikazivale isključivo kao teroristu i trgovca ljudskim organima".
"Moskva nastoji da zadrži uticaj na razvoj događaja u regionu i zato je sasvim logično da ona bude u kontaktu sa svim stranama. U toku je zbližavanje Srbije i Kosova, i ako Srbija odluči da zatvori određena pitanja o odnosima sa Kosovom, nema razloga da Moskva to ne uradi. S druge strane, postepeno približavanje Srbije Evropskoj uniji, zatvara niz mogućnosti za Moskvu. Na primer, bezvizni režim Rusije i Srbije će biti ukinut. U tom kontekstu logično je da Moskva nastoji da ojača kontakte i saradnju sa različitim zemljama u regiji", smatra sagovornik RSE.
"Ne treba iz tog sastanka izvoditi senzacionalne zaključke, ali uspostavljanje ovih kontakata je manifestacija određenog pragmatizma", naveo je Konstantin Eggert.
Facebook Forum