Četvrti novembar u Rusiji je Dan jedinstva, državni praznik ispunjen zvaničnim događajima koji slave multietničku strukturu zemlje. Ove godine se poklapa s neizvesnim prebrojavanjem glasova na izuzetno tesnim predsedničkim izborima u SAD koji su potpuno istakli američke političke, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ruska državna televizija i vladini zvaničnici maksimalno su iskoristili tenzije oko trke, koristeći ih da pojačaju narativ Kremlja koji američku demokratiju prikazuje kao duboko manjkav, haotičan i potencijalno eksplozivan proces.
"Želimo našim američkim prijateljima malo ovog nacionalnog jedinstva koje danas slavimo u Rusiji", zajedljivo je rekao ujutro 4. novembra voditelj glavnog državnog informativnog kanala Rosija-24, dok su rezultati iz raznih američkih država nastavili da pristižu s neizvesnim ishodom izbora.
Pre četiri godine, kanali poput Rosija-24 pumpali su izveštaje koji su hvalili Donalda Trampa (Trump), tada predsedničkog kandidata koji je obećao da će poboljšati odnose s Rusijom i kritički govorio o sankcijama Moskvi zbog vojnog mešanja u susednoj Ukrajini.
Ove godine, kada prebrojavanje glasova duže od uobičajenog i šanse za sudske sporove povećavaju zabrinutost zbog izbora koji su već zakomplikovani pandemijom korona virusa, fokus prokremljanskih medija i komentatora bio je na drugoj temi poznatoj ruskoj publici – neizvesnosti koja dolazi s američkom demokratijom, što neki analitičari i voditelji predstavljaju kao haos.
S nemirima ranije ove godine koji su delimično izazvani gnevom zbog policijskih ubistava nenaoružanih Afro-Amerikanaca i kompanijama u nekim američkim gradovima koje se pripremaju za mogućnost nasilja povezanog s izborima, emisije ruske državne televizije naglašavaju mogućnost da se stvari otrgnu kontroli, a u nekim slučajima deluju kao da se naslađuju tom idejom.
"Ne znam kome se ovo ne sviđa. Meni je to divno!", rekao je 3. novembra ruski poslanik Aleksej Žuravljev u popularnom tok šou "60 minuta", navodeći ranije stvarne slučajeve pljački na američkim ulicama i imaginarno nasilje dok su video klipovi išli na velikom ekranu iza njega. "Sviđa mi se to!"
Izveštač državnog Prvog kanala 1. novembra je prošao pored daskama zamandaljenih izloga robne kuće u Njujorku. "Veliko pitanje na Menhetnu sada nije 'Trump ili Bajden (Joe Biden)'", rekao je on. "Pitanje je 'Da li će početi da pljačkaju'".
Na izborni dan u SAD, naslov u Kremlju naklonjenom tiražnom tabloidu Komsomoljskaja pravda pita: "Da li Americi preti građanski rat posle 3. novembra".
Tokom više od dve decenije kako je Vladimira Putina bio predsednik ili premijer, poruka Kremlja Rusima bila je da je vratio političku stabilnost posle turbulentne decenije započete krahom Sovjetskog Saveza 1991. Poređenja sa SAD, gde postoji realna mogućnost prenošenja predsedničkih moći svake četiri, godinama je bila centralna tema televizijskih kanala koji jačaju Putinovu poziciju u Rusiji.
To se nije promenilo ove godine, nakon što je Putin obezbedio ustavne amandmane koji će mu omogućiti da traži još dva šestogodišnja predsednička mandata posle završetka njegovog sadašnjeg mandata u Kremlju 2024. godine.
Međutim, postoje dve strane tog narativa. Kritičari ruske vlade i protivnici Kremlja ukazuju na neizvesnosti američkog sistema kao na potencijalnu snagu, a ne inherentnu slabost. U popularnoj šali jedan Rus kaže drugom: "U SAD su sutra izbori i njihov sistem je toliko nesavršen da čak ni ne znaju ko će pobediti".
Kako su rezultati počeli da pristižu posle zatvaranja birališta u SAD, ruski komičar primetio je jo-jo efekat praćenja procesa brojanja glasova i uporedio ga s pogledom kako bi budući ruski izbori mogli da se odvijaju.
"SAD: 20:00 Bajden, 21:00 Tramp, 22:00 Bajden, 23:00 Tramp, 12:00 Bajden, 6:00???" navodi se u postu na Tviter (Twitter) nalogu Aleksandra Torna. "Rusija: 2000 Putin, 2030 Putin."
Ipak, nisu svi Rusi pažljivo pratili izbore u SAD, ako uopšte.
Pre četiri godine, Tramp je zbog pohvala Putina i obećanja da će poboljšati veze s Rusijom bio miljenik Kremlja u odnosu na bivšu državnu sekretarku Hilari Klinton (Hillary Clinton), koju je Putin optužio da je podsticala antivladine proteste u Moskvi 2011. Neki su u ruskoj prestonici organizovali žurke u izbornoj noći u njegovu čast, slaveći neočekivanu pobedu.
Međutim, Trampovi napori da otopli veze s Rusijom od početka nisu dobro išli, pošto su američke obaveštajne agencije objavile svoju presudu da se Moskva umešala u izbore 2016. i usred zabrinutosti zbog drugih ruskih aktivnosti u inostranstvu. Ovog puta slika je bila mutnija – kako za Kremlj, tako i za mnoge obične građane, pokazuju istraživanja.
Analitičari kažu da su izgledi za značajno poboljšanje veza slabi i pod Trampom i pod Bajdenom. Nedavna anketa ustanovila je da skoro dve trećine Rusa veruje da se američka politika prema Rusiji neće promeniti bez obzira ko pobedi.
Ipak, kako se prebrojavanje glasova nastavilo 4. novembra, neki političari i komentatori koji podržavaju Putina jasno su stavili do znanja da navijaju za Trampa.
"Nema 'najboljeg kandidata' za Rusiju u SAD", naveo je na Tviteru Aleksej Puškov, politički analitičar i kritičar Zapada, koji je takođe član gornjeg doma ruskog parlamenta.
Ali Bajden, rekao je on, "više puta je pokazao antiruske reflekse. Njegova administracija bila bi ideologizovana i opsednuta 'vrednostima'. Tramp je izbegao sukob s Rusijom. Bajden je opasniji".
Facebook Forum