Ambasador Velike Britanije u Beogradu Denis Kif izjavio je da London podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji (EU) jer veruje “da i Srbija uvažava iste civilizacijske i demokratske tekovine”.
Tim rečima odgovorio je na upit RSE da li je iz Velike Britanije traženo da se Srbija odredi prema “slučaju Skripalj” (trovanje nekadašnjeg špijuna Sergeja Skripalja), kako je to juče izjavio srpski šef diplomatije Ivica Dačić.
U odgovoru koji nam je uputio putem mejla, ambasador Kif navodi:
“Reakcije svetske demokratske javnosti su istovremeno izraz solidarnosti sa mojoj državom, ali i osuda kriminalnog ponašanja Rusije u Solzberiju, koje je zajednička bezbednosna pretnja. Međunarodna podrška koju smo dobili je bez presedana u modernoj istoriji.Cenimo je jer je rezultat slobodno izražene volje naših saveznika i privrženosti zajedničkim vrednostima. Velika Britanija podržava pristupanje Srbije EU jer verujemo da i Srbija uvažava iste civilizacijske i demokratske tekovine.“
Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u ponedeljak da Srbija neće biti među zemljama koje proteruju ruske diplomate zbog slučaja trovanja nekadašnjeg špijuna Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji. On je to podvukao rekavši i da je Velika Britanije tražila od Srbije da se odredi prema Rusiji u vezi sa ovim slučajem.
„Srbija ne funkcioniše na dugme. Naš interes je da se sazna istina ali nećemo po automatizmu donositi odluke koje znače narušavanje odnosa sa Rusijom", rekao je Dačić na konferenciji za novinare u ponedeljak posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Burundija Alanom Aimeom Njamitveom.
Dačić je naglasio da ima pritisaka i zahteva u vezi sa tim, ali da Srbija vodi nezavisnu spoljnu politiku.
„Kada bi postojala neka zemlja koja se solidarisala sa Srbijom kada je Srbija proterivala diplomate iz naše zemlje onda bismo imali neke obaveze prema tome“, rekao je Dačić napominjući da ni zemlje EU ne moraju da proteruju ruske diplomate.
Prethodno za Dačić je za TV Pink rekao da je tačno da je Velika Britanija, u vreme prošlonedeljnih događaja na Kosovu, (kada je kosovska policija u Severnoj Mitrovici uhapsila direktora Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marka Đurića, da bi ga istog dana deportovala u Srbiju) tražila od Beograda da se odredi prema Rusiji i da protera ruskog diplomatu.
„Njih je samo to zanimalo, druge stvari ih ne zanimaju. Isto tako, mi treba da vodimo računa o svojim interesima, da dobro izmerimo i izvagamo i sigurno je da Srbija neće proterivati ruske diplomate“, rekao je Dačić, ne navodeći detalje o kontaktima koje imao sa zvaničnicima Velike Britanije.
- Rusija jednakom mjerom na protjerivanje diplomata
- Lavrov: Trovanje Skripalja bi moglo biti u interesu Londona
To da Srbija neće proterivati ruske diplomate je sasvim jasno jer Beograd vodi prijateljsku politiku prema Rusiji, kaže nekadašnji diplomata Simeon Pobulić.
„Pored toga ceo slučaj je toliko nejasan, zamršen da više liči na neku egzibiciju moći“, kaže on.
Više od 20 država sveta, među kojima SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, proteralo je ruske diplomate solidarišući se sa Velikom Britanijom na čijoj se teritoriji dogodilo trovanje dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja označavajući Rusiju kao odgovornu. Moskva je te optužbe odbacila. Kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana, Albanija je proterala dvoje ruskih diplomata, Hrvatska, Crna Gora i Makedonija po jednog. Srbija, BiH i Kosovo nisu povlačili takav potez.
Simeon Pobulić ne veruje da će se Srbija suočiti sa nekim posledicama zbog odluke da se ne pridruži proterivanju ruskih diplomata.
„Ne verujem da će to ići toliko daleko jer onda bi to moralo da se odnosi i na zemlje Evropske unije koje to nisu uradile. A pitanje je da li to nešto znači ako je neko proterao samo jednog diplomatu. Svako je imao neku svoju računicu u tome. Na kraju krajeva, veoma je teško graditi neku solidarnost na nekom takvom pitanju“, smatra Pobulić.
Zbog toga što se nije solidarisala sa odlukom zapadnih zemalja da protera ruske diplomate Srbija će trpeti mnogo manje posledice nego zbog neusaglašavanja svoje spoljne i bezbednosne politike sa politikom EU, smatra Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske studije.
„Međutim, Srbija već odavno na jedan ili drugi način trpi posledice toga što čak ni proevrpski analitičari i organizacije civilnog društva nisu u stanju da unesu vrednosni element u analize navodne razapetosti Srbije između političkog Istoka i Zapada predstavljajući to kao utakmicu Zvezda-Partizan ili Barselona-Real, pa ko je jači, a ne šta su bili uzroci“, navodi Milić.
Ona kaže da je zahlađenje Zapada sa Rusijom prouzrokovano serijom „loših i neodgovornih poteza Rusije“.
„Od hakerskog napada na Estoniju 2007. godine, ljudi to zaboravljaju, uzimanja dela teritorije od Gruzije 2008. godine, aneksije Krima i podrške proruskim snagama u ratu u Ukrajini. Znači, nije nekom iz čista mira palo na pamet da se traži određenje prema Rusiji. Veći problem u vezi sa samim Skripaljom je činjenica koliko brzo su 99 posto aktera na javnoj sceni prihvatili rusku zvaničnu retoriku i seriju objašnjenja“, navodi Milić.
Ona zaključuje da poslednja odluka Beograda u vezi sa Rusijom neće imati reperkusije koje su javne, ali da se to negde fakturiše.
Da Srbija neće učestvovati u sprovođenju bilo kakvih mera protiv Ruske Federacije, te da neće proterivati ruske diplomate, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rukskom predsedniku Vladimiru Putinu tokom telefonskog razgovora koji su imali prošle nedelje povodom hapšenja Maraka Đurića.
Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin boraviće od utorka u dvodnevnoj poseti Rusiji na poziv ministra odbrane te zemlje Sergeja Šojgua. Vulin će u sredu, kako je najavljeno, govoriti na Trećem plenarnom zasedanju 7. Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti.
Facebook Forum